U Subotici će biti regionalno postrojenje za preradu građevinskog otpada

&quot;Srbija će u naredne dve i po godine dobiti jedan uređeni sistem upravljanja i tretiranja građevinskim otpadom. Postrojenja će biti u pirotskom i sremsko-mačvanskom regionu, Subotici, Užicu i Valjevu&quot;, najavljuje Radenović Bojić i dodaje da je vrednost ovog projekata 7,5 miliona evra, od čega se 5,5 miliona evra finansira sredstvima Evropske unije.žPored pet regionalnih postrojenja, kaže sagovornica BBA, već naredne godine krenuće realizacija nabavki mobilnih drobilica za drobljenje i preradu građevinskog otpada u Novom Sadu, Ni&scaron;u, Valjevu, Somboru, Smederevu, Inđiji i Kragujevcu.&quot;Ovi gradovi produkuju, po nekim proračunima Ministarstva za za&scaron;titu životne sredine, između 24.000 i 52.000 tona otpada godi&scaron;nje. Mi smo već krenuli u realizaciju, a na gradovima je da obezbede i opreme određenu infrastrukturu&quot;, ističe ona.Ukratko, ukoliko sve bude bilo po planu, &scaron;ljunak, dotrajala drvna građa ili beton, umesto na divljoj deponiji pravo će u pogon za obradu, nakon čega će postati novi materijal za gradnju.&quot;Ideja je da se najveća količina tog otpada iskoristi. Procene su da je 75 odsto sadržaja građevinskog otpada zapravo iskop od zemlje, koji se nakon reciklaže može koristiti za prekrivku deponija ili atarske puteve, a da je oko 12 &ndash; 25 odsto građevinski materijal (&scaron;ut, beton, pločice) i ostatak su drvo, metali&quot;, ističe ona.Kada je reč o betonu, kaže Radenović Bojić, nakon reciklaže on može da se koristi kao sirovina, u cementarama pre svega, mada i za putarsku industriju u asfaltnoj bazi.&quot;Evropa je svoje cementare ranije pripremila za prelazak na niskokarbonsku proizvodnju, pa koriste već neko vreme građevinski materijal koji je već kori&scaron;ćen za proizvodnju cementa&quot;, kaže ona.

U Subotici će biti regionalno postrojenje za preradu građevinskog otpada

0 Komentari