Kad se užari tvar

Pesma počinje ovako:&quot;Koliko dugo suton opet otvorenim drži velike oči!&quot;Pesmu istog naslova je mnogo ranije napisao Hajnrih Hajne. Ali njegov pesnički subjekt sedi na plaži, &quot;ophrvan mislima, usamljen&quot;, dok se sunce &quot;naginjalo sve dublje i bacalo / užarene tragove na vodu&quot;.Takav sumrak uz more, Hajnea je u mislima odveo u njegovo detinjstvo.Ove godine sam u maju bio u Grčkoj, na Tasosu. Jedne večeri bio sam jako blizu Hajneovoj pesmi.Tako sam se približio i sopstvenom detinjstvu jer sam u sindikalnom odmarali&scaron;tu u Boki u suton znao da posmatram igru svetlosti na vodi dok je sunce odlazilo u Italiju da prespava. I ja sam kao dete u sumrak bio opčinjen rumenilom na horizontu, i ja sam imao Morgen&scaron;tajnove velike oči.Ljupki korak grabljiviceUrbani doživljaj predvečerja, sutona, sumraka, nije jednak onome &scaron;to doživljavamo suočeni sa morem, planinom ili ravnicom. Otac svetske moderne lirike &Scaron;arl Bodler je prvi bez pardona opevao sumrak u velegradu, u Parizu devetnaestog veka. U pesmi &ldquo;Sumrak&rdquo; pesnik kaže: Vidi, bliži se ljupko veče, zločinca drug,korakom grabljivice, pomagač za zločince;nebesa polako sklapaju te&scaron;ke nabore zavesa,I ljudska se obličja pretvaraju u zveri.Ovakva slika grada u sumrak sugeri&scaron;e zverinjak koji se budi. Svakako ima svoje opravdanje u crnim hronikama i policijskim statistikama. U inače mirnom kraju, tamo gde se spajaju Banovo i Julino brdo u Beogradu, mislio sam jedne večeri ove godine na te Bodlerove stihove dok sam fotografisao saće solitera u kom&scaron;iluku.Ipak bih rekao da je zora mnogo opevanija od brata sumraka ili njegovog blizanca sutona. Niko ne bi nazvao preduzeće &bdquo;Sumrak&ldquo;, a kamo li to značenje ugradio u lično ime &ndash; a znam bezbroj Zorica i Zorana.U večeri raneOduvek sam voleo to doba dana, kada se sunce naheri prema horizontu. Svetlost se menja, u nju se rembrantovski me&scaron;a kjaroskuro, tehnika senčenja koja licima i predmetima daje karakter.Ne znam otkud ta sklonost. Verovatno mi je zato draga ukupna ekspresionistička lirika, skandinavski filmovi i džez.Kriva je i sevdalinka sa radija, u detinjstvu, kada se nebo iza Visa zarumeni: &bdquo;Ah meraka u večeri rane.&ldquo;Primetio sam kod sebe tu sklonost veoma rano. Umeo sam kao dete da zastanem u igri sa vr&scaron;njacima pred zgradom i da kao omađijan posmatram rumeni sunčev krug kako tone iza brda.U studentskim sarajevskim godinama znao sam u kasno popodne pro&scaron;etati do Jevrejskog groblja i odatle gledati kako iza Igmana plavetnilo na obodu brda počinje da menja boju &ndash; vanila, narandžasta, roze, crvena, crnorumena, crnkasta. Ispod mene se budi grad koji volim, roj svetala me je zvao u noć. A ona je osamdesetih u sebi krila uzbudljiva obećanja.Docnije sam prona&scaron;ao pesnike koji su opevali moje osećanje sveta u onom trenutku koji nagove&scaron;tava noć.Lepa prolaznostDragan Jovanović Danilov je u pesmi &bdquo;Kraj dana&ldquo; upotrebio izraz &bdquo;tuga pe&scaron;čanika, predvečernji smiraj&ldquo;. Jedna očito erotska uspomena u