Scenario užasa: Tramp će ih zgromiti?

Multilateralne institucije poput Svetske trgovinske organizacije (STO) nisu od posebnog interesa za Donalda Trampa. Prema njegovom mi&scaron;ljenju, one se protive interesima SAD.&quot;On dugotrajnu potragu za kompromisima u međunarodnim organizacijama smatra čistim gubljenjem vremena&quot;, kaže za Dojče vele (Deutsche Welle) biv&scaron;i nemački ambasador u Pekingu Mihael &Scaron;efer.Dva potpuno različita pogleda na svet toliko se razlikuju da bi se prvi mandat Donalda Trampa, gledajući iz dana&scaron;nje perspektive, njegovim trgovinskim partnerima mogao činiti sasvim bezazlenim.Potpuno različit pogled na svet&quot;Mislim da imamo potpuno različitu filozofiju o tome kako funkcioni&scaron;e međunarodna zajednica. Evropa je najbolji primer grupe vrlo heterogenih država koje su tokom mnogih vekova bile upletene u sukobe i ratove&quot;, obja&scaron;njava &Scaron;efer.Evropska zajednica osnovana je kako bi se taj začarani krug ratova i sukoba prekinuo.&quot;Stvoren je sistem pravila s međusobnim obavezama i pravima, koji nije smernica samo Evropljanima, nego i svim ostalim organizacijama&quot;, dodaje nemački diplomata.To važi za pona&scaron;anje država u spoljnopolitičkom, bezbednosnom i privrednom smislu. Ali kod Trampa stvari funkcioni&scaron;u sasvim drugačije.&quot;Njegova politika Amerike na prvom mestu (America First) znači da se, &scaron;to je vi&scaron;e moguće, sklapaju sporazumi sa trgovinskim partnerima putem direktnih pregovora, pri čemu on ima prednost zahvaljujući snazi SAD&quot;, kaže biv&scaron;i nemački ambasador u Kini.Sumorne perspektive za manje zemljePreti li onda kraj međunarodnog poretka kakav poznajemo? To bi imalo posebno dramatične posledice za manje zemlje globalnog juga, ocenjuje Heribert Diter, stručnjak za trgovinu iz Fondacije za nauku i politiku.Za tog ekonomistu, koji trenutno predaje u indijskom Bangaloru, budućnost multilateralnog svetskog poretka visi o koncu.&quot;Nakon raspada Sovjetskog Saveza verovali smo da je moguće nadnacionalno re&scaron;avanje problema. Ali to vi&scaron;e nije moguće u eri geopolitičkog blokovskog formiranja&ldquo;, kaže Diter za Dojče vele.&quot;STO je u zaista te&scaron;kom razdoblju, ona je senka same sebe. Iako jo&scaron; uvek postoji, vi&scaron;e nema funkcionalan mehanizam za re&scaron;avanje sporova. Zato su perspektive za multilateralni trgovinski poredak zaista sumorne i mračne&ldquo;, zaključuje stručnjak.Ekonomistkinja Peni Goldberg sa Univerziteta Jejl smatra da je on u pravu: &quot;Multilateralizam se povlači, a Svetska trgovinska organizacija nalazi se u krizi&quot;.Scenario užasa: Slom STOZa trgovinske stručnjake slom Svetske trgovinske organizacije imao bi vidne posledice i za velike aktere.Na primer, privreda Evropske unije bi raspadom STO bila pogođena četiri puta jače nego američkim carinama. To je rezultat zajedničke studije Instituta za svetsku ekonomiju iz Kila i Austrijskog instituta za ekonomska istraživanja.&quot;Posledica bi bio pad stvarnog BDP-a Evropske unije za oko 0,5 odsto. Nemačka bi bila pogođena vi&scaron;e, SAD ne&scaron;to manje. Međutim, najveće gubitke bi imala Kina&ldquo;, rezultat je analize objavljene neposredno pre američkih izbora.