Nova verzija "Uobraženog bolesnika" u Narodnom pozorištu: Prvi put se igra u intermecima

Nova postavka donosi na scenu osveženu viziju u duhu originalnog Molijerovog dela iz 1673. godine i prvi je put da se igra u intermecima, kao &scaron;to je Molijer u originalu i napisao.Takođe, predstavlja i omaž Molijeru ne samo kao piscu, već i kao velikom glumcu i njegovoj potpunoj posvećenosti i odanosti pozori&scaron;noj umetnosti.&quot;U na&scaron;oj predstavi se za vreme tih kratkih predaha od radnje komada do du&scaron;e de&scaron;ava ne&scaron;to drugo, značajno po grupu glumaca koju gledamo, a &scaron;to publika u regularnoj izvedbi ne bi mogla da vidi: na&scaron;li smo se na četvrtoj izvedbi Uobraženog bolesnika 17. februara 1673. godinje. Zalazimo iza zavese i vidimo pripreme glumaca za naredni čin, vidimo da je gospodin Molijer bolestan, da mu nije dobro, shvatamo da to igranje komedije spolja gledano za njega predstavlja sada pitanje života i smrti&quot;, obja&scaron;njava Zavi&scaron;ić i dodaje:&quot;Želeli smo da se upustimo u riskantniji, ali izazovniji pozori&scaron;ni poduhvat. Na takav put, u takvu predstavu povukla nas je snažna struja Molijerove sudbine. Iskoristili smo silu koju nudi neverovatna simbolika njegove smrti, koja je zaista započela na sceni i to upravo kada je četvrti put igrao Argana, uobraženog bolesnika. Ova okolnost čvrsto, ali nežno prožima tok na&scaron;e predstave i čini da ona, pored zaigrane komične igre, bude krhka, gotovo tragična.&quot;Dramaturg Peri&scaron;a Peri&scaron;ić ocenjuje da Molijerov &quot;Uobraženi bolesnik&quot; slovi za apoteozu žanra, jer počiva na svojevrsnom pleziru koje muzika, igra i ples pružaju unutar same komedije.&quot;U fokusu ovog spektakla, u punom smislu te reči, obogaćenog muzikom i koreografijom je proces sublimacije raznorodnih elemenata u komični maksimum. Danas je praktično nemoguće zamisliti ijednu studiju o slavnom dramatičaru, a da ga temeljno ne pozicionira unutar dru&scaron;tvenog, kulturnog, da ne kažemo, i političkog konteksta koji nas nužno informi&scaron;e o svakom aspektu umetničke delatnosti&quot;, objasnjava Peri&scaron;ić i nastavlja:&quot;Zato smo već na samom početku procesa re&scaron;ili da je nipo&scaron;to ne mitologizujemo ni romantizujemo. U prilog surovosti onda&scaron;njih izvođačkih uslova na&scaron;li smo kopču sa savremenim produkcionim sistemima li&scaron;enim empatije i neumoljivim diktatom &ndash; Show must go on!&quot;Kroz hiperbolisani humor i apsurdan, prenagla&scaron;en komički stil igre preispituju se moralne vrednosti dru&scaron;tva, bolesni i iskvareni međuljudski odnosi, pohlepa, zavisnost od bolesti, i prevarnost kao i pokvarenost lažnih za&scaron;titnika zdravlja, &scaron;to zajedno daje iskrivljen, ali istinit odsjaj vremena i dru&scaron;tva u kome i mi živimo.&quot;Bolest pojedinca i bolest dru&scaron;tva, sukob te dve sile, sukob koji iako su&scaron;tinski do te mere prožet hiperbolom i ne može biti drugo do sme&scaron;an, ipak ostavlja pomalo tragički ožiljak na du&scaron;i posmatrača. To je jedna od ideja na&scaron;eg procesa: kako da prikažemo komediju koja ne beži od duboke emocije, od tragike? Komediju koja se bavi pitanjima pozori&scaron;ne etike, ali i etike u kontekstu porodice, dru&scaron;tva. Bolest je metafora, ali je toliko izma&scaron;tana u slučaju Argana, da u njegovoj glavi i svesti počinje da ga sasvim prožima, postaje stvarna. Realne halucinacije&quot;, samtra Zavi&scaron;ić.&quot;Da li on pod uticajem tih halucinacija gubi svoj identitet? Da li svi drugi učesnici ove priče zbilja postoje ili su plod njegove ma&scaron;te? To su sve pitanja, ali i putanje kojima smo se bavili. Uobraženi bolesnik, možda, i nije najbolji prevod naslova ovog komada. Nije to čak ni Umi&scaron;ljeni bolesnik. Prema originalu, možda bi najprecizniji prevod bio Zami&scaron;ljeni bolesnik u smislu toga da Argan zami&scaron;lja da je bolestan; imaginarno je bolestan, ali je moguća i verovatna sledeća igra reči &ndash; ujedno je i zami&scaron;ljen nad svojom bole&scaron;ću, promi&scaron;lja je i promi&scaron;lja ljude oko sebe i odnose sa njima&quot;, kaže reditelj Zavi&scaron;ić.Kao umetnički tim ovog pozori&scaron;nog dela potpisuje se i dramaturg Peri&scaron;a Peri&scaron;ić, scenograf Jelena Radović, kostimograf Suna Kažić, kompozitor Jovan Stamatović Karić, dizajn zvuka i zvučnih ambijenata Vladimir Petričević, koreografi Tamara Pjević i Jak&scaron;a Filipovac, i Ljiljana Mrkić Popović (scenski govor).U podeli su: Ivan Bosiljčić, Sonja Kolačarić, Anastasia Mandić, Danilo Lončarević, Zoran Ćosić, Sava Milutinović, Nemanja Stamatović, Iva Milanović, Vučić Perović, Nikola Vujović, Nemanja Konstantinović i Jovan Stamatović Karić.Prva repriza biće održana dan kasnije (5.12.), a do kraja meseca predstava će biti na repertoaru i 12, 25. i 26. decembra. Ovo će u Narodnom pozori&scaron;tu u Beogradu biti deveta (uz jednu obnovu) postavka &quot;Uobraženog bolesnika&quot;. Poslednja premijera održana je 20. marta 2003. godine, takođe, na Sceni &quot;Ra&scaron;a Plaović&quot;.

Nova verzija "Uobraženog bolesnika" u Narodnom pozorištu: Prvi put se igra u intermecima

0 Komentari