suton, u trenutak apsolutnog smiraja donosi tugu prolaznosti.Barem je za mene pe&scaron;čanik najbolja vizuelizacija neumoljivog krunjenja vremena. Možda za svakog od nas u nekoj nebeskoj klepsidri curi pesak. Ne vidimo je, ne znamo kada će da se kroz usko grlo skotrlja poslednje zrno. Na kraju dana mi se zapravo prisećamo sopstvene smrti. Radost &scaron;to smo živi me&scaron;a se sa tugom zbog svih onih koji nikada vi&scaron;e neće moći da vide crvenim vinom obojeno nebo. I zbog toga &scaron;to jednom i mi to vi&scaron;e nećemo moći.O ovome sam razmi&scaron;ljao dok sam u sumrak koračao Ulicom Strahinjića Bana u Leskovcu.Inače, primetio sam da mladi, obrazovani ljudi koriste izraz &bdquo;na kraju dana&ldquo; kao sinonim za izraze &bdquo;kada se sve zavr&scaron;i&ldquo;, &bdquo;naposletku&ldquo;, &bdquo;posle svega&ldquo;, &bdquo;sve u svemu&ldquo;.Očito se radi o bukvalnom preuzimanju engleske formulacije &bdquo;at the end of the day&ldquo;. U sveop&scaron;tom zapu&scaron;tanju jezika to malo kome zvuči kao lo&scaron;e prepakovan uvoz.Ali ne menja skorojevićku povr&scaron;nost govornika, do pola mentalno uronjenog u anglosaksonske digitalne lavirinte, a tek drugom polovinom bića svesnog mogućnosti sopstvenog maternjeg jezika. Tu nema pesnikovog pe&scaron;čanika.Sutonska jezaJeza zavr&scaron;etka dana nije promakla pesnicima. U sarajevskim kafanama pre rata, naročito u staroj verziji &bdquo;Zvona&ldquo; ili &bdquo;Klubu Svjetlosti&ldquo; viđao sam katkad Dejana Gutalja. Bio je izrazito sklon paranoidnim slikama.Njegove svetle, velike oči, podsećale su na oči nekog jurodivog, neshvaćenog proroka apokalipse. Njegove poruke su kroz alkoholna isparenja dopirale do nas, razdraganih i nadobudnih pesnika-početnika, kao bizarni vickasti stihovi. Danas izgledaju kao jasne opomene.Jer ono &scaron;to je usledilo od 1992. vi&scaron;e je ličilo na svet Gutaljevih pesama nego na na&scaron; svet u kojem je Sarajevo, prepričavajući tek zavr&scaron;ene Olimpijske igre, stvaralo mitsku priču o sebi kao centru sveta.&bdquo;&Scaron;umi escajg u suton, večera streljački stroj&ldquo;, napisao je Gutalj tih godina u pesmi &bdquo;Proletnja noć&ldquo;. Ili: &bdquo;Bele i hladne ruke strepeći čekaju mrak&ldquo;. Ta strepnja u predvečerje, u osmoj deceniji pro&scaron;log veka bila je samo njegova prirodna pesnička opredeljenost. Posle se pretvorila u op&scaron;te osećanje sveta. &bdquo;Ti&scaron;ina koju vetar kotrlja niz sutonske bregove.&ldquo;Nije ba&scaron; da smo tada očekivali da Dejan u svojoj pesničkoj oporuci zabeleži da njegovi naslednici moraju da pojedu njegove zemne ostatke &ndash; to je navodno ludi pesnik Eumolp (poeta vesanus) uradio u Petronijevoj starorimskoj satiri pre dva milenijuma.Ali smo u njegovim pesmama pronalazili tragove pesničkog &bdquo;svetog ludila&ldquo;, koje je bilo tako drago pesnicima epohe romantizma. Devedesetih sam, imajući i ovu pesmu na umu zapisao: &bdquo;Na&scaron;i su mudraci ćutali, ali na&scaron;i su ludaci tačno proricali.