Zabrinutost raste, saveznici okrenuli leđa?

Prema informacijama Ministarstva zdravlja u Pojasu Gaze koje kontroli&scaron;e Hamas, gotovo 32.000 ljudi izgubilo je život otkako je izraelska vojska započela svoju veliku vojnu operaciju. Takođe, prema istom izvoru, vi&scaron;e od 74.000 je povređeno. Iako ti podaci ne mogu nezavisno da se provere, rat u Pojasu Gaze koji je pokrenut nakon terorističkih napada Hamasa na civile u Izraelu 7. oktobra, u kojem je, prema izraelskim informacijama, ubijeno oko 1.160 ljudi, a oko 250 ih je oteto &ndash; ipak, s obzirom na veliki broj žrtava i patnje civila u Pojasu Gaze, sumnje u proporcionalnost izraelskog vojnog angažmana rastu. Čak i među bliskim saveznicima.Zabrinutost među partnerima vlada pre svega zbog planova izraelske vlade da nastavi kopnenu ofanzivu u prenaseljenoj Rafi, kako bi potpuno uni&scaron;tila Hamas. Velika je zabrinutost i zbog humanitarne katastrofe. Zato pozivi na prekid vatre u Pojasu Gaze postaju sve glasniji i hitniji. Da li Benjamin Netanjahu gubi podr&scaron;ku svojih najbližih saveznika?Spor SAD s NetanjahuomSjedinjene Američke Države su dugogodi&scaron;nji saveznik Izraela. Do sada je Va&scaron;ington uvek držao za&scaron;titničku ruku nad Izraelom u Savetu bezbednosti UN. SAD su takođe koristile svoje pravo veta u pro&scaron;losti na nekoliko rezolucija koje su pozivale na trenutni prekid vatre u ratu između Izraela i Hamasa.Ali, u prisnim i harmoničnim odnosima SAD i Izraela sada su se pojavile pukotine. Pro&scaron;le nedelje je, tokom jednog telefonskog razgovora, navodno do&scaron;lo do o&scaron;tre svađe između američkog predsednika Džoa Bajdena i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua. Bajden je moguću kopnenu ofenzivu na Rafu opisao kao &quot;gre&scaron;ku&quot;, ali Netanjahu i dalje istrajava u toj svojoj nameri.Pritom ta ofanziva nije neizbežna. Sam Netanjahu nedavno je jasno rekao da će pripreme za nju potrajati nekoliko nedelja. Ipak, beskompromisan stav izraelskog premijera, u kombinaciji sa sve katastrofalnijom humanitarnom situacijom u Pojasu Gaze, izazvao je preispitivanje američkog stava u Savetu bezbednosti UN. Tamo je Va&scaron;ington predstavio nacrt rezolucije koji je trebalo da utvrdi &bdquo;potrebu za trenutnim prekidom vatre&ldquo; u Pojasu Gaze. Taj nacrt nije uspeo da prođe u petak popodne zbog veta Rusije i Kine. Ipak, to se smatra jasnim signalom SAD da pojača pritisak na vladu u Jerusalimu.Taj potez propraćen je intenzivnim pregovorima o dogovoru o prekidu vatre i oslobađanju izraelskih talaca u zamenu za palestinske zarobljenike. Američki državni sekretar Entoni Blinken trenutno putuje Bliskim istokom kako bi razgovarao sa svim uključenim stranama. &quot;Dogovor je sve bliže i vrlo je moguć&quot;, rekao je nedavno prilično samouvereno Blinken.Kanada obustavila isporuku oružjaKanada je takođe poslala jasne signale Izraelu. U Otavi je kanadski parlament uz pomoć glasova zelenih i liberala progurao odluku o privremenoj obustavi svih isporuka oružja Izraelu. Osim toga, Kanada bi trebalo da nastavi da radi na postizanju cilja o dve države, &scaron;to se povezuje s priznavanjem samostalne palestinske države. Kanadska ministarka spoljnih poslova Melani Džoli objasnila je da je aktuelni rat između Izraela i Hamasa motivisao tu odluku: situacija na terenu, kako je rečeno, vi&scaron;e ne dozvoljava Kanadi izvoz oružja u region.Kanada se zapravo smatra bliskim saveznikom Izraela, slično kao i SAD. Međutim, premijer Džastin Trudo nedavno se na&scaron;ao na meti kritika zbog toga &scaron;to je u vi&scaron;e navrata zauzimao dvosmislene pozicije oko sukoba na Bliskom istoku. Kanada je u decembru odobrila rezoluciju Generalne skup&scaron;tine UN koja poziva na humanitarni prekid vatre, s tim da u toj rezoluciji nije bilo poziva Hamasu da položi oružje. Nakon &scaron;to su savezničke države i opozicioni političari reagovali s nerazumevanjem, Vlada je bila prisiljena da obrazloži svoj stav u iscrpnom saop&scaron;tenju. Čak i kada je Južnoafrička Republika podnela tužbu za genocid protiv Izraela pred Međunarodnim sudom pravde, Trudo nije uspeo da formuli&scaron;e jasan stav o tom slučaju. On je rekao novinarima da Kanada podržava Međunarodni sud pravde i da će se &quot;povinovati svakoj odluci&quot; koju on donese. Istovremeno je, međutim, odbio da kaže da li Kanada deli optužbe za genocid.Opozicija, ali i brojni akteri civilnog dru&scaron;tva, nedavno su pojačali pritisak na Trudoovu vladu da zauzme jasnije stavove o bliskoistočnom sukobu. To je takođe verovatno dovelo do embarga na oružje, o čemu je odlučio parlament, a vlada to namerava da sprovede, iako odluka parlamenta nije pravno obavezujuća. To Kanadu svrstava među zemlje koje su zaustavile izvoz oružja u Izrael, a u koje spadaju Japan, Belgija, Holandija i &Scaron;panija.Samit EU: raste pritisak na IzraelUnutar Evropske unije posebno je &Scaron;panija postala jedan od najo&scaron;trijih kritičara izraelske vojne operacije. Zajedno sa svojim irskim kolegom Leom Varadkarom (koji je u međuvremenu najavio ostavku), &scaron;panski premijer Pedro Sančez pozvao je Evropsku komisiju da preispita sporazum o pridruživanju EU s Izraelom. Madrid i Dablin izrazili su sumnju da će Izrael ispuniti svoje obaveze prema tom sporazumu, posebno kada je reč o &quot;po&scaron;tovanju ljudskih prava i demokratskih načela&quot; koji su &quot;bitni elementi odnosa&quot;. Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok odbacila je taj predlog, tako da on zapravo nije ni stavljen na raspravu na samitu EU održanom krajem pro&scaron;le nedelje. Uprkos tome, i nemačka ministarka je, uoči svoje nove bliskoistočne turneje, upozorila Izrael na humanitarnu katastrofu u Pojasu Gaze.Na kraju, 27 &scaron;efova država i vlada EU dogovorilo je u četvrtak (21. mart) zajedničku izjavu o bliskoistočnom sukobu koja ima za cilj da pojačano ukaže na odgovornost Izraela. U izjavi se poziva na trenutni prekid vatre koji bi trebalo da &quot;dovede do održivog prekida vatre, bezuslovnog oslobađanja svih talaca koji se drže u Pojasu Gaze i pružanja humanitarne pomoći&quot;. Takođe, izraelska vlada se poziva da ne pokreće kopnenu ofanzivu u Rafi. Bila je to prva zajednička izjava svih 27 država-članica EU o ratu Izraela i Hamasa u poslednjih pet meseci.

Zabrinutost raste, saveznici okrenuli leđa?

0 Komentari