Mali: Predlog budžeta sledeće nedelje pred poslanicima; Rast standarda prioritet vlade

On je naveo da se MMF složio s predlogom budžeta Srbije za 2025. godinu, pre svega, sa projektovanom stopom deficita i visokom stopom javnih ulaganja.&quot;Nastavljamo da se borimo za jaku i snažnu zemlju i za stabilnu ekonomiju&quot;, rekao je Mali u intervjuu za NIN. Kaže da je MMF na&scaron; dugogodi&scaron;nji partner i korektivni faktor, kao i mu je direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva nedavno rekla da je Srbija svetla tačka u Evropi u dana&scaron;nje vreme puno izazova.On je napomenuo da je ovo prvi budžet koji Srbija brani kao zemlja sa investicionim rejtingom.&quot;To smo u mogućnosti nakon &scaron;to nam je agencija &rsquo;Standard and Poor`s&rsquo; u oktobru povećala na nivo BBB-, čime smo prvi put u svojoj istoriji svrstani u ovaj rang&quot;, naglasio je Mali. Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija dodao je da je predloženi budžet razvojni i socijalno orijentisan i da predstavlja nastavak politike daljeg ekonomskog osnaživanja na&scaron;e zemlje kroz program Skok u budućnost - Srbija 2027.&quot;Uprkos globalnim izazovima, taj program je održiv, jer realizujemo i najveće kapitalne projekte u oblasti saobraćaja, energetike, zdravstva, obrazovanja, nauke, sporta, a istovremeno, nastavljamo sa pripremama za Međunarodnu specijalizovanu izložbu EKSPO, čiji ćemo biti domaćin 2027. godine, koja će ojačati međunarodnu poziciju na&scaron;e zemlje i staviti nas u centar sveta te godine&quot;, rekao je on.Mali napominje da ukupni prihodi i primanja za 2025. godinu iznose 2.346,2 milijarde dinara, &scaron;to je za 172,9 milijardi, odnosno osam odsto, vi&scaron;e u odnosu na rebalans za ovu godinu, uz projektovani fiskalni deficit od tri odsto BDP-a.Dodao je da taj rezultat neće ugroziti dalje smanjenje uče&scaron;ća javnog duga u BDP-u.&quot;Projektovana stopa privrednog rasta je 4,2 odsto BDP-a, a u apsolutnom iznosu to je 10.328,9 milijardi dinara, odnosno 88,1 milijardu evra, &scaron;to znači da se vraćamo na visoke stope rasta koje smo imali pre korone i svetske ekonomske krize, &scaron;to je dobra vest za na&scaron;u ekonomiju&quot;, naglasio je ministar finansija.Prema njegovim rečima, Srbija je u prvoj polovini godine sa 4,2 odsto bila druga najbrže rastuća ekonomija u Evropi, a prva u prvih devet meseci ove godine, prema trenutno dostupnim podacima, sa rastom od 3,9 odsto.&quot;Prema projekcijama MMF-a, svetska privreda će porasti 3,2 odsto u 2024. i 2025. godini, &scaron;to je manje u odnosu na pro&scaron;logodi&scaron;nji rast od 3,3 odsto, &scaron;to znači da se srpska ekonomija brže oporavlja od drugih, a javni dug op&scaron;te države projektovan je na 47,5 odsto BDP-a u 2025. godini&quot;, istakao je Mali.Napomenuo je da se MMF složio sa ovakvim predlogom budžeta, pre svega sa projektovanom stopom deficita i visokom stopom javnih ulaganja i dodao da su tako nekada&scaron;nje kritike vremenom prerasle u rastuću podr&scaron;ku, jer Srbija je od dna evropske lestvice pre&scaron;la put do jedne od najbrže rastućih ekonomija u Evropi.&quot;Deficit od tri odsto je dogovoren sa MMF-om i to je raspon koji je neophodan da bismo održali visok nivo kapitalnih ulaganja u godinama kada se užurbano pripremamo za EKSPO, a novi aranžman sa tom finansijskom institucijom pokriva naredni trogodi&scaron;nji period tokom kojeg će trajati veliki investicioni ciklus&quot;, rekao je.Ministar finansija je dodao da takav deficit daje manevarski prostor da država ne mora da pravi kompromise, već da ulaže u dalji rast i da te&scaron;ko postignutu stabilnost drži čvrsto u rukama.