Ekspert iz inostranstva otkriva kako EXPO menja gradove sveta

Čarls Papas, glavni autor časopisa Egzibitor (Exhibitor), posvetio je svoju karijeru istraživanju međunarodnih izložbi i njihovog uticaja na dru&scaron;tvo. On ne analizira samo arhitektonske podvige, već i &scaron;iru perspektivu - kako EXPO oblikuje razvoj gradova &scaron;irom sveta, temeljno istražujući kako su ove manifestacije oblikovale istoriju i transformisale svakodnevni život.Prema Papasovim rečima, jedan od najranijih primera ove transformativne moći jeste Pariz, gde je Ajfelov toranj, sagrađen za EXPO 1889, postao simbol grada i Francuske. Iako je prvobitno smatran prolaznom građevinom, danas je nezaobilazna turistička atrakcija koja donosi ogromne prihode i potvrđuje status Pariza kao svetske prestonice kulture i umetnosti.London je, zahvaljujući Velikoj izložbi 1851. Godine, doživeo tehnolo&scaron;ki i kulturni preporod. Kristalna palata, inovativna konstrukcija od stakla i čelika, bila je ne samo arhitektonsko čudo svog vremena, već je poslužila kao inspiracija za mnoge moderne zgrade koje koriste staklo kao ključni materijal. Iako vi&scaron;e ne postoji, Kristalna palata je postavila standarde za buduće Svetske izložbe i arhitektonske inovacije &scaron;irom sveta.Čika&scaron;ka Svetska izložba 1893. godine transformisala je ovaj američki grad, ne samo kroz spektakularne građevine, već i kroz dugoročni uticaj na urbanizam i razvoj gradskih institucija. Muzej nauke i industrije i Institut umetnosti, dve značajne institucije koje su proiza&scaron;le iz ove izložbe, i dalje oblikuju kulturni život Čikaga. Ova izložba je takođe bila ključna za razvoj američke arhitektonske &scaron;kole i urbanizma, pružajući inspiraciju za brojne projekte u decenijama koje su usledile.Sijetl je kroz izložbu &bdquo;Century 21&rdquo; 1962. godine doživeo tehnolo&scaron;ki procvat. &bdquo;Svemirska igla&ldquo;, futuristički toranj izgrađen za ovu izložbu, postao je simbol grada i njegovih ambicija u domenu tehnologije i inovacija. Ovaj simbol Sijetla danas privlači milione turista i igra ključnu ulogu u ekonomskom i kulturnom životu grada, podstičući njegovu poziciju kao centra tehnolo&scaron;kog razvoja.EXPO 2010. u &Scaron;angaju bio je prelomni trenutak za kinesku urbanu i ekonomsku transformaciju. Kineski paviljon, koji je danas najveći muzej umetnosti u Aziji, predstavlja simbol kulturne moći i kreativnog potencijala zemlje. Ova izložba je redefinisala &Scaron;angaj kao globalni grad i postavila temelje za buduće projekte u domenu arhitekture, kulture i urbane infrastrukture.Ako se EXPO 2027. realizuje kako treba, poručuje Papas, ovaj događaj bi mogao doneti Beogradu vi&scaron;e koristi nego &scaron;to se mnogi pla&scaron;e, i dodaje: &bdquo;Možda će Međunarodna izložba učiniti reči Du&scaron;ka Radovića istinitijim nego ikada pre &ndash; &bdquo;Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na jo&scaron; nečemu, bilo bi neskromno&rdquo;.

Ekspert iz inostranstva otkriva kako EXPO menja gradove sveta

0 Komentari