"Zvali su me Zvezda i Partizan, ali Vojvodina je moj klub"

Pročitajte sve o Ligi &scaron;ampiona i pokažite svoje znanje! Tipujte sve rezultate Lige &scaron;ampionaAko njega pitate, za njega je uvek postojao samo jedan klub. Zato su ga na zvaničnom sajtu novosadskog kluba oslovili svojom &quot;legendom&quot;.&quot;Moj klub. Ne&scaron;to &scaron;to volim ceo život i &scaron;ta se nikad neće promeniti. Tu sam, dolazim na utakmice, sa klincima idemo na &bdquo;zapad&ldquo;. Vojvodina je institucija, ovo je mnogo veliki klub&quot;, rekao je Stepanov za zvaničan sajt &quot;lala&quot;.Prisetio se kako je počeo da nastupa za Vo&scaron;u, a već sa 22. godine postao kapiten.&quot;Dragoljub Bekvalac mi je dao traku uz reči da hoće da komandujem timom na terenu, da pričam stalno i da budem vođa. Uz dodatak, ako se jednom desi da me ne čuje, letim napolje. Jednom mi se to dogodilo na treningu, momentalno me je izbacio. Saigrači, od kojih su većina bili znatno stariji, slu&scaron;ali su sve bez pogovora na terenu. E, posle utakmica i treninga ja sam morao da slu&scaron;am njih. Vraćali su mi &#39;debelo&#39; za &scaron;efovanje na terenu&quot;, uz osmeh će Stepanov.Internet je baza gde se mogu pronaći mnogi intervjui biv&scaron;ih sportista&hellip; Ne i Milana. Jedna od retkih je da nikada ne bi pre&scaron;ao u beogradski klub.&quot;Zvali su iz Zvezda i Partizana, nekolicinu puta&hellip; Neke stvari se u životu ne rade. Znam ko sam, &scaron;ta sam i odakle sam. Znam koliko volim Vojvodinu da nikada ne bi pomislio na tako ne&scaron;to, a kamoli uradio. &Scaron;to se tiče priče, nju sam uvek ostavljao za teren. Nikada nisam želeo da se pojavljujem u medijima, dajem intervjue&hellip;&quot;A, ni na dru&scaron;tvene mreže.&quot;Tako je. Nemam dru&scaron;tvene mreže. Prilazili su mi ljudi da me pozdrave, kada videli su fotografiju sa utakmice Vojvodina &ndash; Grafičar, koja je objavljena na Instagramu kluba, a ja sam potpuno van tokova i svega toga. Trudim se i da mali&scaron;ani, koje treniram, kao i moja deca ne budu previ&scaron;e zavisni od dru&scaron;tvenih mreža i telefona. Razumem nove generacije i sve, ali mogu da ostanem i van &bdquo;trendova&ldquo; i verujte izuzetno mi je lepo i ni&scaron;ta ne propu&scaron;tam&quot;.Srđan Stevanović/StarsportGde je danas i &scaron;ta radi?&quot;Zadužen sam da selektiram decu iz Novog Sada za letnju i zimsku &scaron;kolu FSS. Uživam u radu sa mali&scaron;anima. To je ne&scaron;to gde sam se potpuno prona&scaron;ao i nema veće sreće od toga da provodim vreme s njima i zajedno savladavamo životne i fudbalske lekcije. Prioritet naravno &ndash; &scaron;kola i sve ono &scaron;to ih očekuje u životu. A, onda fudbal. To su vrednosti uz koje sam odrastao i želim da klinci sa kojima sada radim idu tim putem. Ujedno radim i kao pomoćnik Radoslava Bataka u kadetskoj selekciji Srbije. Imam sjajan odnos sa svim tim mladim fudbalerima i uživanje mi je da učestvujem u njihovom sazrevanju. Prenosim im ono kroz &scaron;ta sam pro&scaron;ao, napominjem gde sam gre&scaron;io i &scaron;ta sam sve naučio&quot;.Kad smo kod budućih generacija, upravo to je postavljeno kao prioritet u budućem funkcionisanju Vojvodine.&quot;Tako i treba da bude. Moramo da radimo na tome. U moje vreme kada te pozove Vojvodina &ndash; &#39;staje svet, ostavlja&scaron; mamu i tatu&#39; i kreće&scaron; na Veternik. U osnovnoj &scaron;koli gde je i&scaron;ao moj sin, pozvala me je učiteljica da kao biv&scaron;i sportista organizujem razredu sportski dan. Oti&scaron;ao sam na Veternik, dogovorio sa ljudim iz kluba da dovedem decu tu&hellip; Vo&scaron;in autobus, postavljeni sportski rekviziti po terenu i pravac po razred. Znate &scaron;ta su na kraju godine u sastavu svi napisali pitanje &#39;Koji dan im je bio najlep&scaron;i dan u &scaron;kolskoj godini?&#39; Odlazak u trening centar Vojvodine. Primetno je, radi se i sada na tome, to treba da nam svima bude vodilja. Omladinska &scaron;kola, sa pravim ljudima, mora da bude stub kluba&quot;.Vojvodina danas i u vreme njegovih &scaron;est godina u prvom timu &ndash; nebo i zemlja.