Roglić: Srbija dobila pristup fondovima za završetak zbrinjavanja otpada sa živom VIDEO

Kako je rekla, na taj način Srbija je dobila pristup fondovima iz kojih će se finansirati odgovarajuće zbrinjavanje otpada sa živom.Roglićeva je rekla za Tanjug da je Srbija potpisivanjem Minamata konvencije o živi preuzela na sebe niz obaveza koje će sprovesti tokom godina. Navela je da će biti napravljena mapa kontaminiranih područja, a to će se pre svega odnositi na industrijske deponije gde su se godinama odlagali merni instrumenti sa živom. Ona je ocenila da Srbija za određene obaveze iz konvencije ima olak&scaron;avajuću situaciju jer u Srbiji nikada nisu postojali rudnici koji sadrže živu.&quot;Postoji samo jedno prirodno nalazi&scaron;te koje, na sreću, nije postalo rudnik, jer zemlje koje imaju rudnike žive imaju ozbiljne probleme. Sem toga, dobijanje plemenitih metala u Srbiji se nikada nije radilo ekstrakcijom pomoću žive, kao &scaron;to je bio slučaj u Meksiku koji je koristio tone žive za dobijanje srebra. Oni sada moraju da ulože maksimalne napore da saniraju posledice zagađenja&quot;, rekla je ona.Naglasila je da se Srbija zaista veoma dobro spremala za ratifikaciju, jer ratifikacijom međunarodnog ugovora preuzimamo obaveze za implementaciju.&quot;S obzirom na to da je Minamata konvencija veoma zahtevna, re&scaron;ili smo da idemo zaista korak po korak i u periodu od 2014. do 2023. uradili &scaron;est projekata na osnovu kojih smo izvr&scaron;ili procenu spremnosti Srbije da pristupi toj konvenciji&quot;, rekla je Roglićeva.Kako je navela, da bi mogli da se donose i sprovode propisi bilo je neophodno da se usvoji zakon koji daje pravnu osnovu za to.&quot;Kada smo dobili pravni osnov, sprečili smo trgovinu živom i živinih jedinjenja. Iz upotrebe su izbačeni čuveni toplomeri, merni instrumenti u medicini, manometri za profesionalnu upotrebu, kao i laboratorijski termometri koji sadrže živu. Sve je to zavr&scaron;eno negde do 2018. godine&quot;, istakla je Roglićeva.Dodala je da je inventar emisije žive zavr&scaron;en 2016. godine i da je od tada dosta posla urađeno da bi se emisije tog metala smanjila. Prema njenim rečima, emisija žive je prisutna tamo gde se loži ugalj, ali navodi da ugalj u Srbiji ne sadrži velike količine žive.&quot;Emisije žive od upotrebe uglja su mnogo manje u Srbiji. Sa druge strane, u evropskim zemljama najveći izvor emisije žive su krematorijumi&quot;, kazala je Roglićeva.Ona je navela da je sa Agencijom za za&scaron;titu životne sredine razvijan sistem monitoringa koji je podrazumevao procenu tro&scaron;kova da bi se na adekvatan način isplanirala neophodna sredstva.&quot;Urađena je analiza tro&scaron;kova i koristi gde smo predvideli da su nam neophodni međunarodni i donatorski fondovi. Da bi smo mogli da pristupimo tim fondovima mi smo pristupili ratifikaciji jer ćemo na taj način moći da apliciramo za ozbiljne infrastrukturne projekte pomoću kojih ćemo moći da zavr&scaron;imo jedan veliki posao, a to je da na adekvatan način zbrinemo otpad koji sadrži živu&quot;, istakla je načelnica Odeljenja za hemikalije.Ona je rekla Tanjugu da je Minamata konvencija specifična zbog toga &scaron;to uređuje brojne obaveze i odnose u vezi sa samo jednim hemijskim elementom, a to je živa.&quot;Živa je specifičan hemijski element i zato ima svoju konvenciju. Ona je jedini tečni metal na sobnoj temperaturi, bioakumulativna je i veoma toksična. Imala je &scaron;iroku primenu u prethodnom periodu, a sagledavajući &scaron;tetnost njene upotrebe na nivou UN, pokrenuta je inicijativa da se kori&scaron;ćenje žive ograniči ili potpuno zabrani&quot;, istakla je Roglićeva.Skup&scaron;tina Srbije usvojila je početkom decembra Zakon o potvrđivanju Minamata konvencije, koju je Srbija potpisala 2014. godine, a inicijativu za ratifikaciju pokrenula je Privredna komora Srbije pro&scaron;le godine.Do juna 2023. godine konvenciju je ratifikovalo 139 zemalja i Evropska unija.

Roglić: Srbija dobila pristup fondovima za završetak zbrinjavanja otpada sa živom VIDEO

1 Komentari