Evropska unija preduzima dalje korake

&quot;&Scaron;to se tiče trgovine sa Rusijom, EU je nedavno uspostavila određene barijere i uvela carine koje smanjuju uvoz žita iz Rusije. Ukupan obim takvog uvoza &scaron;irom Evropske unije bio je oko 2,5 miliona tona u 2022. godini &ndash; milion tona žitarica i 1,5 miliona tona suncokreta. U 2023. ovaj obim je ostao gotovo nepromenjen. Najveći uvoznik ruskog žita je Italija &ndash; 478.000 tona, na drugom mestu Letonija &ndash; 360.000 tona, Litvanija je takođe dobila određenu količinu, sada odbija da nastavi takav uvoz&quot;, rekao je evropski komesar za Ukrinform.Prema njegovim rečima, Estonija je pro&scaron;le godine uvezla i mali deo ruskih proizvoda od žita. Za Poljsku je obim takvog uvoza bio 3.500 tona žitarica i 4.000 tona suncokreta, &scaron;to je generalno &quot;veoma mali&quot; obim poljoprivrednog uvoza.Uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Rusije u zemlje poput Mađarske i Slovačke, prema rečima evropskog komesara, takođe je ostao na niskom nivou. Vojćehovski je podsetio da trgovina hranom s Rusijom ostaje osetljivo pitanje za EU.Evropski savet je u junu 2022. doneo političku odluku da isključuje hranu i poljoprivredne proizvode s liste proizvoda koji mogu biti predmet uvođenja sektorskih sankcija kako bi se izbegle optužbe da EU izaziva nesta&scaron;icu hrane i glad u svetu.&quot;Sada smo otvoreni za uvođenje ograničenja na uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Rusije. Ali moramo zapamtiti da trgovina ide u oba smera. Evropska unija je 2023. izvezla poljoprivredne proizvode u Rusiju u vrednosti od 7 milijardi evra, a odatle uvezla robe u vrednosti od 2 milijarde evra. Moramo uzeti u obzir ovaj faktor. Ova situacija u trgovini s Rusijom je drugačija od one koju imamo sa Ukrajinom. U 2023. na&scaron; (poljoprivredni) uvoz iz Ukrajine iznosio je 11,5 milijardi evra, ali smo u Ukrajinu izvezli oko 3 milijarde&quot;, rekao je evropski komesar.On je naveo da je pro&scaron;le godine ukupan obim izvoza EU u Ukrajinu iznosio 39 milijardi evra, dok su evropske zemlje uvezle robe iz Ukrajine za 23 milijarde evra, odnosno EU je ostala u plusu za 16 milijardi evra.&quot;Ovo pokazuje da imamo dobitnike i gubitnike od liberalizacije trgovine sa Ukrajinom. Ekonomija EU u celini pobeđuje, ali farmeri gube. To je razlog za&scaron;to moramo na&scaron;im poljoprivrednicima da nadoknadimo ove gubitke, posebno kroz državnu pomoć. Ovo je važan politički signal i na&scaron;i poljoprivrednici treba da dobiju takvu pomoć&quot;, dodao je Vojćehovski.Evropska komisija je pre nekoliko dana objavila predlog za uvođenje restriktivne carine na uvoz ruskog i beloruskog žita u iznosu od 95 evra po toni, &scaron;to bi trebalo da smanji konkurentnost ovih proizvoda na trži&scaron;tu EU. Predstavnici Evropskog parlamenta i Saveta EU postigli su 20. marta preliminarni dogovor o produženju mera liberalizacije trgovine za Ukrajinu za jo&scaron; godinu dana, do 5. juna 2025. godine, uz istovremeno uvođenje za&scaron;titne mere za uvoz određenih vrsta hrane iz Ukrajine.Ove predloge formalno razmatra Komitet stalnih predstavnika EU na nivou ambasadora.

Evropska unija preduzima dalje korake

0 Komentari