Rituali za mrtve širom sveta FOTO

Neki su drevna tradicija, a neki su novijeg datuma.Faraoni u starom Egiptu bili su balsamovani, kao i neki drugi vladari, uključujući francuskog kralja Sunca Luja XIV i komunističkog vođu Lenjina. Poruka je jasna: njihova tela su mrtva, ali su oni besmrtni. Ovakvo verovanje duboko je ukorenjeno u mnogim kulturama. Evo nekoliko ceremonija posvećenih smrti.D&iacute;a de Muertos: Meksički Dan mrtvihTokom D&iacute;a de Muertos Meksikanci slave smrt. Iako ovo u prvi mah može delovati morbidno, Dan mrtvih je vesela i &scaron;arena proslava. Kosturi se cerekaji i ple&scaron;u ulicama, pekare prodaju hleb u obliku kostiju, a izlozi su dekorisani svetlucavim &scaron;ećernim lobanjama.Faraoni u starom Egiptu bili su balsamovani, kao i neki drugi vladari, uključujući francuskog kralja Sunca Luja XIV i komunističkog vođu Lenjina. Poruka je jasna: njihova tela su mrtva, ali su oni besmrtni. Ovakvo verovanje duboko je ukorenjeno u mnogim kulturama. Evo nekoliko ceremonija posvećenih smrti.D&iacute;a de Muertos: Meksički Dan mrtvihTokom D&iacute;a de Muertos Meksikanci slave smrt. Iako ovo u prvi mah može delovati morbidno, Dan mrtvih je vesela i &scaron;arena proslava. Kosturi se cerekaji i ple&scaron;u ulicama, pekare prodaju hleb u obliku kostiju, a izlozi su dekorisani svetlucavim &scaron;ećernim lobanjama.Veruje se da mrtvi na ovaj dan bude iz večnog sna kako bi posetili svoje najbliže. Zbog toga porodice postavljaju bogato ukra&scaron;ene oltare za mrtve, sa raznim darovima, fotografijama preminulih i žuto-narandžastim nevenom. Njihova svetla boja treba da pokaže mrtvima put od groblja do kuće.U mnogim delovima Meksika se povodom D&iacute;a de Muertos održavaju &scaron;arene parade. Proslava traje od 31. oktobra do 2. novembra. Poslednjeg dana, ljudi hrle na groblja i imaju piknik na ukra&scaron;enim spomenicima svojih predaka. Deli se tekila i cigare, ple&scaron;e se i peva.Duboko suočavanje sa smrću i verovanje u život posle smrti ima dugu tradiciju u Meksiku. Jo&scaron; su visoke kulture Maja i Asteka verovale da je smrt samo početak novog života u paralelnom svetu. Dolaskom &scaron;panskih osvajača konkvisakadora, proslave u čast mrtvih pome&scaron;ale su se sa katoličkim običajima. UNESCO je 2008. ovaj festival proglasio nematerijalnom svetskom ba&scaron;tinom.Nebeska sahrana na TibetuOstavljanje tela pokojnika na otvorenom, vremenskim prilikma i životinjama, poznato je jo&scaron; iz antičkih vremena i održalo se u delovima severne Amerike i Azije. Na Tibetu postoji drevna tradicija nebeske sahrane: kada neko umre, prvo se nekoliko dana simbolično hrani, dok budstički monah,lama, čita iz tibetanske Knjige mrtvih - podstiče i pomaže du&scaron;i da napusti telo i ode u jedno od Bardo međustanja između smrti i ponovnog rođenja.Na dan &quot;sahrane&quot;, lama se poslednji put obraća umrlom, pre nego &scaron;to se telo, pre zalaska Sunca, prenosi na određeno mesto. Pogrebnici zatim raskomadaju telo na sitne komade i &quot;predaju&quot; ga prethodno namamljenim le&scaron;inarima. To se smatra velikodu&scaron;no&scaron;ću preminulog, koji prirodi vraća svoje telo koje mu vi&scaron;e ne treba. Ovo je skupa ceremonija, i ko ne može da je plati, prosto ostavi telo pokojnika na za to određeno mesto.Indija: vatra i sveta vodaU hinduizmu se takođe veruje da se svaki čovek rađa vi&scaron;e puta. Zbog toga je važno &scaron;to pre kremirati preminulog, jer samo tako du&scaron;a može da se oslobodi tela i nastavi svoje putovanje.U Indiji reka Gang ima