Prvi susret srpskih sa crnim vojnicima: "Joj, al’ će Bugari da se prepadnu" FOTO

Ovo se prvenstveno odnosi na tamnopute vojnike iz afričkih kolonija, a kada je reč o njima, interesantni su prvi utisci srpskih vojnika, koji nikada ranije nisu videli crnog čoveka. Svi koji su ostavili svedočanstva o tom prvom susretu, zapisali su da je njihovo prvo osećanje bio strah. Jedan vojnik je zabeležio kako je na njega ostavila snažan utisak njihova boja kože, kao i da nije mogao da shvati kako je koža mogla da bude tako crna. U poku&scaron;aju da opi&scaron;e pravu nijansu, srpski vojnik i seljak, znajući samo da je tre&scaron;nja crnica iz njegove ba&scaron;te bila tako tamna, uporedio je boju njihove kože sa ovim voćem.Jedan drugi vojnik, koji je bio upućen u Bizertu na oporavak, sa čovekom tamne kože prvi put se susreo na brodu. Po&scaron;to je prvi put putovao brodom, želeo je da vidi kotlarnicu ili, kao &scaron;to je sam zapisao, &quot;&scaron;ta lađu goni&quot;. Zakoračiv&scaron;i u prostoriju, ugledao je crnca golog do pojasa kako ubacuje ugalj u kotao. Njegova pojava i jedno &bdquo;No-o-o!&ldquo; koje je izustio u znak upozorenja toliko su upla&scaron;ili srpskog vojnika da je brzo istrčao iz kotlarnice.Verovatno najzanimljiviji opis prvog susreta sa vojnicima iz Afrike ostavio je kaplar Jerotije Pavlović, zabeleživ&scaron;i komičnu situaciju o tome kako je njegov prijatelj iz rova i seljački sin Joksa doživeo &quot;crnog čoveka&quot;:&ndash; Jerotije, ajde &lsquo;vamo brzo. Brzo! Da vidi&scaron;&hellip; Vidi, Jerotije, brate slatki &ndash; pokazuje jedinicu francuske armije &scaron;to u punoj ratnoj opremi mar&scaron;uje drumom&hellip; Kako li postado&scaron;e ovako crni?&ndash; Takvi se rodili.&ndash; Gde se rodili?&ndash; Pa tamo, u toj Africi.&ndash; I oni do&scaron;li da nam pomognu?&ndash; Do&scaron;li.&ndash; Joj, al&rsquo; će Bugari da se prepadnu kad ih vide!&ndash; Da zna&scaron; da hoće. View this post on Instagram A post shared by WW1 Photos &amp; Info. (@ww1photos_info) Francuski vojnik primeti da ih gledamo i o njima pričamo, ustade i pođe ka nama.&ndash; Evo ga! Ide pravo ovamo &ndash; uspaniči se Joksa.&ndash; Neka. Samo ti stoj i ćuti. Ja ću da pričam.Kad priđe, vojnik salutira i osmehnu se:&ndash; Bon žur.&ndash; Žur i tebi.Stoji. Gleda nas. Ćutimo i osmehujemo se: mi njemu, on nama. Izvadim tabakeru i ponudim cigaretom. Prihvati.&ndash; Ž sui Serb &ndash; nabadam francuski, a onda prstom pokazujem u njegove grudi.&ndash; Ž sui Moroko [&hellip;]&ndash; Komansava? &ndash; ohrabrio se i Joksa.&ndash; Bjen, bjen &ndash; smeje se vojnik.&ndash; Bože, Jerotije, da li se on sad ne čudi &scaron;to smo mi ovako beli?&ndash; Sigurno da se čudi. Koliko mi crne ljude nismo viđali, valjda ni oni nisu bele. Rat nas sastavio da se razgledamo. Vidi&scaron; kako se smeje. Isto kao mi. I oni tamo &scaron;to su zaseli, i oni sede kao mi. Sve isto, samo oni crni, a mi beli.Ovaj opis vredno je svedočanstvo o prvom susretu sa vojnicima iz Afrike i verno prikazuje karakter prosečnog srpskog vojnika, koji je neobrazovan i lakoveran i tamnoputom vojniku prilazi sa predrasudama, ali bez nipoda&scaron;tavanja ili rasizma koji su bili svojstveniji savezničkim vojnicima sa Zapada. I sam autor ovog dnevnika na kraju konstatuje da su svi ljudi isti, koje god vere ili boje kože bili. U liku Jokse može se prepoznati prosečan srpski vojnik, koji je u biti bio vesele prirode i lako je stupao u komunikaciju sa drugim vojnicima, čak i kada nije dovoljno dobro poznavao druge jezike. Prvi susret sa ovim francuskim trupama u Joksi je probudio strah, dok je poku&scaron;avao da nasluti kakav će utisak ovi vojnici ostaviti na neprijatelja.Upravo zato &scaron;to je strah bio glavno osećanje koje ih je prožimalo, srpski vojnici počeli su da beleže glasine koje su kružile o njihovim tamnoputim kolegama. Najpopularnije su zasigurno bile one da su crnci ljudožderi. Jedan vojnik je zapisao kako su tamnoputi vojnici najče&scaron;će ubijali Bugare i to tako &scaron;to su ih obezglavljivali, dok su glave stavljali u torbe. Iako nije lično prisustvovao nekom takvom događaju, iz &quot;sigurnog izvora&quot; je čuo da su Senegalci potom &bdquo;pili mozak&ldquo; svojih protivnika. Jedan drugi vojnik osvrnuo se na događaj u selu Konopi&scaron;te, čiji su me&scaron;tani navodno videli jednog vojnika crnca koji Bugarima seče u&scaron;i, a da je nisku u&scaron;iju nosio oko vrata. Oficir koji je zabeležio ovu priču makedonskih seljaka, nije isključio mogućnost njene verodostojnosti. Osim čestog poređenja sa kanibalima, u dnevnicima su vojnici iz afričkih kolonija okarakterisani kao &quot;snažni&quot;, &quot;izdržljivi&quot;, &quot;hrabri&quot; i &quot;neustra&scaron;ivi ratnici&quot;, koje su Srbi cenili zbog njihove hrabrosti i ratnih sposobnosti.

Prvi susret srpskih sa crnim vojnicima: "Joj, al’ će Bugari da se prepadnu" FOTO

38 Komentari