&quot;Apsolutno smo finansijski stabilni, nijedan potez vlade neće to naru&scaron;iti, ekonomskom politkom se upravlja na način da ne gubimo ni na jednom finansijskom &rsquo;frontu&rsquo; i danas nam je politika da se ne odričemo ni rasta, ni ulaganja, ni pobolj&scaron;anja životnog standarda, ali isključivo uz strogo očuvanje makroekonomske stabilnosti&quot;, poručio je Mali.Pobolj&scaron;anje kvaliteta života građana i rast njihovog standarda su prioriteti Vlade, ističe on i napominje da predstojeća povećanja primanja neće ugroziti stabilnost na&scaron;ih javnih finansija.&quot;Od 1. decembra ove godine penzije će biti povećane za 10,9 odsto, a od 1. januara 2025. plate u javnom sektoru za 8,0 do 11, dok će minimalna zarada biti veća za 13,7 odsto. Prosečna penzija će u ovoj godini biti 394 evra, &scaron;to je skoro dvostruki rast u odnosu na 2012. godinu, kada je bila 204 evra. Projekcija za 2025. godinu su prosečne penzije od oko 436 evra&quot;, ističe prvi potpredsednik Vlade.Prema njegovim rečima, prosečna plata u decembru biće između 920 i 925 evra, a decembra sledeće godine od 1.022 evra.&quot;Posebno važno za stabilnost na&scaron;ih javnih finansija je to da, i nakon svih povećanja, uče&scaron;će mase zarada u BDP-u ostaje ispod 10 procenata, &scaron;to je u skladu sa fiskalnim pravilima koje smo uspostavili sa MMF-om&quot;, naglasio je Mali.Ministar finansija ističe da su predviđena rekordna izdvajanja za Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije od 261,8 milijardi dinara, &scaron;to je 2,53 odsto BDP-a, ali je rekordan budžet i za Kancelariju za KiM od 17,2 milijarde dinara, plus jo&scaron; dve milijarde za pomoć nezaposlenim licima u na&scaron;oj pokrajini.&quot;Tu su i izdvajanja za poljoprivredu od 138,5 milijardi dinara, plus 11 milijardi koje će se zemljoradnicima vratiti kroz refakciju akciza za gorivo, &scaron;to je ukupno rekordnih 149,5 milijardi dinara, 7,5 odsto na&scaron;eg budžeta, dok su izdvajanja za zdravstvo povećana sa 573,6 na 613,9 milijardi dinara, kao i ona vezana za socijalna davanja sa 209,5 milijardi na 226,6 milijardi dinara&quot;, navodi on.Budžet Ministarstva prosvete, kako kaže, veći je za 48,2 milijarde u odnosu na rebalans, i iznosi 374,5 milijardi dinara.&quot;Ako dodamo 83 milijarde kod lokalnih samouprava za pred&scaron;kolsko obrazovanje, onda je za obrazovanje namenjeno 457,5 milijardi dinara, odnosno 4,4 odsto BDP-a. I izdvajanja za nauku povećana su sa 37,6 na oko 38,1 milijardu dinara, za kulturu sa 15,6 milijardi na 17,8 milijardi dinara, plus jo&scaron; oko 4,3 miliona evra koji se nalaze kod Ministarstva za javna ulaganja za projekte&quot;, naglasio je ministar finansija.Naveo je da je vlada skoro u potpunosti ispunila zahteve prosvetara.&quot;U skladu sa Protokolom potpisanim krajem pro&scaron;le godine, radi re&scaron;avanja materijalnog položaja i uslova rada zaposlenih u prosveti, izmenjena je Uredba o koeficijentima za obračun plata zaposlenih u javnim službama, uvećan je koeficijent razrednim stare&scaron;inama sa četiri na sedam odsto i uveden koeficijent za uvećanje plate na osnovu napredovanja u zvanjima. Radi se i na prijemu u radni odnos zaposlenih na određeno vreme sa 30 i vi&scaron;e procenata angažovanja, &scaron;to obuhvata vi&scaron;e od 1.300 ljudi. Jedan od prvih i osnovnih zahteva prosvetnih radnika je bio da imaju i status službenih lica, &scaron;to će se ispuniti zakonom da bi se povećala njihova bezbednost&quot;, naglasio je on.Kako je najavio, svim zaposlenima u prosveti, od 1. januara 2025. godine biće veće plate za 11 odsto, a ostatku javnog sektora, za osam.