Koliko mesečno uštedimo?

Naime, kako pokazuje izve&scaron;taj za 2024. godinu, znanje građana Srbije o investicionim fondovima vrlo je ograničeno. Mnogo ljudi nije dovoljno informisano o vrstama fondova. Čak 45 odsto njih kaže da ne razumeju osnovne koncepte koji su u vezi sa investicionim fondovima.Dobra vest je da je u odnosu na 2023. godinu porastao broj građana koji su čuli za održive investicione proizvode, odnosno ulaganja kod kojih su odlučujući ekolo&scaron;ki, dru&scaron;tveni i etički kriterijumi &ndash; sa 35 na 41 odsto.S druge strane, čak 73 odsto je odgovorilo sa &bdquo;ne&ldquo; na pitanje da li mogu da zamisle da ulažu u održive akcije, hartije od vrednosti, obveznice, fondove i slično. Istraživanje je pokazalo i da 24 odsto građana izražava potpunu nesigurnost u poznavanju finansijskih tema i bankarskih proizvoda, pri čemu ova cifra iz godine u godinu varira za oko jedan-dva odsto. Nažalost, većina ispitanika ne planira svesno da radi na pobolj&scaron;anju svoje finansijske pismenosti.Kada je reč o izvorima informacija na temu finansija, ispitanici smatraju da su mediji na prvom mestu (njih 76 odsto), dok banke i &scaron;tedionice zauzimaju drugo mesto (72 odsto), a roditelji i članovi porodice su na trećem mestu (68 odsto).Mesečno u&scaron;tedimo 6.500 dinaraProsečna mesečna u&scaron;teđevina građana Srbije u 2024. godini je iznosila 6.579 dinara, &scaron;to je za 489 dinara vi&scaron;i iznos nego u prethodnoj godini, odnosno za 1.063 dinara vi&scaron;i nego 2022. Tokom poslednjih nekoliko godina iznos &scaron;tednje rastao je za oko 500 dinara.Prema istraživanju, mnogi građani izražavaju želju da &scaron;tede kako bi se pripremili za nepredviđene situacije, formirali finansijske rezerve za te&scaron;ka vremena ili planirali odmore.Međutim, često se suočavaju sa izazovima, kao &scaron;to su niska primanja ili visoka inflacija, &scaron;to može otežati redovno ostavljanje novca po strani.Kao i u 2023. godini, skoro trećina građana ostavlja novac koji želi da u&scaron;tedi na tekućem računu preko kojeg prima platu.Kako je na predstavljanju istraživanja istakla Tatjana Manojlović, direktorka sektora za ritejl klijente u Erste banci Srbija, zlatno pravilo je da se sa strane ostavlja makar tri odsto mesečne plate. Međutim, podatak da 33 odsto &scaron;tedi&scaron;a tu sumu novca ostavlja upravo na tekućem računu i da većina njih &scaron;tedi za &ldquo;crne dane&rdquo; nameće pitanje koliko se tu zapravo zaista u&scaron;tedi.&quot;To je novac koji treba da bude brzo dostupan. To je suma koja nam uglavnom treba u roku od jednog dana, ako se ne&scaron;to nepredviđeno desi. Zato mi savetujemo na&scaron;e klijente da sa strane ostavljaju novac u visini tri do četiri mesečna tro&scaron;ka. Znači, ako va&scaron;oj porodici treba određeni iznos mesečno, pomnožite ga sa tri, eventualno četiri i to je ne&scaron;to &scaron;to bi trebalo da vam bude pri ruci. Sve preko toga zaista bi trebalo da se unovči, odnosno da obezbedi neki prinos&quot;, istakla je Manojlović.Rezultati istraživanja za 2024. godinu pokazuju i da skoro polovina ispitanika smatra da se njihova finansijska situacija pogor&scaron;ala u poslednje dve-tri godine, dok 17 odsto veruje da je do&scaron;lo do pobolj&scaron;anja u odnosu na prethodnu godinu.Osim toga, zabrinjavajuća je činjenica da čak trećina građana izjavljuje da uop&scaron;te ne &scaron;tedi.

Koliko mesečno uštedimo?

5 Komentari