Ekonomija Sirije je već u ruševinama: Šta će tek sad biti?

Procenjuje se da 90% stanovni&scaron;tva živi ispod granice siroma&scaron;tva, a vi&scaron;e od polovine populacije suočava se s akutnom nesigurno&scaron;ću u snabdevanju hranom, prema podacima humanitarnih radnika Ujedinjenih nacija.Bruto domaći proizvod Sirije, prema procenama, pao je za vi&scaron;e od 85% od izbijanja građanskog rata 2011. godine, prema analizi koju je radio Kapital ekonomiks (Capital Economics). Ionako mala proizvodnja nafte sada iznosi manje od 100.000 barela dnevno &mdash; &quot;statistička gre&scaron;ka u globalnoj proizvodnji nafte&quot;, kako je navela ova konsultantska kuća u ponedeljak.Inflacija je dostigla 115% u 2023. godini, prema proceni Svetske banke, koja takođe predviđa da će se ekonomija zemlje smanjiti za 1,5% ove godine.Ta ekonomska kriza predstavlja veliki izazov za raznoliku grupu sirijskih pobunjeničkih snaga dok preuzimaju vlast. Najistaknutija među tim pobunjeničkim grupama je Hajat Tahrir Al-&Scaron;am (HTS), biv&scaron;a podružnica Al-Kaide, koja i dalje podleže sankcijama Sjedinjenih Država, Evrope i Ujedinjenih nacija zbog svoje terorističke oznake.&quot;Već sada postoje rasprave u nekoliko zemalja, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, o tome treba li HTS biti uklonjen s liste terorističkih organizacija&quot;, izjavila je Aniseh Basiri Tabrizi, pridružena istraživačica u britanskom analitičkom centru Čatam haus i vi&scaron;a analitičarka u konsultantskoj firmi Kontrol risks.&quot;Minimalno, istražiće se različite opozicione grupe koje su sada uključene u Siriju posle Asada kako bi se utvrdilo može li se s njima na neki način sarađivati&quot;, &scaron;to će uticati na primenu sankcija, dodala je Basiri Tabrizi.Napomenula je i da bi nadmetanje za naftne rezerve moglo biti jedno od ključnih područja sukoba među opozicionim grupama.

Ekonomija Sirije je već u ruševinama: Šta će tek sad biti?

0 Komentari