Imaju devetoro dece, a iz Beograda su se preselili na selo: "Nije lako, ali je lepo" FOTO

Damjan, Kozma, Milica, Kasijana, Uro&scaron;ica, Maksim, Sofija, Nektarije i Emilija - devetoro To&scaron;ića od majke Anite i oca Uro&scaron;a i kako kažu, ako Bog da, tu se neće zaustaviti, jer za njih su deca najveće bogatstvo.&quot;Naravno, nije uvek lako, ima pote&scaron;koća, ima problema, ali se sve to prolazi, zajedničkim snagama se borimo i eto hvala bogu i rezultat je očigledan&quot;, kaže Uro&scaron; za RINU.U njihovom domu ničega ne nedostaje a ljubavi ima na pretek, zato To&scaron;ići savetuju da se rađanje ne odlaže, jer sa svakim novorođenim detetom stiže i prosperitet.&quot;Ima&scaron; vi&scaron;e snage kad si mlađi i savetujem svima koji žele da stvaraju porodicu da &scaron;to pre počnu jer kasnije, kako prolaze godine, nema&scaron; istu snagu. Tačno je deca su ljubav, ali i neku žrtvu mora&scaron; da podnese&scaron;&quot;, ističe Uro&scaron;.RINAIsto mi&scaron;ljenje deli i supruga Anita koja je svih devetoro mali&scaron;ana iznela bez ikakvih problema i svih devetoro rodila je prirodnim putem.&quot;Bude mi te&scaron;ko naravno, to su porođajni bolovi, ali u tom trenutku o tome ne razmi&scaron;ljam, samo mislim o tome da sve dobro prođe i ja da budem zdrava i dete da bude živo i zdravo. A kad se ono rodi, onda kreće sreća i radost, vi&scaron;e ne mislim o onome &scaron;ta je tome prethodilo&quot;, priča kroz osmeh majka Anita.A da bi ova porodica skladno funkcionisala, svako od devetoro dece ima svoj zadatak u domaćinstvu i na taj način oni se od malena uče da budu vredni i odgovorni.Damjan kaže da je on zadužen za uvođenje &quot;mira i reda&quot; među njima. Njegova mlađa sestra Sofija kaže da se njihov život ne razlikuje mnogo od njihovih drugara, mada je mnogima &quot;čudno&quot; &scaron;to ih ima toliko.&quot;Kao i sva deca igramo igrice, ali i tu ima granice. Moramo malo da stanemo, pa da pomažemo u kući, čitamo, radimo domaći, da se igramo&quot;.I Uro&scaron;ica ima svoja zaduženja, on slaže i cepa drva, kosi i radi sve &scaron;to treba oko kuće da se zavr&scaron;i. Najstarija kćerka Milica je tu da se majci nađe oko kuhinje i mlađe braće i sestra.Ova velika i divna porodica koja decu vaspitava u pravoslavnom duhu, se pre nekoliko godina iz Beograda preselila u Kremna, jer odrastanje u prirodi i kući umesto u stanu ima brojne prednosti.&quot;Ovo nam je bila vikendica, kako se porodica uvećavala stan je postao tesan, te smo ga prodali kako bi ovu vikendicu pretvorili u kuću u kojoj može da se živi. Prvi put smo ovde na duže do&scaron;li u vreme kovida, shvatili smo da nam je ovde život mnogo lep&scaron;i i lak&scaron;i i vi&scaron;e se nismo vraćali u Beograd, kaže Uro&scaron;.Supruga Anita ističe da život na selu ima i druge benefite, naročito kada je vaspitavanje dece u pitanju.&quot;U gradu je to mnogo teže, vaspitati ih, sačuvati od zla i greha i svega lo&scaron;eg, ovde je ipak to mnogo lak&scaron;e i bolje&quot;, kaže ova ponosna majka.Zanimljivo je da Anita i Uro&scaron; nisu planirali koliko će imati dece, već su se ona rađala onako kako je to &quot;Bog zapovedao&quot;, pa stoga nisu ni očekivali neku naročitu podr&scaron;ku od bilo koga.U vreme kada su se njihova najstarija deca rađala, država je izdvajala neznatna sredstva kao vid finansijske podr&scaron;ke, Njih to međutim nije osujetilo da dalje &scaron;iren porodicu.Nekada je bilo normalno da skoro svaka srpska pravoslavna porodica ima najmanje petoro dece, bez obzira kako se te&scaron;ko živelo. Danas je, ipak život mnogo drugačiji, dece se sve manje rađa, pa je podr&scaron;ka države od izuzetne važnosti&quot;, ističe Uro&scaron; i dodaje da ono &scaron;to država danas radi jeste za svaku pohvalu.&quot;Stvarno ovo &scaron;to država izdvaja za prvo, drugo, treće i četvrto dete, je velika stvar koja je učinjena od strane države. Mislim da će to donekle pomoći da se bar zaustavi ovo smanjenje populacije&quot;, mi&scaron;ljenja je Uro&scaron;.

Imaju devetoro dece, a iz Beograda su se preselili na selo: "Nije lako, ali je lepo" FOTO

12 Komentari