&quot;Ako bi se svet raspao na geopolitičke blokove pod vođstvom SAD ili Kine, gubici za EU bili bi znatno veći, a za Kinu jo&scaron; veći. U ekstremnom slučaju bi kineski BDP mogao kratkoročno da padne za oko 6 odsto, nemački za 3,2 odsto, dok bi SAD bile manje pogođene (-2,2 odsto)&ldquo;, pi&scaron;u naučnici.EU je sa vi&scaron;e od 45 sporazuma najpovezanije privredno područje na svetu.&quot;Za manje zemlje to bi bilo dramatično&quot;Ali koliko bi to bilo lo&scaron;e za zemlje koje su slabo povezane u trgovinskom smislu i imaju relativno mali BDP? Odgovor je jasan: Vrlo lo&scaron;e!&quot;STO je najvažnija za male, manje moćne zemlje koje su se oslanjale na mehanizam re&scaron;avanja sporova Svetske trgovinske organizacije. To je godinama vrlo dobro funkcionisalo, ali sada SAD dovode sve u pitanje. Od 2018. godine Va&scaron;ington odbija da odobri imenovanje novih sudija&ldquo;, kaže Diter.Moćni akteri poput SAD, Kine ili Evropske unije mogli bi svoje interese da sprovode i bez STO.&quot;Ali nastradale bi manje zemlje i morale bi da se povinuju često spornim zahtevima velikih država. To je dramatično&ldquo;, upozorava ekonomski stručnjak Diter.Biv&scaron;a glavna ekonomistkinja Svetske banke Penelopi Goldberg takođe vidi manje zemlje kao žrtve mogućeg raspada STO: &quot;Međunarodna integracija posebno je važna za male ekonomije. Manje zemlje nemaju velika domaća trži&scaron;ta&quot;.&quot;Bez trgovine nema smanjenja siroma&scaron;tva&quot;Penelopi Goldberg je jo&scaron; pre nekoliko meseci u članku za berlinski list &quot;Tages&scaron;pigl&quot; naglasila koliko je međunarodni trgovinski sistem, utemeljen na pravilima, važan za globalni jug.&quot;Zapravo, novija istraživanja pokazuju da se smanjenje siroma&scaron;tva u poslednje tri decenije dogodilo uglavnom u zemljama u razvoju koje su se dobro integrisale u međunarodni trgovinski sistem. Multilateralni trgovinski sistem doneo je zaista koristi zemljama u razvoju&ldquo;, pisala je ona.Takođe ističe da velike ekonomije globalnog juga sve vi&scaron;e slede sopstvene interese. &quot;Zato ne iznenađuje to &scaron;to otpor prema trgovinskim sporazumima često dolazi iz većih zemalja u razvoju poput Indije, Indonezije i Brazila.&ldquo;Zaostatak u Africi i Latinskoj AmericiMnoge afričke zemlje sklopile su manje od pet trgovinskih sporazuma, &scaron;to je za njih lo&scaron;e. Posebno siroma&scaron;nim i sukobima pogođenim zemljama, poput Južnog Sudana ili Burundija, preti nazadovanje.U Latinskoj Americi su slabo povezane zemlje poput Venecuele, Ekvadora i Bolivije. U Aziji su to mnoge zemlje Bliskog istoka, delovi srednje Azije i Avganistan. Isto važi i za Mongoliju bogatu sirovinama.Za trgovinskog stručnjaka Heriberta Ditera mnogo toga upućuje na kraj trgovinskog poretka utemeljenog na pravilima pod okriljem STO.On kaže da je osnivanje ove organizacije 1995. godine ojačalo veru u pravedniju trgovinu, ali da je to, gledajući unazad, očigledno bio kratkotrajan izuzetak.&quot;Već krajem devedesetih SAD su ponovo počele da slede sopstvene interese, posebno kroz Međunarodni monetarni fond&ldquo;, napominje Diter.&quot;Za manje zemlje globalnog juga dolaze te&scaron;ka vremena. Kao i svi trgovinski partneri SAD, moraće da se pripreme na sve moguće scenarije&ldquo;, zaključuje biv&scaron;i diplomata Mihael &Scaron;efer.

Scenario užasa: Tramp će ih zgromiti?

12 Komentari