&ldquo;Pesme u predvečerjePesma &bdquo;Veče u Brezoviku&ldquo; koju je potpisao Vito Nikolić &ndash; pesnik je umro pre tri decenije i pomalo je zaboravljen &ndash; počinje ovako:Topi se dan u mlakoj ki&scaron;i,daljine bivaju sve nejasnije,ljudi postaju sve ti&scaron;i i ti&scaron;i,a trave sve glasnije.Interesantno je da su dva pesnika iz potpuno različitih generacija &ndash; Dejan Gutalj i dvadeset godina stariji Vito Nikolić &ndash; sumraku pripisali ti&scaron;inu koju vetar kotrlja niz sutonske bregove, dok su ljudi sve ti&scaron;i i ti&scaron;i.Dodajemo ovom nizu početak pesme &bdquo;Sumrak&ldquo; koju je pod umetničkim imenom Branko Ve Poljanski 1925. objavio Branislav Micić:U ovaj čas radosti stvaranja novih bolovaZanemio sam od usamljenosti pod zvezdama.Dakle, suton je trenutak gluve ti&scaron;ine i &ndash; usamljenost. Ali Poljanski govori o &bdquo;radosti stvaranja novih bolova&ldquo;. U bolnom sumraku ima neke lepote koja je spremna da podari radost.Ove sam jeseni u Barseloni brodicom uplovljavao u staru gradsku luku. U tom trenutku svet je postao crveno-crni film, a čitav grad pozori&scaron;te senki.O tome je sve znao italijanski književni nobelovac Salvatore Kvazimodo, ostaviv&scaron;i čuveni sažeti zapis &bdquo;A veče je već tu&ldquo;:Svako stoji sam na srcu zemljeproboden zrakom sunca:a veče je već tu.Zami&scaron;ljam kako ljudi pred velikom crvenom loptom, koja se gasi u moru, koja zapada za brdo, koja se zakačila za gradske kule, koja tone u ravnicu, svako sam na srcu zemlje, proboden zrakom sunca kao mrtvi leptir čiodom, zure u to &scaron;to će doći. U dolazeću noć. Neki joj se raduju, neki strepe. Neki se iz nje neće izvući živi. Neki će se u njoj roditi.Žar tvariStevan Raičković je u pesmi &bdquo;Zimski sumrak&ldquo; shvatio da se iz ponekog dana na samom njegovom smiraju ne može nikuda uteći:Kuda pobeći u ovaj časkristalno prazan, slep i čist?O gde su vrata, gde je spas?Od pesnika dakle učimo da je trenutak pre noći, a posle dana, i gluv i slep, da smo u njemu sami sa vremenom koje nam curi kroz prste.Stižem i do Momčila Nastasijevića. On je dodu&scaron;e ostavio ljubavnu pesmu &bdquo;Suton&ldquo; u kojoj se pita da li je to breza ili &bdquo;bledi pramen dana&ldquo;. Odgovor: &bdquo;Belasa tvoje telo u suton.&ldquo;Svakako je erotsko predvečerje inspirativno. Ipak, Nastasijević je u drugoj čuvenoj pesmi, religiozno-apokaliptične atmosfere, predvideo prizor koji sam ja doživeo jednog kasnog popodneva, zapravo već predvečerja, nalakćen na prozorsku dasku u soliterskom apartmanu iznad Sremske Mitrovice: &bdquo;Ispolin anđeo silovito nad krovovima zatrubi. I ne vide ga, žarki stub, i ne čuju.&ldquo;Nastasijević je tu pesmu otvorio stihom koji je za mene jedan od najlep&scaron;ih na ovom jeziku: &bdquo;Žarom zatamni u predvečerje tvar&hellip;&ldquo;.Tako i ja doživljavam suton. Kao zažarenu tamnu tvar.Kada sam započeo ovaj tekst, nisam znao gde će me odvesti i kako će se zavr&scaron;iti. &bdquo;Na prikrajku dana&ldquo;, pesma Dragana Dragojlovića, zavr&scaron;ava se onako kako bih ja rado zavr&scaron;io ba&scaron; ovaj tekst pred kraj godine 2024:Bože, neka nas večerasmimoiđe tuga godine,neka ne budeono &scaron;to mora.

Kad se užari tvar

0 Komentari