Gde je Nemačka pogrešila?

Nemačka privreda slabi &ndash; i to neće tako brzo da se promeni. Posebno zabrinjavajuće za narednu godinu su najave preduzeća iz &quot;ključnih sektora&ldquo;, poput automobilske, metalske ili hemijske industrije, o ukidanju hiljada radnih mesta ili čak zatvaranju pogona.Primer automobilske industrijeUprava proizvođača automobila Forda u Nemačkoj planira da ukine 2.900 radnih mesta &ndash; trenutno zapo&scaron;ljavaju oko 12.000 ljudi. I Folksvagen razmatra zatvaranje nemačkih pogona i ukidanje nekoliko hiljada radnih mesta. Dobavljači automobilskih delova poput Bo&scaron;a, Kontinentala i ZF Fridrihshafena takođe planiraju zatvaranje lokacija i smanjenje broja zaposlenih, pi&scaron;e Dojče vele.Prema podacima minhenskog Ifo-instituta, barometar zaposlenosti pao je u novembru 2024. na 93,4 boda, nakon &scaron;to je u oktobru iznosio 93,6 bodova. Sve vi&scaron;e firmi prestaje da zapo&scaron;ljava nove radnike i umesto toga razmatra otpu&scaron;tanja, obja&scaron;njava istraživač Ifo-instituta Klaus Volrabe: &quot;Industrija poku&scaron;ava da odgovori na krizu kombinacijom skraćenog radnog vremena i smanjenja broja radnih mesta&quot;.Lagano propadanjeDa li je taj pritisak na trži&scaron;te rada posledica slabe privrede ili postoje i neki drugi razlozi? I jo&scaron;: da li je gubitak radnih mesta prepreka ekonomskom oporavku ili bi taj trend mogao čak i da pomogne u re&scaron;avanju problema nedostatka kvalifikovane radne snage?Shutterstock/knipsdesignU svakom slučaju, veći broj nezaposlenih ne može da doprinese rastu: poreski prihodi opadaju, dok državna izdvajanja za socijalne naknade rastu. Mark &Scaron;atenberg, ekonomista odeljenja za istraživanja Dojče banke, ocenjuje: &quot;Trenutna ekonomska slabost sve vi&scaron;e se odražava i na trži&scaron;tu rada. Strah od gubitka radnih mesta dodatno bi mogao da naru&scaron;i potro&scaron;ačko raspoloženje&quot;.Za Dominika Grola, stručnjaka za trži&scaron;te rada pri Kilskom institutu za svetsku privredu (IfW), rast nezaposlenosti simptom je &scaron;ireg trenda. &quot;Nezaposlenost raste već dve godine, dok ekonomija stagnira&ldquo;, sumira Grol za DW. &quot;To je ne&scaron;to kao sporo propadanje.&ldquo;Nemački BDP stagnira oko nule &ndash; i bez znakova oporavka.Raspoloženje postaje sve sumornijeIfo-institut svakog meseca objavljuje indeks poslovne klime koji privlači veliku pažnju &scaron;irom zemlje. U novembru 2024. izve&scaron;taj ne daje razlog za optimizam: &quot;Raspoloženje među kompanijama u Nemačkoj se pogor&scaron;alo&ldquo;, ističu ekonomisti instituta. To je &quot;prvenstveno zbog lo&scaron;ije procene trenutne situacije. Očekivanja su blago pala. Nemačkoj privredi nedostaje snage&quot;.Za izvozno orijentisanu nemačku privredu posebno je zabrinjavajuća situacija u spoljnoj trgovini. &quot;Najvi&scaron;e je pogođena metalska industrija, gde se očekuje značajni pad izvoza. I u automobilskoj industriji firme predviđaju smanjenja, iako manje nego prethodnog meseca. U ma&scaron;inogradnji već mesecima vlada blago negativan trend&quot;.Iako je situacija u pro&scaron;losti bila gora, poslovna klima trenutno ne uliva nadu.Nemačka katastrofaKod