Mađarska, Srbija, Severna Makedonija i Grčka potpisuju zajedničku izjavu

&quot;Brza pruga kroz Srbiju, kao deo buduće brze železnice od Mađarske do Grčke nalazi se na evropskoj mreži pruga. Kao &scaron;to je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, dan pre pu&scaron;tanja u saobraćaj nove deonice od Novog Sada do Subotice - Mađarska, Srbija, Severna Makedonija i Grčka potpisaće zajedničku deklaraciju o izgradnji brze pruge od Budimp&scaron;te do Atine, odnosno Pireja i Patre&ldquo;, rekao je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesićza TV Pink.On je podsetio da će nakon pu&scaron;tanja nove deonice, ukupna dužina brze pruge na severu zemlje biti 184 kilometara, te da će se od Beograda do Subotice putovati 70 minuta. Očekuje se da mađarski partneri svoj deo pruge, od granice do Budimpe&scaron;te, dug 166 kilometara, zavr&scaron;e do kraja naredne godine.&quot;Tada ćemo imati brzu železničku vezu od Beograda do Budimpe&scaron;te kojom će se stizati za dva sata i 45 minuta&ldquo;, rekao je Vesić.U skladu sa ugovorom o izgradnji brze pruge Beograd &ndash; Ni&scaron;, duge 230 kilometara, Vlada Srbije donela je uredbu о planu posebne namene kojom se praktično omogućava da radovi počnu već sledeće godine. Ministar je posebno ukazao da tokom izvođenja radova neće biti zatvaranja saobraćaja, kao &scaron;to je to bio slučaj prilikom izgradnje brze pruge od Beograda do Novog Sada i do Subotice, jer Srbija ne sme da izgubi kargo saobraćaj zatvaranjem železniče veze ka Bugarskoj. Zato će se radovi odvijati u takozvanim &bdquo;prozorima&ldquo; koji u slučaju rekonstrukcije pruge od Ni&scaron;a do Dimitrovgrada znači da 36 sati traju radovi, a 36 sati pruga je otvorena za saobraćaj. Vesić je rekao i da će do februara biti zavr&scaron;ena rekonstrukcija pruge Ni&scaron; &ndash; Brestovac čija je dužina 23 km.&quot;Zatim nam ostaje jo&scaron; 135 kilometara pruge od Brestovca do Pre&scaron;eva. Dogovorili smo sa Vladom Severne Makedonije da zajednički zatražimo finansiranje i da radimo na&scaron;ih 135 kilometara i njihovih 50-ak kilometara do Skoplja. Grci već projektuju prugu od Soluna do Idomenija, na grčko-makedonskoj granici i obnavljaju prugu Solun &ndash; Atina. Ostaje da se re&scaron;i povezivanje od Skoplja do Idomenija i kada se to bude zavr&scaron;ilo, imaćemo preko 1.638 kilometara dugu prugu od Budimpe&scaron;te do Patre. To će biti kičma transporta Zapadnog Balkana&ldquo;, pojasnio je ministar Vesić.Dodao je da je Srbija zainteresovana da gradi i deonicu pruge od Ni&scaron;a ka bugarskoj granici. Kazao je da se u Turskoj gradi pruga od Istanbula do bugarske granice uz podr&scaron;ku Evropske unije, kao i da je već urađena pruga od granice do Sofije i da preostaje da se uredi deonica od Sofije do Dragomana, na granici sa Srbijom.&quot;Ako re&scaron;imo to pitanje, i spojimo Ni&scaron; sa bugarskom granicom imaćemo jo&scaron; jedan izlaz ka Bugarskoj i Turskoj, koja ima 2.500 kilometara pruga i koja je železnicom dalje na Istoku spojena sa Irakaom i Kinom. Srbija se nalazi na centralnom mestu železničkog koridora između istoka i zapada i sva roba bi u tom slučaju i&scaron;la preko Srbije&ldquo;, rekao je Vesić.Zato je, napominje, bila važna i pametna odluka predsednika Vučića o izgradnji brzih pruga, kada niko nije razumeo &scaron;ta time Srbija dobija i &scaron;ta konkretno znači za rast BDP-a i životnog standarda građana. Dodao je da to izgradnja brzih pruga nikako ne znači da će biti zapostavljena izgradnja i obnova regionalnih pruga.U tom smislu, naveo je da je najvažniji projekat obnova banatske pruge, od Pančeva do Subotice, duga 200 kilometara, koja je praktično paralelna izgrađenoj brzoj pruzi i koja će biti produžena ka Kikindi i rumunskoj granici. Pored toga, biće rekonstruisana pruga Stalać - Kraljevo &ndash; Rudnica, sa odvojkom prema Novom Pazaru od Ra&scaron;ke, obnovljena pruga Beograd &ndash; Sarajevo, izgrađena železnička deonica Valjevo &ndash; Loznica, dok se projektuje pruga Beograd &ndash; Vr&scaron;ac &ndash; rumunska granica. Uz to, dodao je ministar, rekonstruisaće se pruga od Male Krsne i Požarevca prema istoku zemlje, dok se razmatra jo&scaron; jedno železničko povezivanje sa Bugarskom između luka Prahovo i Vidin, uz zajedničku obnovu sa Crnom Gorom &ndash; pruge Beograd &ndash; Bar.&quot;Ako pitate predsednika Vučića kao i mene kao nadležnog ministra - železnica je prioritet. Ako pitate i Evropsku komisiju, dobićete isti odgovor, jer je EU donela odluku da do 2030. udvosturči broj obnovljenih koloseka. Doneta je i nova uredba o transevropskim koridorima, kojom su prvi put izjednačene države članice i one koje to jo&scaron; nisu, u smislu pristupa sredstvima. A, EU izdvaja 500 milijardi evra u evropske koridore, od kojih će čak 80 odsto otići na železnicu&ldquo;, rekao je Vesić.

Mađarska, Srbija, Severna Makedonija i Grčka potpisuju zajedničku izjavu

0 Komentari