Puter u Nemačkoj postaje luksuz

I u hrvatskim samoposlugama u pravilu vidimo i puter iz Nemačke već i zato &scaron;to je ta zemlja najveći proizvođač putera u Evropskoj uniji. Po procenama evropske statistike, Hrvatska je ove godine do avgusta ponudila trži&scaron;tu ne&scaron;to preko 2.500 tona putera, Nemačka oko 130 puta vi&scaron;e: 329.954 tona. S Nemačkom se jo&scaron; jedino mogu meriti Francuska (279.970 tona), Irska (189.260 tona) i Poljska (171.000 tona), dok Hrvatskoj jedina uteha može biti Kipar: podataka o proizvodnji putera tamo uop&scaron;te nema.Ali ta dominacija na evropskom trži&scaron;tu putera neminovno znači i da kad u Nemačkoj puter postane skuplji, dublje u džep moraju da posegnu mnogi u EU. A on je tu prema&scaron;io i dosada&scaron;nji rekord iz avgustu 2023. za dobrih desetak centi i prosečna cena u samoposluzi je u Nemačkoj 2,39 evra za uobičajeno pakovanje od 250 grama. Potro&scaron;ači u Hrvatskoj znaju da je tamo najmanje desetak centi skuplji, ali valjda i uvoznici žele tu da pokupe kajmak.Kad se to sabere...Hans Jirgen Suferlejn iz Udruženja proizvođača mleka Bavarske obja&scaron;njava kako je problem i neuobičajeno mali udeo masti u mleku - a to je puter. U načelu, udeo masti u mleku se menja tokom godi&scaron;njih doba, ali da je taj udeo jo&scaron; od februara ostao ispod normalnog nivoa je &quot;atipično&quot;, kaže ovaj proizvođač. Naizgled, to smanjenje ne izgleda veliko: između 0,01 i 0,04% i to na čitavom prostoru Nemačke. &quot;A ako se to sve zbroji, onda je to jako puno&quot;, obja&scaron;njava Suferlejn za ARD. To jednostavno znači da je potrebno vi&scaron;e mleka za istu količinu putera.Sve to je od izuzetne važnosti i za proizvodnju putera i za proizvodnju sira, a u Nemačkoj se cena putera tradicionalno utvrđuje na jednoj od dve &quot;berze za puter&quot;. Jedna od njih je u Kemptenu u Allgauu u Bavarskoj jer cena je uvek odnos ponude i potražnje. Tamo se već čitav vek uvek sredom sastaju predstavnici proizvođača i kupaca kako bi dogovorili okvir u kojem će biti cena maslaca. To nije diktat, niti obaveza, obja&scaron;njava Klemens Rik iz te berze za puter, &quot;a te cene služe tek kao orijentacija za sve na trži&scaron;tu. Berza ne određuje cene, ona ih samo konstatuje.&quot;Odličan pokazatelj čitavog poskupljenjaKoliko će ko&scaron;tati puter u prodavnici, to na kraju odlučuje trgovac. Naravno da na policama ima i vrsta putera daleko skupljih od proseka, ba&scaron; kao &scaron;to se u konkurenciji među trgovačkim lancima uvek nađu i &quot;posebne ponude&quot; ispod te cene. Ali upravo puter je prava poslastica i za potro&scaron;ače i za stručnjake kako bi utvrdili op&scaron;ti nivo cena. Jer koliko god mnogi veruju kako je jedan puter &quot;bolji&quot; od drugoga, njihov sastav i pakovanje od 250 grama je standard po kojem se i lako poredi nivo svih cena - Eva Stibner iz Instituta za ispitivanje trži&scaron;ta u Kelnu zato puter uvr&scaron;tava u &quot;proizvode referentne cene&quot;. A puter je postao - i ostao skup: biljno ulje je u poređenju s pro&scaron;lom godinom postalo jeftinije 6,4%, bra&scaron;no 8,8%, testenine 3,2%.&quot;Ako je puter skuplji, onda i potro&scaron;ači imaju utisak kako je sve postalo skuplje&quot;, kaže ova ekonomistkinja za DW. Zapravo, to je besmislica: mi ne tro&scaron;imo toliko putera da bi nam promena njegove cene zaista ostavila golemu rupu u novčaniku, a cena maslaca čini samo 0,18% &quot;potro&scaron;ačke korpe&quot; po kojoj se meri poskupljenje. Ali potro&scaron;ači su gluvi na takve argumente jer za njih je najvažniji &quot;osećaj&quot; da je &quot;sve postalo skuplje&quot; - iako je ukupna stopa poskupljenja značajno pala i iznosi nekih 1,6%. A kad je reč o puteru, stanje neće postati bolje.Pogoni nestajuJer iako je Nemačka velesila u proizvodnji mleka i putera u Evropskoj uniji, proizvođača i tu ima sve manje. Suferlejn kaže kako svake godine oko 4% proizvođača obustavlja proizvodnju i to traje već odavno. Najvi&scaron;e su pogođena seoska domaćinstva - ili &quot;pogoni&quot; s malim ili srednjim brojem krava jer je njihovo održavanje sve skuplje. To je rezultat i nacionalnih i evropskih smernica tako da je slično i u drugim zemljama EU. Kad je reč o Nemačkoj, jedna krava u &scaron;tali gazdu ko&scaron;ta 18 do 20 hiljada evra. A &quot;malima&quot; je to sve če&scaron;će jednostavno previ&scaron;e.Jedan od njih je i Georg Rot: on je već &scaron;esta generacija koja se u Untergrizbahu kod Pasaua u Bavarskoj bavi mlekarstvom i imao je pedesetak krava. Ali najnoviji propisi o držanju životinja ga nagone da sagradi novu, veću &scaron;talu za njih i to bi ga ko&scaron;talo oko 1,2 miliona evra.Zapravo je i njegova nećakinja, Veronika Bauer htela da nastaviti porodičnu tradiciju, ali su zajedno shvatili kako to vi&scaron;e ne mogu finansijski izdržati. I ne samo finansijski: svaki poljoprivrednik zna kako stoka ne poznaje ni radne sate, ni nedelje i praznike - o godi&scaron;njem odmoru da ne govorimo. S krava su se prebacili na konje: tu su propisi mnogo blaži, a i trži&scaron;te je sasvim drugačije. Tu najvećim delom sami mogu da odrede cene i ne moraju da strepe, koliko će im sledeći put ponuditi nakupac za njihovo mleko.Kako do božićne torte bez putera?I nisu jedini, tvrde u Udruženju proizvođača mleka u Bavarskoj: u čitavoj Nemačkoj je ove godine gotovo 100.000 krava manje nego &scaron;to ih je bilo pro&scaron;le godine.To neminovno znači kako ni puter neće postati jeftiniji - a pogotovo sad, pred božićne praznike će to dobro osetiti i potro&scaron;ači. Jer ni peciva ni kolača nema bez putera, a Sa&scaron;a Brej iz pekare Schaan u pokrajini Hesen već sad gleda gde da nađe povoljno puter za njihovu proizvodnju kolača. Ali jeftinog putera - nema. Zato i Brej veruje kako mu neće biti druge nego da i cene božićnih kolača ove godine budu za dobru četvrtinu vi&scaron;e nego pro&scaron;le godine, a i da će njegova ponuda biti manja.

Puter u Nemačkoj postaje luksuz

15 Komentari