"Čarobni breg" Tomasa Mana: Ogledalo društva u previranju

Sobe su udobne, pogled je grandiozan, a hrana delikatesna. U&scaron;u&scaron;kani u vunenu ćebad, imućni gosti provode dane odmarajući se na balkonima. Dobrodo&scaron;li u &quot;Berghof&quot;, luksuzni sanatorijum sme&scaron;ten u &scaron;vajcarskim Alpima, gde oboleli od tuberkuloze traže izlečenje na svežem vazduhu. To je mesto radnje koje je Tomas Man izabrao za svoj roman &quot;Čarobni breg&quot;.Priča počinje 1907. godine. Sin hambur&scaron;kog trgovca i budući inženjer Hans Kastorp putuje u Berghof kako bi posetio svog bolesnog rođaka. Planira da ostane tri nedelje, ali na kraju se zadrži sedam godina. Ono &scaron;to je neobično: Hans Kastorp je zapravo zdrav. &quot;Ali, život u sanatorijumu ga u potpunosti obuzima&quot;, obja&scaron;njava književni kritičar Kaj Zina za DW.&quot;Pacijenti, njihove filozofske rasprave i navike, stroge zdravstvene rutine, luksuzni obroci i opsesivno merenje temperature &ndash; on postaje deo tog sveta.&quot;Era radikalnih promenaPotpuno izolovani sanatorijum predstavlja mikrokosmos koji otkriva krizu dru&scaron;tva na prekretnici. Prelazak u 20. vek bio je era radikalnih preokreta. Industrijalizacija je iz temelja promenila život, religijska uverenja sve vi&scaron;e dovodi u pitanje nauka, dok su istovremeno nacionalistički i socijalistički pokreti.Gubitak tradicionalnih vrednosti i dezorijentacija dovode do tenzija i agresivnosti &ndash; čak i među odabranim gostima u &bdquo;Berghofu&ldquo;. &bdquo;To se osećalo u vazduhu&ldquo;, pi&scaron;e u romanu. Hans Viskirhen, predsednik Dru&scaron;tva Tomasa Mana, precizira kakav je to osećaj: &bdquo;Oseća se ogromna nelagoda, strah od budućnosti&ldquo;, kaže on za DW. &bdquo;Osoblje se međusobno vređa, dolazi do tuča, pojavljuju se najluđe ideje, ljudi doslovno gube razum.&ldquo;Velika razdražljivostDa nije starih izraza i arhaičnog jezika, moglo bi se pomisliti da to delo nije napisao Tomas Man, nego neki savremeni autor. &bdquo;Velika razdražljivost, taj prelomni trenutak oseća se i danas&ldquo;, ocenjuje Karen Hojer, direktorka &bdquo;Budenbrokove kuće&ldquo; u Libeku (muzej i kuća bake i dede Tomasa Mana, nazvana po njegovom čuvenom romanu, prim.red). &bdquo;Dovoljno je da u nedelju uključite televizor i pogledate neku večernju, političku emisiju, i videćete kako ljudi jedni drugima upadaju u reč, ne slu&scaron;aju jedni druge, nego samo izbacuju svoja mi&scaron;ljenja&ldquo;, kaže ona.Mladi Hans Kastorp u romanu susreće fanatične zagovornike različitih ideologija koji se žestoko prepiru. S jedne strane je humanista Lodoviko Setembrini, a s druge radikalni jezuita Leo Nafta. U njihovim dijalozima sudaraju se liberalizam i vera u napredak s jedne i odu&scaron;evljenje totalitarnim režimima s druge strane. Obojica se bore za Kastorpovu naklonost, a on je rastrzan između njihovih ideja. Na kraju, njihov sukob kulminira dvobojem pi&scaron;toljima, gde Setembrini namerno ispaljuje metak u prazno, dok Nafta, ne mogav&scaron;i da podnese sramotu, puca sebi u glavu. Time počinje talas nasilja.Od zagovornika rata, do borca za demokratijuDok je pisao &bdquo;Čarobni breg&ldquo;, Tomas Man je prolazio kroz sopstvenu političku transformaciju. Prve redove napisao je 1913, a roman je zavr&scaron;io tek 12 godina kasnije, nakon &scaron;to ga je Prvi svetski rat prekinuo u pisanju. Man je, kako obja&scaron;njava književni kritičar Kaj Zina, u početku bio entuzijastičan zagovornik rata. &bdquo;Tomas Man se prepustio ratnoj euforiji, koja je tada obuzimala mnoge intelektualce, umetnike i pisce. Ali 1918, onda kada je rat izgubljen, i on se osećao potpuno izgubljeno.