odgovora na pitanje kako je do&scaron;lo do takve situacije često se ukazuje na stanje u svetskoj privredi. Dominik Grol to ne prihvata: &quot;Ovo je specifično nemački problem. U mnogim drugim zemljama situacija je bolja. Spoljni faktori poput evropske monetarne politike ili međunarodnog okruženja ne mogu da objasne za&scaron;to se Nemačka toliko ističe&quot;.EPA-EFE/FILIP SINGERRalf Zolven zadužen u Komerbanci za ekonomska istraživanja ukazuje na op&scaron;te spoljne okolnosti i to nudi kao obja&scaron;njenje: &bdquo;To je pre svega posledica nepovoljne ekonomske situacije, odnosno slabe potražnje iz zemlje i inostranstva.&ldquo; Međutim, i on ukazuje na specifično nemačke razloge: &quot;Visoke cene energije, znatno povećani tro&scaron;kovi rada i preterana birokracija &ndash; sve to zajedno čini Nemačku manje privlačnom za ulaganja&quot;.Trži&scaron;te rada kao izvor krizeNeki optimisti u povećanju broja otpu&scaron;tanja vide priliku za re&scaron;avanje problema nedostatka kvalifikovane radne snage. Ekonomista Komerbanke Zolven to odlučno odbacuje. Iako se &quot;trenutno otpu&scaron;taju i kvalifikovani radnici&ldquo;, većinom se &quot;gubitak radnih mesta događa u industriji, dok su otvorene pozicije uglavnom u uslužnom sektoru, koji zahteva drugačije ve&scaron;tine&ldquo;.Tom Krebs, profesor ekonomije na Univerzitetu Manhajm, predlaže svoje mere za privlačenje radne snage. &quot;Dobro obrazovane žene s decom, one koje trenutno rade skraćeno radno vreme ili na mini-poslovima, mogle bi bolje da se integri&scaron;u uz pro&scaron;irenje celodnevnog boravka za decu u obdani&scaron;tima i &scaron;kolama&quot;.Drugo &scaron;to predlaže profesor Krebs jeste interna prekvalifikacija u preduzećima, čime bi &bdquo;prelazak na novu poziciju bio moguć bez perioda nezaposlenosti&ldquo;. On posebno nagla&scaron;ava da, na primer u Folksvagenu, za te&scaron;koće nisu odgovorni radnici, već &quot;jasne gre&scaron;ke menadžmenta&ldquo;. Njegov zahtev zato glasi: &quot;Prvo treba zameniti kompletan upravni odbor Folksvagena, pa tek onda raspravljati o zatvaranju pogona&quot;.Povratak privlačnostiDominik Grol sa Kilskog instituta nagla&scaron;ava da se &bdquo;slabost posebno ogleda u industriji, a ne u uslužnom sektoru. To se mora nazvati strukturnom krizom.&ldquo; On kao primer navodi konkurenciju iz Azije: &quot;Poslovni modeli koji su decenijama bili uspe&scaron;ni u industriji, sada su pod pritiskom, delom i zbog toga &scaron;to Kina sama proizvodi ma&scaron;ine strojeve koje je do sada uvozila iz Nemačke&quot;.Ovu strukturnu krizu moguće je prevladati samo uz političku podr&scaron;ku industriji, nagla&scaron;ava Grol. &quot;Uslovi za ulaganja moraju se pobolj&scaron;ati na &scaron;irokoj osnovi: kroz poreske olak&scaron;ice i smanjenje birokratije.&ldquo;Sličnog je mi&scaron;ljenja i Ralf Zolven iz Komercbanke. On za DW kaže: &bdquo;Najvažnije je Nemačku ponovo učiniti privlačnom za ulaganja.&ldquo; Za to je potrebno &quot;smanjiti birokratiju, kao i tro&scaron;kove energije i rada, uključujući doprinose za socijalno osiguranje, koji bi mogli znatno da porastu u narednim godinama&ldquo;.

Gde je Nemačka pogrešila?

12 Komentari