posebnu ulogu u tom procesu. Po hinduističkom verovanju, ona je sveta jer predstavlja jedan od pramenova kose boga &Scaron;ive. Kupanje u Gangu oslobađa od svih grehova, zbog čega se uz obalu podižu brojne lomače za mrtve. Svake godine se tu obavi oko 100.000 kremacija.Nakon kremacije, rodbina sakuplja pepeo i, uz cvetne vence ga rasipa u reku. Veruju da će se na taj način pokojnik osloboditi večnog ciklusa rođenja, smrti i ponovnog rođenja i da će dospeti u Nirvanu - stanje u kojem du&scaron;a konačno nalazi mir.Umetnost izrade kovčega u GaniNa mnogim mestima u svetu, preminuli se sahranjuju u zemlju. U Gani se razvila umetnost pravljenja kovčega koja malo podseća na uobičajene modele - jer kovčeg simbolizuje ono &scaron;to je pokojniku bilo važno u životu: ako je bio muzičar, kovčeg može biti u obliku gitare. Ako je bio vlasnik bara, za&scaron;to ne bi poslednje počivali&scaron;te imalo oblik fla&scaron;e Koka-kole? Ma&scaron;ta nema granica, kao ni cena tih luksuznih kovčega.Indonezija: Dug put u carstvo mrtvihJo&scaron; skuplje su pogrebne ceremonije kod planinskog naroda Toradža u Indoneziji. Da bi du&scaron;a preminulog prona&scaron;la put do carstva mrtvih, potrebna joj je pomoć živih. Ako se du&scaron;a izgubi i ostane da luta između svetova, može postati pretnja za žive bližnjeNakon smrti, telo pokojnika prvo se balsamuje i polaže u kuću porodice. Ponekad ostaje samo nekoliko nedelja, a ponekad i godinama, jer porodica &scaron;tedi za ogromnu, vi&scaron;ednevnu pogrebnu svečanost koja treba da pomogne du&scaron;i da pronađe put u onostrani svet. &Scaron;to je vi&scaron;i dru&scaron;tveni status pokojnika, to su veće i bogatije svečanosti.Na ovakvoj ceremoniji može se okupiti i nekoliko stotina gostiju, koje je potrebno ugostiti i smestiti. Tokom pogrebnog slavlja, kolje se poveći broj životinja, najče&scaron;će vodenih bivola, koji su za Toradže simbol moći i bogatstva, a smatra se da takođe pomažu pokojniku da pronađe put u onostrano. Borbe petlova takođe su deo rituala.Vrhunac svečanosti je sama sahrana. Preminuli se polaže u umetnički izrezbaren drveni kovčeg koji se zatim postavlja u pećinu uklesanu u stenu. Na jednom mestu može da bude sahranjena cela &scaron;ira porodica. Ispred grobnica-pećina, na svojevrsnom balkonu, nalaze se drvene figure koje predstavljaju pokojnika, zvane Tau-Tau.Madagaskar: Novo ruho za pretkeNa afričkomostrvu Madagaskar, preminuli su članovi porodice isto toliko kao i živi. Zovu ih &quot;Razana&quot; i imaju posebnu moć: mogu da razgovaraju s bogovima. Stoga je korisno imati ih kao posrednike na svojoj strani, razljutiti pretke može doneti nesreću i nauditi celoj porodici.Nezadovoljni pokojinici mogu biti umireni na veoma složenom i skupom prazniku mrtvih &quot;Famadihani&quot;. Ponekad oni sami odrede datum festivala tako &scaron;to se pojave članu porodice u snu. Obično, međutim, &bdquo;Ombijasi&quot;, madagaskarski &scaron;aman stupa u kontakt s mrtvima da bi utvrdio pravi trenutak za Famadihanu, na koju su pozvani &scaron;iroka porodica, kom&scaron;ije i prijatelji.Na taj dan posmrtni ostaci preminulih se vade iz groba, čiste i zamotavaju u skupocene svilene tkanine, a živi i mrtvi se predstavljaju jedni drugima. Domaćini poslužuju obilnu hranu i Toaka Gasi, domaći rum. Pije se, smeje i igra. Kada se posmrtni ostaci potom ponovo polože u oči&scaron;ćenu i sveže obojenu grobnicu, nadamo se da su zadovoljni &ndash; bar do sledeće Famadihane, koja se obično organizuje svakih tri do sedam godina.Japanski ObonI u mnogim azijskim zemljama