&quot;Sa ove distance kada gledam, to su bile najteže godine kluba, bez ikakve dileme. Pa, mi nismo imali ni upravu. &Scaron;est meseci nikog, ni&scaron;ta&hellip; Godinu i po dana bez ijednog dinara. Na neka gostovanja idemo kolima, potrpamo se u nekoliko automobila. Za&scaron;to? Nismo imali pare za autobus. A, ginuli. Mislite da je neko zbog toga slabije igrao? Kasnije se desila jedna situacija da me pozove tada&scaron;nji predsednik u kancelariju i kaže imamo za vas osmoricu plate, ostali za mesec dana verovatno dobijaju. Uzimam taj novac, odlazim na Vetarnik, kažem svima da imamo sastanak stavljam sve na sto i delimo na 25 delova. Sećam se da nam je na tribina bio i transparent &bdquo;večito treći&ldquo;, nije prijalo to navijačima &scaron;to smo uvek treći&hellip; Zaboli me onda kada vidim danas neke stvari, klub finansijski stabilan, obezbeđeni maksimalni uslovi od strane predsednika Zbiljića, a na tabeli 7. mesto&quot;, otvoreno priča Stepanov.Milanu je Vojvodina bila početna stanica ka sjajnoj karijeri, ona je mogla da bude i veća, ali&hellip;&quot;Ne žalim ni za čim. Imao sam neprocenjivo iskustvo da igram u pet država. Mogle su neke stvari da budu drugačije, ali u sportu je potrebno da se poklopi toliko faktora. Murinjo je dva put želeo da me dovede u Čelsi. Prvo posle EP za reprezentacije do 21 godine, a zatim i posle polusezone u Trabzonu. A, oni tamo ni da čuju da mrdem bilo gde. Posle u Portou, zadesila me je tragedija&hellip; Majka mi je bila na samrti, imala je jo&scaron; nekoliko sati života&hellip; Bio sam standardan u timu, posle pripremnog meča Bohum &ndash; Porto u Nemačkoj, vidim 15 propu&scaron;tenih poziva od brata, javljam mu se, saop&scaron;tava mi to. Pitam trenera za dozvolu da ne idem sa ekipom u Portugal, nego da idem u Srbiju. Odgovora &bdquo;ne može&ldquo;. Odlazim kod sportskog direktora, čim sam mu rekao o čemu se radi, organizuje mi privatni avion za Srbiju. Trener menja odnos prema meni kada sam se vratio posle nekoliko dana&hellip; Na jednom treningu okupljamo se na centru, a on me ne&scaron;to pred svima proziva &bdquo;E, vi Srbi&hellip;&ldquo;, skačem hvatam ga za gu&scaron;u. Fotografi sve slikuju, sutradan to centralna vest. Nisam dao na sebe. Platio sam cenu, skonjen sam iz tima, igrao sam samo Kup. I to na četiri meča bio sam progla&scaron;en za igrača utakmice. U finalu &ndash; nije me stavio uop&scaron;te u tim&quot;.Srđan Stevanović/StarsportGotovo pet godina u Turskoj&hellip; Za film!&quot;Oti&scaron;ao sam kao klinac, a nikada neću zaboraviti koliko sam naučio od Vahida Halilhodžića! Posle svakog treninga ostajao je po pola sata sa mnom i radio. Posle &scaron;est meseci neverovatno sam napredovao. Na kraju sezone, predsednik Trabzona mi je nabrojao tri legende kluba i izgovorio na kraju moje ime uz poruku &ldquo;vas četvorica nikada ne smete otići u Istanbul&rdquo;. Daje mi papir, napi&scaron;i &scaron;ta hoće&scaron;, u Istanbul otići &ndash; neće&scaron;. Toliki fantazima i ljubav prema fudbal&hellip; Možda jedino u Argentini to ima. Pobedili smo Galatasaraj posle decenije, sutradan, zaustavljaju mi automobil, odvlače u restorane, ne mogu nigde da se pojavim. Izgubimo četiri meča u nizu? Ne smem da izađem iz stana. Neverovatni su, zaista&quot;.I za kraj &ndash; reprezentacija. Čuveni gol Hrvatskoj za pobedu 2005. godine u Zagrebu &ndash; 2:1 u baražu mladih reprezentacija. Nesrećan poraz u polufinalu EP, zatim prvi meč za Srbiju pod tim nazivom. &Scaron;est mečeva za &ldquo;A&rdquo; tim, a moglo je i moralo mnogo vi&scaron;e.&quot;Imali smo dobru mladu generaciju. Pamtim mečeve protiv Hrvatske, koju su predvodili Eduardo, Modrić, Kranjčar&hellip; Dva put smo ih pobedili i oti&scaron;li na EP. U grupi su nas čekali Francuska, Nemačka i Portugal. Prolazimo dalje i na penale ispadamo od Ukrajine, isproma&scaron;ivali se&hellip; Bio sam uvr&scaron;ten u idealni tim EP, a ujedno progla&scaron;en među 10 najvećih talenata u Evropi. Seniorski tim, debi protiv Če&scaron;ke, kasnije nismo uspeli da se plasiramo na Ep kroz kvalifikacije&hellip; Klemente je bio selektor, a posle toga je do&scaron;ao Đukić. Tada vi&scaron;e nisam dobijao poziv&quot;.A, kada se podvuče crta: Mečevi protiv Ronalda, Mesija&hellip; Sudari sa Liverpulom, Mančester junajtedom, dve titule sa Portoom, činjenica da ni danas ne bi mirno mogao da pro&scaron;eta u Trabzonu koliko ga ljudi tama vole. Velika i lepa fudbalska priča.&quot;I najvažnije, početak i kraj svake priče, moja Vojvodina&quot;, zaključuje Milan Stepanov, legenda kluba iz &ldquo;Srpske Atine&rdquo;.

"Zvali su me Zvezda i Partizan, ali Vojvodina je moj klub"

5 Komentari