Određen dan sahrane; Izdato i naređenje: Amerika spušta zastave na pola koplja

Bajden je, takođe, proglasio 9. januar za nacionalni Dan žalosti &scaron;irom SAD i naredio da američke zastave budu spu&scaron;tene na pola koplja 30 dana od nedelje, preneo je AP.Džimi Karter, 39. predsednik Sjedinjenih Američkih Država i dobitnik Nobelove nagrade za mir, preminuo je sinoć u 101. godini u svom domu u Plejnsu u saveznoj državi Džordžija, saop&scaron;tio je njegov sin Džejms E. Karter III, ne navodeći tačan uzrok smrti.Karter je bio najstariji živi predsednik SAD svih vremena.Organizacija &quot;Karter centar&quot; je u februaru 2023. saop&scaron;tila da će biv&scaron;i predsednik, nakon niza boravaka u bolnici, prekinuti dalje lečenje i preostalo vreme provesti na kućnoj nezi.On se poslednjih godina lečio od agresivnog oblika melanomskog karcinoma kože, sa tumorima koji su se pro&scaron;irili na jetru i mozak.Njegova supruga, Rozalin, umrla je 19. novembra 2023. u 97. godini. Karterovi, koji su bili bliski partneri u javnom životu, bili su u braku vi&scaron;e od 77 godina, &scaron;to je najduži predsednički brak u istoriji SAD.Njegovo poslednje javno pojavljivanje bilo je na njenoj sahrani u Plejnsu, gde je sedeo u prvom redu u invalidskim kolicima.Tanjug/AP Photo, FileKarter je poslednji put fotografisan ispred svoje kuće sa porodicom i prijateljima dok je posmatrao nadletanje održano povodom njegovog 100. rođendana.Karter, proizvođač kikirikija iz malog grada, veteran američke mornarice i guverner Džordžije od 1971. do 1975. godine, bio je prvi predsednik sa dubokog juga od 1837. i jedini demokrata izabran za predsednika izmedju mandata Lindona B. Džonsona i Bila Klintona.Kao 39. predsednik SAD, vladao je sa jakom demokratskom većinom u Kongresu.Četiri godine nakon &scaron;to je preuzeo dužnost, Karter je izgubio kandidaturu za reizbor, ubedljivo, od jedne od najkonzervativnijih političkih ličnosti tog doba, Ronalda Regana, prenosi &quot;Va&scaron;ington post&quot;.Kada je napustio Va&scaron;ington u januaru 1981. godine, na&scaron;iroko je smatran osrednjim predsednikom, pa čak i potpuno neuspe&scaron;nim, uglavnom zbog privrede u stagnaciji i velike nezaposlenosti i inflacije, nakon &scaron;to je revolucija u Iranu 1979. godine poremetila globalno snabdevanje naftom.Mesec dana nakon &scaron;to je izbila iranska talačka kriza, ohrabreni Sovjetski Savez je izvr&scaron;io invaziju na Avganistan, a Karter je naredio embargo na prodaju žitarica Sovjetskom Savezu, &scaron;to je razbesnelo američke poljoprivrednike.Takođe je naredio američki bojkot Letnjih olimpijskih igara 1980. u Moskvi, korak koji je bio nepopularan kod mnogih Amerikanaca i koji se smatrao slabim i neefikasnim.Međutim, Karteru se pripisuju zasluge za postizanje istorijskog sporazuma izmedju izraelskog premijera Menahema Begina i egipatskog predsednika Anvara Sadata.Sporazum iz Kemp Dejvida doveo je do prvog značajnog izraelskog povlačenja sa teritorije zarobljene u &Scaron;estodnevnom ratu 1967. i mirovnog sporazuma koji je postojao između Izraela i njegovog najvećeg arapskog suseda.Begin i Sadat su 1978. godine zajedno dobili Nobelovu nagradu za mir, a ova počast je Karteru dodeljena 24 godine kasnije.Karter je progurao sporazume o Panamskom kanalu, &scaron;to je veliki korak ka boljim odnosima SAD sa susedima Latinske Amerike.Potpisao je sporazum o smanjenju nuklearnog naoružanja, SALT II, sa Sovjetskim Savezom, ali