I do 1.000 evra manje po kvadratu: Zbog ovoga pada vrednost stanova

To je karakteristična pojava na trži&scaron;tu nekretnina u Srbiji, a procenitelji kažu da na poskupljenje ili pojeftinjenje nekretnine koja se prodaje utiče oko 20 faktora.Među njima su i grejanje, struktura stana, stanje sanitarija i stolarije, postojanje terase, parkinga, blizina prevoza, pa čak i pristojan kom&scaron;iluk. Lokacija je na svim destinacijama ključni faktor koji cenu može da uveća i do 25 odsto, a sledeći po značaju je sprat na kojem se nepokretnost nalazi, jer prizemlje i potkrovlje obaraju cenu. Skuplji kvadrat imaju mali stanovi do 35 kvadratnih metara, kao i veći od 135 kvadrata. Takođe, vi&scaron;a je cena nekretnine u zgradi koja poseduje lift u odnosu na onu koja ga nema.Dok je u nekim svetskim metropolama, poput Njujorka, stvar prestiža živeti na poslednjem spratu, u gradovima u Srbiji kupci su prilično nepoverljivi prema ravnim pločama, koje neretko proki&scaron;njavaju, pa izbegavaju ove nekretnine. Sanja &Scaron;ćepanović, direktor jedne novosadske agencije navodi primer koji ilustruje tu razliku.&quot;U dva stana slične kvadrature na Bulevaru oslobođenja u Novom Sadu cena metra kvadratnog na poslednjem, 18. spratu, iznosi 2.040 evra, dok je u stanu koji se nalazi među prvim spratovima zgrade 2.900 evra. Stan u suterenu je od 10 do 15 odsto jeftiniji od regularne cene nekretnine koja se nalazi između prvog i četvrtog sprata. Takođe, ako je na vi&scaron;im spratovima cena pada i po tome se na&scaron;e trži&scaron;te nepokretnosti razlikuje u odnosu na trži&scaron;ta u razvijenim zemljama&quot;, kaže &Scaron;ćepanovićeva.I Aleksandra Mihajlović sa portala &quot;4 zida&quot; ističe da spratnost značajno utiče na cenu kvadrata.&quot;Stanovi na prvom spratu su najče&scaron;će skuplji od onih u potkrovlju&quot;, ukazuje Mihajlovićeva.&quot;Prvi sprat se smatra pristupačnijim i praktičnijim, dok potkrovlje može imati određene mane, poput lo&scaron;ije izolacije ili ograničenog prirodnog svetla, zbog čega je često manje atraktivno. U proseku, kvadrat u potkrovlju može biti jeftiniji od 10 do 15 odsto u poređenju sa stanovima na nižim spratovima&quot;, dodaje ona.Kako &Scaron;ćepanovićeva navodi, kupci obraćaju pažnju na to da li zgrada poseduje lift i to utiče sa oko tri odsto na cenu same nekretnine. Tako se, na primer, kvadrat dvosobnog stana u zgradi bez lifta na novosadskom Limanu prodaje za 2.400 evra, dok je onaj u vi&scaron;espratnici sa liftom čak 3.000 evra.Starije zgrade kao i stanovi za renoviranje imaju nižu cenu u odnosu na nove stanove na istoj lokaciji. Luksuzna oprema takođe poskupljuje kvadrat u odnosu na stan koji je srednje opremljen. Struktura kom&scaron;iluka i njihovo pona&scaron;anje, osobine, imaju veliki značaj.&quot;Faktor &quot;čovek&quot; je u principu najuticajniji i odražava se sa 10 odsto u proseku i najmanje je ekonomski opravdan&quot;, navodi &Scaron;ćepanovićeva.&quot;Grejanje utiče na cenu oko sedam odsto, ali i tu ima razlike u zavisnosti od vrste i kvaliteta grejanja, da li je na struju, gas, solarno, daljinsko centralno ili etažno. Ranije su bili traženi stanovi sa centralnim grejanjem međutim, situacija se danas promenila. Postoje i druga re&scaron;enja koja se smatraju pametnijim, a koja omogućavaju u&scaron;tedu energije i smanjenje tro&scaron;kova kao &scaron;to su toplotne pumpe i solarni paneli&quot;, dodaje ona.Prema rečima &Scaron;ćepanovićeve, stanje sanitarija u kupatilu i kuhinji utiče na cenu oko pet odsto, jer je za većinu adaptacija potrebno menjati kompletnu instalaciju, a u istom procentu se može podići ili spustiti cena u zavisnosti od kvaliteta stolarije i bravarije, jer upotrebna vrednost tokom godina opada.&quot;Uticaj telefona je oko oko tri odsto, pri čemu je intenzivnijim kori&scaron;ćenjem mobilne telefonije ovaj faktor drastično izgubio na značaju&quot;, navodi &Scaron;ćepanovićeva.&quot;U istom procentu utiče i to da li stan ima terasu, lođu, verandu ili francuski balkon, kao i orjentacija stana, odnosno njegova osunčanost&quot;, rekla je ona.I parking nekad presudanPrimer iz jednog beogradskog naselja pokazuje da manji stanovi imaju značajno &quot;jaču&quot; cenu.&quot;U istoj ulici na Karaburmi stan od 118 kvadratnih metara može da se kupi za 149.000 evra, &scaron;to je 1.263 evra po kvadratu&quot;, kaže Aleksandra Mihajlović sa portala &quot;4 zida&quot;.&quot;Garsonjera od 36 kvadrata ogla&scaron;ena je za 125.000 evra, odnosno 3.472 evra po kvadratu&quot;, rekla je ona.Prodavci u oglasima za stanove, kako dodaje, uvek poku&scaron;avaju da istaknu prednosti lokacije kako bi povećali atraktivnost nekretnine. Ona navodi da su blizina obrazovnih ustanova, javnog prevoza, prodavnica, medicinskih ustanova i parking-prostora samo neki od najče&scaron;će navođenih elemenata. Parkovi i rekreativni centri često se spominju kao značajna prednost, posebno u urbanim delovima gde zelene povr&scaron;ine nisu toliko prisutne.Prodavci rado ističu i dostupnost parkinga, posebno u centralnim gradskim zonama gde je pronalaženje mesta za parkiranje često izazov. Prema njenim rečima, garažni prostor ili obezbeđen parking može znatno povećati vrednost nekretnine i privući kupce koji poseduju automobile. Nedostatak parkinga u određenoj meri može uticati na odluku kupca, a nekad može biti od presudnog značaja za kupovinu nekretnine.

I do 1.000 evra manje po kvadratu: Zbog ovoga pada vrednost stanova

2 Komentari