se po&scaron;tuju preci. Tako porodice postavljaju kućne oltare i odaju počast preminulima cvećem i mirisnim &scaron;tapićima. Preci im se za to odužuju &ndash; od njih se može zatražiti pomoć, za male ili velike usluge.U Japanu se svakog avgusta održava trodnevni festival predaka pod nazivom &bdquo;Obon&quot;. Prema budističkom verovanju, mrtvi se jednom godi&scaron;nje vraćaju iz onostranog sveta u svoje domove i porodice, i potrebno ih je dostojno dočekati. Da bi lako prona&scaron;li put, u dvori&scaron;tima se pale vatre ili se na kućnim oltarima pale lampioni. Preživeli svakog dana precima donose hranu, uključujući i &bdquo;opro&scaron;tajne kndele&quot;. Ovaj simbolični obrok treba da ublaži patnju preminulih koji su možda gladni.Narodno verovanje kaže da se preminuli na kraju Obona vraćaju u onostrani svet, te im porodice prave životinje za jahanje od krastavaca ili patlidžana, pri čemu &scaron;tapići kojim se jede služe kao noge. Ove figure se postavljaju na oltar ili ispred vrata. Opro&scaron;taj se ponovo obeležava vatrom: plamenovi u obliku znakova japanskog pisma osvetljavaju brda, a lampioni plove tiho po rekama i jezerima.Obon je postao narodno slavlje, tokom kojeg je gotovo cela zemlja u pokretu da dočeka pretke u rodnom mestu.Striptiz za mrtve na TajvanuNa azijskom ostrvu Tajvan, članovi porodice često naručuju &bdquo;Electric Flower Car&quot; za sahrane. To je kamionska prikolica, bogato ukra&scaron;ena cvećem i jarkim svetlima, na kojoj oskudno odevene plesačice izvode ples oko &scaron;ipke u čast pokojnika i okupljenih ožalo&scaron;ćenih. Po potrebi se koristi i preuređeni džip, dok iz zvučnika tre&scaron;t pop-muzika.Ovaj, za neke neobičan običaj, pojavio se tek1970-ih godina. Očigledno je Tajvansko podzemlje videlo priliku za zaradu &ndash; kao suvlasnici pogrebnih preduzeća, prosto su u jeftine &bdquo;pogrebne pakete&quot; nudili i striptizete iz svojih noćnih klubova. Reklama: to će privući vi&scaron;e ožalo&scaron;ćenih, a navodno će se dopasti i bogovima. Pored toga, plesačice se smatraju darom za preminule koji su u životu uživali u zabavi.U velikim gradovima &quot;Electric Flower Cars&quot; se uglavnom smatraju nemoralnim i nisu &scaron;iroko prihvaćeni, ali su izuzetno popularni u ruralnim područjima &ndash; gde ima manje zabave.Hri&scaron;ćani: Du&scaron;ni dan, Nedelja mrtvih, Zadu&scaron;niceU Nemačkoj - kao i u većini zemalja sveta &ndash; ovakav spektakl kao na Tajvanu bio bi nezamisliv. Preminuli se sahranjuju u kovčegu ili urni, drže se dirljivi govori, a prisutni za opro&scaron;taj bacaju grumen zemlje ili latice cveća u grob. Nakon sahrane, porodica i prijatelji odu na kafu i kolače i tako pokazuju: život ide dalje.Pomen preminulima se potom obavlja na hri&scaron;ćanske praznike kada ljudi posećuju groblje i pale sveće na grobovima. Katolici to rade na Du&scaron;ni dan, uvek 2. novembra, a evangelisti na Nedelja mrtvih koja pada krajem novembra kao poslednja nedelja pre početka božićnog adveta.Pravoslavci imaju Zadu&scaron;nice koje se obeležavaju pet puta godi&scaron;nje, uvek subotom. Koljivo ili kuvano žito se nosi u parohijski ili manastirski hram kao i na groblje. Na dan zadu&scaron;nica se služi Sveta Liturgija, i tada sve&scaron;tenik vinom preliva žito, a posle službe se ide do grobova pokojnika. Pored grobova se pale sveće, a sve&scaron;tenik obavi obred i okadi grobove. Ako su pokojnici sahranjeni daleko i nije moguće otići na njihove grobove, čitav obred se služi u hramu.

Rituali za mrtve širom sveta FOTO

0 Komentari