Umesto fakulteta biraju zanat: "Plate rastu, kao pomoćni radnik mogu kuću da kupim"

Pia Dobelke ima 24 godine. Ona je mlađi &scaron;ef u jednoj firmi za proizvodnju sanitarne i opreme za sisteme grejanja iz Troisdorfa kod Kelna. To preduzeće zapo&scaron;ljava 33 ljudi. Zapravo bi firmi trebalo bar jo&scaron; desetak radnika kako bi stiglo da hitno odradi sve narudžbine, kaže Dobelke.Slična je situacija i u preduzećima u drugim bran&scaron;ama. Ali, u sektoru preduzetni&scaron;tva problem nesta&scaron;ice stručne radne snage posebno je izražen, prenosi DW.Sudeći po podacima Savezne agencije za rad (BA), broj zaposlenih u Nemačkoj koji plaćaju doprinose za socijalno osiguranje u proteklih deset godina porastao je za vi&scaron;e od pet odsto. U zanatskim vodama je, u istom periodu, broj zaposlenih opao. Dugo je u Nemačkoj bio podjednak broj mladih koji odlazi da studira i onih koji se stručno osposobljavaju za neki zanat. U proteklih desetak godina uočava se kontinuirani porast broja studentkinja i studenata, a istovremeno opada broj mladih pripravnica i pripravnika. Trenutno je u zemlji otprilike dva puta vi&scaron;e onih koji studiraju, nego onih koji uče neki zanat.&Scaron;to je moguće manje fizičkog rada&hellip;Pia Dobelke je maturirala i &ndash; odlučila se za zanat. U okviru posebnog programa, takozvanog &bdquo;trijalnog obrazovanja&ldquo;, položila je majstorski ispit, a uz to je i zavr&scaron;ila bečelor iz ekonomije. &Scaron;kola u kojoj je maturirala pozvala ju je da dana&scaron;nje učenike savetuje po pitanju odabira zanimanja, odnosno da im priča kave su &scaron;anse za karijeru u preduzetni&scaron;tvu. Na taj dan &scaron;kola je organizovala brojna predavanja, o brojnim zanimanjima. Trebalo je da se učenici prijave za neko od tih predavanja, ali niko od njih nije se prijavio za predavanje o zanatu. Zato je predavanje otkazano.Institut za obrazovanje i istraživanje zanimanja (IAB) redovno ispituje učenike o njihovim preferencijama po pitanju izbora budućeg zanimanja. Rezultat: primarno im je važno da uživaju u radu, da je radno okruženje zdravo i da ta aktivnost uključuje &scaron;to je moguće manje fizičkog rada.Novinari nemačkog javnog servisa ARD su u okviru jedne ankete među studentima TH K&ouml;ln (Visoka &scaron;kola primenjenih nauka) do&scaron;li do zaključka da je za mnoge mlade ljude koji polože maturu jedna stvar jasna: &bdquo;Ako sam već maturirao, onda idem da studiram.&ldquo; To je tako između ostalog i zbog toga &scaron;to s fakultetom imaju bolje &scaron;anse na trži&scaron;tu rada, odnosno moguće je vi&scaron;e zaraditi.Porasle plate zanatlijaJedan kolega Pie Dobelke na to reaguje spontano: on kaže da mu posao pričinjava zadovoljstvo, da je fizička aktivnost naravno sastavni deo posla, ali i da su uređaji sve manji, tako da udeo fizičkog rada znatno opada, jer raste udeo posla koji obavlja tehnika. Posebno nagla&scaron;ava da su zbog manjka radne snage i plate u bran&scaron;i solidno porasle. On sebi, kako kaže, može da priu&scaron;ti sopstvenu kuću, iako je &quot;tek&quot; pomoćnik majstora u firmi.Naravno, istina je da u nekim zanimanjima ima i dosta fizičkog rada, a da su plate niske. Silke Anger iz IAB pritom izričito napominje da itekako postoje određena zanimanja u kojima se zarađuje podjednako, ili čak i bolje nego u zanimanjima za koja je potrebna fakultetska diploma.Institut za primenjena ekonomska istraživanja (IAW) je jo&scaron; tokom 2020. godine analizirao podatke praktično svih zaposlenih u Nemačkoj. Rezultat istraživanja: oni ljudi koji su zavr&scaron;ili zanat i stekli titulu tehničara ili majstora, u proseku su imali slična primanja kao i prosek svih onih koji su studirali.Preduzetnički duh i sopstvena firmaRobert Milenajzen je nakon mature počeo da studira biohemiju. Bio je dobar u laboratoriji, ali mu je teorija zadavala muke. Kaže da se tada setio posla koji je ranije tokom raspusta imao u jednoj preduzetničkoj firmi. Prekinuo je studije i počeo da izučava zanat za majstora koji pravi kamine. Nakon &scaron;to je položio ispit za pomoćnika majstora, u potpunosti se fokusirao na sledeći korak pa je položio i majstorski ispit.Danas ima 33 godine, svoju firmu, izložbeni prostor i petoro zaposlenih. Retko kad se može videti na gradili&scaron;tima, a isplaćuje sam sebi platu sličnu onoj koju dobijaju početnici nakon zavr&scaron;enog fakulteta. A jednom godi&scaron;nje, ako firma dobro posluje, onda sebi isplati i bonus. S obzirom na to da posao trenutno dobro ide, odnosno da bi njegovo preduzeće moglo da nastavi da raste, on se nada da će ubuduće biti u situaciji da zarađuje jo&scaron; bolje.Centralno udruženje nemačkih preduzetnika tvrdi da će samo u idućih pet godina oko 125.000 postojećih zanatskih firmi hitno da traži naslednike, dakle osobe koje mogu da nastave da vode firme. Na pitanje kako mladi ljudi uop&scaron;te mogu da finansiraju osnivanje sopstvenog preduzeća ili eventualno preuzimanje neke firme, Robert Milenajzen ima logičan odgovor: on je kao pomoćnik majstora, odnosno s titulom majstora, bio u stanju da ostavlja određenu sumu sa strane, a sa 28 godina ga je Preduzetnička komora savetovala po pitanju koncepcije osnivanja sopstvenog biznisa, odnosno poslovnog plana. Kada je s tim konceptom oti&scaron;ao u banku, tamo su shvatili da se radi o poslu u kojem može dobro da se zaradi, pa su mu dali kredit. Kredit jo&scaron; uvek otplaćuje, ali oko toga nema problema. A pred očima ima i dobar motiv: nagrada za sve to je nezavisnost u sopstvenoj firmi.

Umesto fakulteta biraju zanat: "Plate rastu, kao pomoćni radnik mogu kuću da kupim"

1 Komentari