Fenomen opozicije: Promena fokusa

Opozicija izlazi na ulice, traži promenu vlasti putem nasilja, ru&scaron;i, vređa, uni&scaron;tava prestonicu paralelno u istoj godini iznoseći netačne tvrdnje da je do&scaron;lo do krađe izbora. I to izgleda ni manje ni vi&scaron;e nego dva puta. Jer opozicija ubedljivo gubi i 17. decembra 2023. godine i 2. juna 2024. godine na izborima. Ne menja se ni&scaron;ta. I dalje niko od njihovih lidera nije iza&scaron;ao sa idejom i planom, programom ili imenom svojih kolega koji ih preporučuju.Ali menja se fokus opozicije.Na ulici ostaju sve vreme, samo razloge zbog čega su tu menjaju. Onako, bez reda i plana, ba&scaron; kakva im je i nazovi politika. Nije važno za&scaron;to, kome se gura na taj način prst u oko, da li se razbija i vređa, da li na taj način stradaju nevini i postaju targetirani zbog kontinuiteta &scaron;irenja mržnje i panike putem dru&scaron;tvenih mreža, na kojima danas može da napi&scaron;e ko &scaron;ta hoće iza pravog ili lažnog profila.&quot;Odbolovali&quot; su preko noći nevino stradale. Promenili su ponovo fokus. Iskopavanje litijuma, hajdemo na ulice. Najednom preko noći aktiviraju temu aktuelnu u srpskom dru&scaron;tvu već vi&scaron;e od 20 godina.Ali po modelu: &quot;dok ne bude ne&scaron;to drugo može i to da posluži&quot;. Iako je isti taj lider opozicije i neko ko je već bio u vlasti, Dragan Đilas, zdu&scaron;no podržavao ovaj srpski potencijal akcentujući koliko je to razvojna &scaron;ansa za Srbiju. Bila nekada razvojna &scaron;ansa za Srbiju, pa postala razvojna &scaron;ansa za proteste. Stručnjaci iz svih tema, do juče veliki ekolozi odjednom postaju arhitekte i borci za očuvanje starog Savskog mosta.Pu&scaron;ten u rad 1942. godine nije važno da li je bezbedan, ali &scaron;to da se ne zloupotrebi, pa neka litijum bude malo po strani dok je opozicija na punktovima oko mosta, &scaron;etajući i zatvarajući ga i praveći nove nemire. I opet promena fokusa.Tragedija u Novom Sadu, u fioku stavlja i litijum i most i stradale u osnovnoj &scaron;koli i Mladenovcu i izbore. Sigurno je njima teže od porodica koje su izgubile najmilije i koji ih jo&scaron; nisu ni ispratili na način i u miru kako dolikuje. A i &scaron;to da se ne brani most star 82 godine, a napada vlast za uru&scaron;avanje nadstre&scaron;nice koja je sagrađena 1960-ih godina. Kao da su cement ručno me&scaron;ali i nadstre&scaron;nicu lično gradili predstavnici ove ili bilo koje vlasti pre nje.Dakle, vi&scaron;e se i gubi broj promena fokusa, tema u koje se opozicija razume, zahteva koji se menjaju shodno onome &scaron;to im je trenutno aktuelno.Ali menjajući te iste pomenute fokuse, preko noći zaborave ono zbog čega su se do juče do srži zalagali. I tako u krug. Gledaju, čekaju, vrebaju, iskori&scaron;ćavaju. Primete ili smisle &scaron;ta može da bude i onda, hajdemo, okupljajte se.Nije važno koga boli, kome je te&scaron;ko, &scaron;to postoje oni koji su pozvani i koji legitimno ispituju sve &scaron;to se događa u dru&scaron;tvu, opozicija misli da može pravdu da preuzima u svoje ruke, da upire prste, da hrli ka foteljama preko tragedija i laži.Danas Novi Sad. Onoliko koliko mogu da iscrpe iz ovoga.Jel ste primetili da se vi&scaron;e ni litijum ni most ne spominju? Mi jesmo. Do sledećeg fokusa. Ne zato &scaron;to će ga biti, nego zato &scaron;to će ga smisliti.

Fenomen opozicije: Promena fokusa

1 Komentari