Američki državni sekretari i Balkan: Preko okeana, ali stalno pred očima

‘Poslednja najbolja šansa za mir’Bejkera nakratko zamenjuje Lorens Iglberger, nekadašnji ambasador u Beogradu."Dobro je poznavao jezik i neki su ga zvali 'Lorens od Srbije'”, kaže Krstić.Iglberger se više puta sretao sa Slobodanom Miloševićem, tadašnjim predsednikom Srbije, neuspešno tražeći da suzbije srpski nacionalizam koji se sve više rasplamsavao.U proleće 1992. počeo je surovi rat u Bosni i Hercegovini i, bez obzira na brojne međunarodne pokušaje, tri zaraćene strane - srpska, hrvatska i bošnjačka - nisu pristajale na trajni mir.Sve do novembra 1995.Takozvana "šatl" diplomatija - čiji je glavni propagator bio sam Kisindžer - zaživela je i na Balkanu, i posle nedelja i nedelja brzinskih poseta američkih diplomata, 1. novembra su počeli pregovori o mirovnom sporazumu u Dejtonu."Danas krećemo u proces koji bi mogao da bude poslednja najbolja šansa za mir u Bosni”, rekao je Voren Kristofer, tadašnji američki sekretar.Njegov tim, predvođen iskusnim diplomatom Ričardom Holbrukom, pažljivo je pripremio teren za mirovni sporazum, zvanično potpisan u decembru u Parizu iste godine.Holbruk je "bio veoma uticajan i ono što je savetovao američkog predsednika i državnog sekretara, to se slušalo, zato je Dejton i uspeo"."Sporazum je najveće dostignuće američke diplomatije na Balkanu i i dalje čuva mir”, kaže Milan Krstić.Holbruk će kasnije reći da su "pregovori bili kombinacija šaha i planinskog cepanja”."Bosanci su bili neorganizovani, Milošević nepošten, a Franjo Tuđman neangažovan“, opisao je u knjizi Okončati rat.Zbog značajne uloge u pregovorima koji su doveli do Dejtonskog sporazuma, koji i Vašington smatra jednim od najvećih diplomatskih uspeha Amerike, Holbruka su nazivali i "Kisindžerom Balkana".Pa ipak, Holbruk nikada nije imenovan za američkog državnog sekretara.BBCOd butika do protestaOdnosima Srbije i Kosova bavila se i Hilari Klinton, supruga Bila Klintona, kada je imemovana za državnu sekretarku u administraciji predsednika Baraka Obame.Vašington jer među prvima priznao nezavisnost Kosova 2008. godine, što Srbija i dalje uporno odbija."Amerika želi da obe strane vode razgovore sa prethodno usvojenim planom i tako utru put (međusobnim) pozitivnim dugoročnim odnosima", glasila je njena poruka na Kosovu 2010. godine, koju je u sličnom tonu ponovila i u Beogradu.I dok su je u Prištini dočekivali uz aplauz, nazvavši i jedan butik po njoj, u Srbiji suorganizovani protesti na beogradskim ulicama."Jezero Tramp“ - šta sve na Kosovu nosi američko imeŠta Beograd znači Kristoferu Hilu, a šta njegov dolazak znači za BalkanNa periferiji sukobaAFPHilari KlintonHilari Klinton je među poslednjim državnim sekretarima koji su se aktivno bavili odnosima na Balkanu, kaže Milan Krstić."Balkan je sada na periferiji, nije direktno uključen u sukobe na Bliskom istoku i u Ukrajini, ali nije ni potpuno daleko."On je unutrašnje dvorište Evropske unije i američki prioritet jeste da smanji druge uticaje poput Rusije i Kine ”, objašnjava.Pošto nije u centru pažnje, Balkanom se i ne bave državni sekretari, već diplomate na nižim pozicijama u Stejt departmentu.Ameriku će verovatno sada zanimati da li će Srbija raditi na energetskoj diversifikaciji, i hoće li se kopati litijum ili ne, smatra Krstić."To su suverena pitanja jedne države, ali Amerika ima lične interese u tome, koje će težiti da ostvari podsticanjem, prećutkivanjem nekih stvari ili pretnjom, što rade sve velike sile”, kaže Krstić.Šesnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.Pročitajte jošKad je zaista počeo rat u Bosni i HercegoviniKo su bili ambasadori Jugoslavije i Srbije u VašingtonuKome je sve Amerika uvodila sankcije na BalkanuMilan Kučan za BBC: "Nismo želeli da cilj ostvarujemo oružjem, već razgovorom i dogovorom - ali to nije uspelo"Kolin Pauel - "Pustinjska oluja“, sukob sa Madlen Olbrajt zbog Bosne i mrlja u IrakuBeograd i Priština u Beloj kući: Vučić i Hoti potpisali ekonomski sporazumŠta jeste, a šta nije o Srbiji govorio Džo BajdenPratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Američki državni sekretari i Balkan: Preko okeana, ali stalno pred očima

0 Komentari