&ldquo;Nakon toga postaje jedan od najglasnijih boraca protiv fa&scaron;izma. &bdquo;Ono &scaron;to me najvi&scaron;e impresionira kod Tomasa Mana&ldquo;, kaže Zina, &bdquo;jeste njegova hrabrost da preispituje sopstvene stavove i da ih menja. &rsquo;Čarobni breg&rsquo; upravo to oslikava.&ldquo;Tenzije i opasnosti, koje su kasnije dovele do pada Vajmarske Republike &ndash; prvog nemačkog poku&scaron;aja uspostavljanja prave parlamentarne demokratije, koji se zavr&scaron;io dolaskom nacista na vlast &ndash; prisutne su već u ovom romanu.Roman nastao slučajnoTe&scaron;ko je poverovati da je autor prvobitno planirao da napi&scaron;e samo humorističku priču kao kontratežu svojoj noveli &bdquo;Smrt u Veneciji&ldquo;. Sanatorijum je odabrao kao mesto radnje, jer je njegova supruga Katja 1912. godine provela tri sedmice u jednoj takvoj klinici nakon &scaron;to joj je dijagnostifikovana tuberkuloza. &bdquo;Neverovatno je da su velike priče o kojima danas govorimo, a za koje mislimo da ih je autor planirao godinama, zapravo rezultat slučajnosti&ldquo;, kaže Hans Viskirhen.Rezultat je bio roman stoleća na preko hiljadu stranica. Ali, &bdquo;Čarobni breg&ldquo; nije samo priča o ideologijama, već i o smrti &ndash; većina pacijenata napu&scaron;ta sanatorijum u kovčegu, jer tada jo&scaron; nije bilo antibiotika. Istovremeno, roman govori i o neutaživom porivu za životom, ali i o ljubavi.Homoseksualne aluzije i &bdquo;svetska svečanost u čast smrti&ldquo;Hans Kastorp zaljubljen je u tajanstvenu Ruskinju Klavdiju &Scaron;o&scaron;u, koja mu poklanja samo jednu noć ljubavi. Ona ga podseća na prijatelja iz mladosti. Kaj Zina u tome vidi aluziju na Manovu sopstvenu homoerotičnu sklonost. &bdquo;Pitanje &scaron;ta je mu&scaron;ko, a &scaron;ta žensko, &scaron;ta se smatra privlačnim &ndash; sve to se ovde preispituje&ldquo;, kaže on. Iako je Man bio porodičan čovek sa &scaron;estoro dece, svoje želje prema mu&scaron;karcima mogao je da izražava, ako uop&scaron;te, samo u tajnosti &ndash; i u svojim knjigama. Hans Kastorp možda se nada daljoj naklonosti lepe Ruskinje, ali nakon izbijanja Prvog svetskog rata pacijenti u panici napu&scaron;taju sanatorijum &bdquo;Berghof&ldquo;. Kastorp se pridružuje dobrovoljačkom odredu, a trag mu se gubi na boji&scaron;tu. Na kraju &bdquo;Čarobnog brega&ldquo; Tomas Man se pita: &bdquo;Da li će se i iz ove svetske svečanosti u čast smrti (&hellip;) takođe jednom uzdići ljubav?&ldquo;Roman je postigao ogroman uspeh i preveden je na 27 jezika. Izabel Garsija Adanez, koja je &bdquo;Čarobni breg&ldquo; prevela na &scaron;panski, zaključuje: &bdquo;Pro&scaron;ao je čitav jedan vek, a mi smo i dalje isti, sukobe re&scaron;avamo ratovima.&ldquo;I dodaje: &bdquo;Iako se bavi ozbiljnim temama, taj roman je i zabavno iskustvo. Nije potrebno imati tri doktorata da biste razumeli Tomasa Mana, jer u njegovom delu ima mnogo ironije i humora.&ldquo;Za one, koje zastra&scaron;uje pomisao na čitanje hiljadu stranica, jedan mali savet: uvek možete da preskočite nekoliko stranica &ndash; priča time neće ni&scaron;ta izgubiti na lepoti.

"Čarobni breg" Tomasa Mana: Ogledalo društva u previranju

0 Komentari