ga je povukao iz razmatranja Senata kada su sovjetske snage izvr&scaron;ile invaziju na Avganistan.Iskoristiv&scaron;i otvaranje koje je započeo predsednik Ričard Nikson Karter je dao puno diplomatsko priznanje Kini.Ljudska prava je učinio centralnom temom američke spoljne politike, o&scaron;trim odstupanjem od pristupa Niksona i njegovog savetnika za nacionalnu bezbednost i drugog državnog sekretara Henrija Kisindžera.Bio je ispred svog vremena u pitanjima životne sredine, a u junu 1979. postavio je 32 solarna panela na krov zapadnog krila Bele kuće.U intervjuu za &quot;Va&scaron;ingon post&quot;, Karter je 2018. godine, govoreći o vremenu koje je proveo na funkciji, rekao da &quot;mnogo žali&quot; zbog iranske talačke krize i &scaron;to nije učinio vi&scaron;e da ujedini Demokratsku stranku.Dodao je da je najvi&scaron;e ponosan na sporazume iz Kemp Dejvida, rad na normalizaciji odnosa sa Kinom i fokus na ljudska prava.Karter je bio biv&scaron;i predsednik vi&scaron;e od četiri decenije, duže nego bilo ko drugi u istoriji i bio je tek drugi koji je doživeo 94 godine, posle Džordža Bu&scaron;a Starijeg, koji je umro 2018. godine.Karter je živeo skromnije od bilo kog biv&scaron;eg predsednika, a Hari Truman mu je bio jedan od omiljenih prethodnika.Sa suprugom Rozalin je do kraja živeo u Plejnsu u kući na imanju koju su izgradili za sebe 1961. godine, a gde će biti sahranjen pored nje u blizini jezerca.Karter je odbio članstvo u korporativnom odboru i unosne govorničke angažmane koji su drugim biv&scaron;im predsednicima doneli desetine miliona dolara, izjaviv&scaron;i da ne želi da &quot;finansijski kapitalizuje boravak u Beloj kući&quot;.Napisao je 33 knjige o temama koje se kreću od rata do obrade drveta, a osvojio je i tri Gremi nagrade za audio verzije svojih knjiga.Godine 1982. osnovan je &quot;Karter centar&quot; na Univerzitetu Emori u Atlanti koji sponzori&scaron;e programe u obrazovanju, razvoju poljoprivrede i zdravstva i podržava fer izbore u zemljama &scaron;irom sveta.Godine 1994, na zahtev predsednika Bila Klintona, pomogao je u sklapanju sporazuma koji je uklonio brutalni vojni režim na Haitiju i sprečio moguću američku invaziju na tu zemlju.Sastajao se sa nekim od najozlogla&scaron;enijih svetskih diktatora, uključujući Kim Il Sunga iz Severne Koreje i Moamera Gadafija iz Libije.Od njega je zatraženo da nadgleda izbore u Panami, Nikaragvi, Haitiju, Dominikanskoj Republici, Zambiji, Zapadnoj obali i Gazi, a Karter centar je pratio 115 izbora u 40 zemalja, navodi se na njegovom sajtu.Uoči Božića 1994. na Balkanu je razgovarao sa prvim predsednikom Republike Srpske Radovanom Karadžićem, koga je 2016. godine Medjunarodni krivični sud za biv&scaron;u Jugoslaviju proglasio krivim za genocid, a njegovi napori su rezultirali četvoromesečnim prekidom vatre u sukobu u biv&scaron;oj Jugoslaviji.U svojoj knjizi &quot;Palestina: mir, a ne aparthejd&quot; (2006), Karter je izazvao buru kritika tako &scaron;to je izjednačio izraelsku okupaciju palestinskih teritorija sa biv&scaron;im režimom aparthejda u Južnoj Africi.Dodeliv&scaron;i mu Nobelovu nagradu za mir 2002. godine, Nobelov komitet ga je pohvalio &quot;za decenije neumornog rada da pronadje mirna re&scaron;enja za medjunarodne sukobe, unapredi demokratiju i ljudska prava i unapredi ekonomski i dru&scaron;tveni razvoj&quot;.

Određen dan sahrane; Izdato i naređenje: Amerika spušta zastave na pola koplja

0 Komentari