Stigli novi podaci: Srbi ne žele da se voze na struju, a komšije?

Hibrida je znatno vi&scaron;e - oko 30 odsto, a u analizi trži&scaron;ta putničkih automobila u EU, regionu i Srbiji (2019-2024), &scaron;to se Srbije tiče ako pogledamo ove podatke za 2019. godinu, vidi se da je te godine u Srbiji prodato svega nekoliko desetina električnih vozila i ne&scaron;to vi&scaron;e hibridnih.&quot;Jasno se vidi da je, tokom prethodnih pet godina, zahvaljujući aktivnosti uvoznika ali i subvencijama države Srbije povećan broj hibridnih i čisto električnih putničkih automobila i u na&scaron;oj zemlji, uprkos njihovim relativno malim brojevima u apsolutnom iznosu&quot;, navodi Asocijacija.Brojevi govore o blagom rastu prodaje novih putničkih automobila u Srbiji. Upoređujući poslednje podatke o registraciji za septembar ove godine u odnosu na isti mesec 2023. ostvaren je rast od 4,0 odsto sa realnim procenama da će na kraju 2024. biti ostvaren povratak na pre-kovid nivo.Trži&scaron;te EU stagnira, pa je broj novoregistrovanih povećan za svega 0,4 odsto (avgust 2023./avgust 2024) i to je jo&scaron; uvek za 30 odsto manje nego u pre-kovid periodu (08/2019).Dakle, povratak na &quot;pre-kovid stanje&quot; je u Srbiji, barem statistički gledano, dosta brži u odnosu na EU podatke, ali je to rezultat, pre svega, malih, gotovo zanemarljivih iznosa novoregistrovnih automobila u Srbiji na godi&scaron;njem nivou u poređenju sa EU.Kako stoje &quot;kom&scaron;ije&quot;?Kada je broj električnih automobila u pitanju tu smo, kako je navedeno, blizu dna lestvice, ba&scaron; kao i kod broja javnih punjača na 100.000 stanovnika &scaron;to je pokazatelj koji se najče&scaron;će koristi za potrebe poređenja. Na 100.000 stanovnika Srbija ne može da se podiči brojem od svega tri javna punjača, a prednjači Norve&scaron;ka sa brojem od čak 538 javna punjača na 100.000 stanovnika. Saradnja sa sa nadležnim državnim organima i institucijama po pitanju punjača je dobra i ide u pravom smeru, ali mora biti jo&scaron; snažnija i sveobuhvatnija, navodi Asocijacija.U avgustu 2024. godine je udeo potpuno električnih novoregistrovanih automobila dostigao pet odsto u Sloveniji, &scaron;est odsto u Hrvatskoj, tri odsto u Bugarskoj, pet odsto u Rumuniji, &scaron;esto odsto u Grčkoj i &scaron;est odsto u Mađarskoj. &Scaron;to se hibrida tiče, tu stvari stoje ovako: 14 odsto u Sloveniji, 32 odsto u Hrvatskoj, pet odsto u Bugarskoj, 47 odsto u Rumuniji, 54 odsto u Grčkoj i 56 odsto u Mađarskoj u istom posmatranom periodu.Zabrinjava uvoz polovnjakaKako je navedeno, ono &scaron;to zabrinjava ne samo Srpsku asocijaciju uvoznika novih vozila i delova, već i stručnu javnost, ekologe, zdravstvene radnike, nadležne institucije zadužene za bezbednost saobraćaja je uvoz polovnih automobila, koji godinama unazad prelazi vi&scaron;e od 130.000, od čega je vi&scaron;e od 50 oidsto onih sa Euro 3 i Euro 4 standardima emisije izduvnih gasova. Uvoz takvih polovnih automobila je obustavljen u svim državama regiona, a u državama EU se primenjuju različite mere koje destimuli&scaron;u vlasnike tih vozila na dalje kori&scaron;ćenje (skuplje godi&scaron;nje osiguiranje, visoke ekolo&scaron;ke takse, zabrana vožnje kroz centre gradova i slično).Procenat tih vozila u ukupnom uvozu polovnih putničkih automobila u Srbiji je izuzetno visok, kao &scaron;to je pomenuto, vi&scaron;e od 50 odsto od ukupnog broja uvezenih polovnih automobila godi&scaron;nje. Vlada Srbije je Programom za za&scaron;titu vazduha, koji je usvojen krajem 2022. godine definisala da će se obustaviti uvoz polovnih vozila sa euro 3 i euro 4 normama od 1. januara ove godine, a onih sa EURO 5 normama od 1. januara 2025.godine, ali, nažalost, ta mera do danas nije sprovedena u delo. U analizi se navodi da je automobilska industrija u Evropi, ali i u svetu, na velikoj prekretnici. Održivost, ekologija, nove tehnologije i osetljiva trži&scaron;na previranja uslovljena geopolitičkim potresima, veliki su izazovi za auto-industriju koja, pored toga &scaron;to neposredno zapo&scaron;ljava veliki broj ljudi u ogromnoj meri utiče i posredno na budžet država kroz carine, poreze, vezujući za sebe i proizvođače energenata, opreme, lizing kuće, banke, osiguravajuća dru&scaron;tva.Auto-industrija, koja je shodno i zakonskim regulativama, definisala kurs razvoja ka ekolo&scaron;ki prihvatljivim vozilima, tj. &quot;nultoj emisiji&quot; CO2 i ostalih gasova sa efektom &quot;staklene ba&scaron;te&quot;, je, ne jedini, ali svakako jedan od vodećih nosilaca razvoja ubrzane održive mobilnosti, navodi Asocijacija.

Stigli novi podaci: Srbi ne žele da se voze na struju, a komšije?

24 Komentari