&quot;Ne mogu odjednom da budu re&scaron;eni problemi sa njihovim platama koji postoje decenijama unazad, a njihov zahtev bio je da se početna plata nastavnika izjednači sa prosečnom platom u privredi, &scaron;to nije jednostavno, jer ona zavisi od privatnog sektora, gde niko ne može da predvidi kolika će zarada biti naredne godine. Nama privatni sektor vuče rast. Ispunjeno je skoro sve &scaron;to je dogovoreno kada smo započeli razgovore, ili se veoma aktivno radi na tome da u &scaron;to kraćem roku bude re&scaron;eno, kazao je on.Prema nejgovim rečima, sektor prosvete je ogroman da bi se lako &quot;igralo&quot; sa njim u budžetu.&quot;Imamo kontinuirano povećanje zarada u javnom sektoru, iznad nivoa inflacije. Kada je bila pandemija, iznad proseka za ostatak javnog sektora, povećavali smo plate zdravstvenim radnicima. Sada to radimo sa prosvetarima i ako ovako nastavimo, postepeno ćemo ostvariti i taj preostali cilj, ali to je proces, i toga svi treba da budu svesni. Uvek smo spremni i otvoreni za razgovor, ali ne želim da prihvatam da dok mi pregovaramo, neko &scaron;trajkuje na ulici. Tu je jo&scaron; jedna bitna stvar, a to je da kada povećate plate, najmanje toliko ćete za njih izdvajati i svake naredne godine&quot;, ističe on.Najavio je nastavak realizacije velikih kapitalnih projekata, jer oni doprinose daljem rastu BDP-a, privlačenju novih investitora, a posledično i pobolj&scaron;anju kvaliteta života građana.&quot;Nijedan kapitalni projekat nije zaustavljen, a za njih je opredeljeno 762,9 milijardi dinara, odnosno 7,4 odsto BDP-a. Udeo kapitalnih rashoda u BDP-u je 2013. godine bio dva procenta. Novac planiramo za izgradnju ili rekonstrukciju auto-puteva, pruga, mostova, kliničkih centara, bolnica, domova zdravlja, ekologiju, za velike sportske objekte i organizaciju EKSPO izložbe 2027. godine, kao i za nabavku opreme u sektoru bezbednosti&quot;.Prema njegovim rečima, u planskom delu budžeta vidi se da su ove kapitalne investicije značajno &quot;poskupele&quot; i da će do 2027. godine sa 912 miliona otići na 1,24 milijarde evra.&quot;EKSPO je projekat od neprocenjivog značaja za na&scaron;u zemlju i mi pod njegovim &rsquo;ki&scaron;obranom&rsquo; ulažemo u celu Srbiju. Programom &rsquo;Srbija 2027&rsquo;, predviđeno je 17,8 milijardi evra za 323 projekta &scaron;irom zemlje, a ne samo za Beograd. Hoćemo da se predstavimo na pravi način u svetu i ovo je ogromna &scaron;ansa za nas, a sa druge strane, želimo da podignemo kvalitet infrastrukture, života građana, i zato nije slučajno da imamo visoke stope rasta i projekat &ldquo;Srbija 2027&rdquo;. Brzina izgradnje, realizacije, re&scaron;avanja problema, koji se rađaju u svakom projektu, diktiraju tempo plaćanja iz budžeta. To zna svako ko se bavi projektima&quot;, ustvrdio je ministar.On je objasnio i da je vrednost ugovora za nacionalni stadion je 464 miliona evra, bez PDV, a ne kako se iznose pogre&scaron;ne informacije da je veći.&quot;Istina je da je za linijsku infrastrukturu predviđeno 295 miliona, a ona obuhvata saobraćajnice, raskrsnice, crpne stanice, kolektore, gasne instalacije, toplovode, trafo stanice. Ne postoji opasnost da izgradnja projekata ne doprinese rastu BDP-a i to svako ko se bavi ekonomijom vrlo dobro zna&quot;, naglasio je Mali.

Mali: Predlog budžeta sledeće nedelje pred poslanicima; Rast standarda prioritet vlade

0 Komentari