Ruskinja s porodicom živi u selu gde medveda i vukova ima više nego ljudi FOTO

Selo Stabna udaljeno dvadesetak kilometara od centra Plužina na severu Crne Gore prethodnih dana postalo je poznato u čitavom regionu kada je u njemu mečka napala i te&scaron;ko povredila lovca.Ipak, ovo prelepo ali surovo selo podno planine Volujak posebno je i po tome &scaron;to je jedno od retkih u koje se sa svojom porodicom iz velikog grada doselila jedna Ruskinja. Tatjana Tufegdžić sa suprugom Rankom i kćerkom Da&scaron;om iz Bara je do&scaron;la u Stabna, gde se uspe&scaron;no bave kozarstvom - jedina u Crnoj Gori uzgaja nubijske koze.&quot;Ranko i ja smo se upoznali u Rusiji gde je on radio, tamo smo se venčali i dobili dvoje dece a potom se preselili u Bar gde smo kupili kuću, u Baru se rodila najmlađa kćerka Darija. Kada je do&scaron;la korona puno vremena smo provodili ovde u selu, a onda je Ranko odlučio da kupimo koze i da se preselimo u selo. Ja sam ga u tome podržala i do&scaron;li smo u Stabna&quot;, kaže za RINU Tatjana. Kaže i da je na početku bilo jako te&scaron;ko, jer je sve bilo zaraslo u &scaron;umu, ali korak po korak sredili su svoje domaćinstvo koje danas odi&scaron;e toplinom. Posla ima dosta, ali ne žale se jer se nikada nisu libili te&scaron;kog rada.&quot;Nubijske koze su jako retke i zato mleko mahom koristimo za na&scaron;e potrebe, a jarad prodajemo. Kupaca ima, ali je u ovim vrletima jako te&scaron;ko sačuvati koze od vukova i medveda. Ima mnogo divljači, a od kada je medved napao čoveka i mi se pla&scaron;imo. Darija i ja kad čuvamo koze sve vreme se dovikujemo kako bi napravile buku i oterale potencijalne zveri. Suprug i ja sve radimo zajedno, pomažemo se, volimo i po&scaron;tujemo i to je ono &scaron;to je najvažnije za uspeh kako u kući, tako i u poslu&quot;, dodaje Tatjana.Ona kaže da sada kada žive u selu jako retko idu u Rusiju ili u Bar, jedino do Plužina po namirnice. Stariji sin živi im u Rusiji, srednja kćerka udala se u Čačak, a sa njima je najmlađa kćerka Darija. Zbog svoje odluke da napusti grad i dođe u selo Tatjana kaže da se nikada nije pokajala.&quot;Prvu godinu kada sam do&scaron;la iz Rusije u Crnu Goru bilo mi je te&scaron;ko i oti&scaron;la sam u posetu roditeljima. Međutim, tamo sam shvatila da mi Crna Gora mnogo nedostaje i da je to moj dom. Jako je važno da uz sebe imate dobrog i vrednog čoveka, jer samo tako gde god bile bićete srećne. To je neka moja poruka ženama koje se dvoume da li da se udaju na selo ili ne&quot;, kaže Tatjana.Život na selu, naročito ovako udaljenom i nepristupačnom kao &scaron;to sue Stabna kod Plužina ima mnogo prednosti, ali i mana. Svež vazduh, čista izvorska voda, domaća hrana svakako je ne&scaron;to &scaron;to će uskoro postati luksuz, ali ima i dosta problema.&quot;Sa strujom se zaista ba&scaron; dosta mučimo, takođe sve bilo sjajno kada bismo imali dobru povezanost i autobuske linije. Dok sam živela u Rusiji nije bilo potrebe da imamo automobil, jer sa jednog kraja zemlje na drugi lako i brzo stiže autobusima, tramvajima, vozovima... Crna Gora je mnogo, mnogo manja od Rusije, a prevozne linije su jako slabe. Takođe, velika je razlika u razvoju primorske i sverne regije. To ne može da se poredi. Sever je jo&scaron; uvek mnogo nerazvijen&quot;, navodi ova vredna žena, koja je jo&scaron; jedano dokaz da može jako lepo da se živi i na seoskom području.Naravno, ako želite da živite od svog truda i rada.

Ruskinja s porodicom živi u selu gde medveda i vukova ima više nego ljudi FOTO

0 Komentari