I dalje otkucava: Globalna tempirana bomba od 100 biliona dolara

Očekuje se da će do kraja ove godine prema&scaron;iti 100 biliona dolara ili oko 93 odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda i približiti se 100 odsto BDP-a do 2030. To je 10 postotnih poena BDP-a u odnosu na 2019. godinu, odnosno pre pandemije, objavio je Međunarodni monetarni fond (MMF).Iako slika nije homogena &ndash; očekuje se da će se javni dug stabilizovati ili smanjiti za dve trećine zemalja &ndash; Fiskalni monitor iz oktobra 2024. pokazuje da bi budući nivoi duga mogli biti čak i veći od predviđenih, a za stabilizaciju su potrebna mnogo veća fiskalna prilagođavanja od trenutno predviđenih, ocjenjuje MMF u zvaničnom saop&scaron;tenju.U izve&scaron;taju se tvrdi da bi zemlje sada trebalo da se suoče s rizicima duga pažljivo osmi&scaron;ljenim fiskalnim politikama koje &scaron;tite rast i ugrožena domaćinstva, uz istovremeno kori&scaron;ćenje prednosti ciklusa ublažavanja monetarne politike.Gore od očekivanogFiskalni izgledi mnogih zemalja mogli bi biti lo&scaron;iji od očekivanih iz tri razloga: veliki pritisci na potro&scaron;nju, neosnovani optimizam u projekcijama duga i veliki neidentifikovani dug.Prethodno istraživanje MMF-a pokazalo je da se fiskalni diskurs u političkom spektru sve vi&scaron;e naginje ka većoj potro&scaron;nji. A zemlje će morati sve vi&scaron;e da tro&scaron;e da bi se izborile sa starenjem i zdravstvenom za&scaron;titom; sa zelenom tranzicijom i klimatskim prilagođavanjem; i sa odbrambenom i energetskom sigurno&scaron;ću, zbog rastućih geopolitičkih tenzija, naveo je MMF.S druge strane, dosada&scaron;nje iskustvo sugeri&scaron;e da projekcije duga imaju tendenciju da potcenjuju stvarne rezultate sa značajnom maržom. Ostvareni odnos duga prema BDP-u za pet godina unapred može biti 10 procentnih poena BDP-a veći od projektovanog u proseku.Fiskalni monitor predstavlja novi okvir &bdquo;rizičnih dugova&ldquo; koji povezuje trenutne makrofinansijske i političke uslove sa čitavim spektrom mogućih budućih ishoda duga. Ovaj pristup nadilazi tipičan fokus na tačku procene duga i pomaže kreatorima politike da kvantifikuju rizike za izglede duga i identifikuju njihove izvore, navodi se u saop&scaron;tenju.Upozorava se da ovaj okvir pokazuje da bi u veoma nepovoljnom scenariju globalni javni dug mogao dostići 115 odsto BDP-a za tri godine &ndash; skoro 20 procentnih poena vi&scaron;e nego &scaron;to se trenutno predviđa.&ldquo;To bi moglo biti zbog nekoliko razloga: slabiji rast, stroži uslovi finansiranja, fiskalna odstupanja i veća ekonomska i politička neizvesnost. Važno je istaći da su zemlje sve ranjivije na globalne faktore koji utiču na njihove tro&scaron;kove pozajmljivanja, uključujući prelive iz veće nesigurnosti politike u sistematski važnim zemljama, kao &scaron;to su Sjedinjene Države&rdquo;, ističe MMF u saop&scaron;tenju.Veliki neidentifikovani dug je jo&scaron; jedan razlog da javni dug na kraju bude znatno veći od projektovanog. Analiza u vi&scaron;e od 30 zemalja pokazuje da 40 odsto neidentifikovanog duga potiče od potencijalnih obaveza i fiskalnih rizika sa kojima se vlade suočavaju, od kojih se većina odnosi na gubitke u državnim preduzećima. Istorijski gledano, neidentifikovani dug je bio velik, u rasponu od 1 do 1,5 odsto BDP-a u prosjeku i naglo raste tokom perioda finansijskog stresa.Veća fiskalna konsolidacijaAko je javni dug veći nego &scaron;to izgleda, trenutni fiskalni napori su verovatno manji nego &scaron;to je potrebno, ocenjuje MMF.&ldquo;Fiskalno prilagođavanje igra ključnu ulogu u obuzdavanju dužničkih rizika. Sa smanjenjem inflacije i smanjenjem referentnih stopa centralnih banaka, ekonomije su sada u boljem položaju da apsorbuju ekonomske efekte fiskalnog zao&scaron;travanja. Odlaganje bi bilo i skupo i rizično, jer potrebna korekcija raste kako vreme prolazi; a iskustvo pokazuje da visok dug i nedostatak kredibilnih fiskalnih planova mogu izazvati negativnu reakciju trži&scaron;ta, ograničavajući prostor za manevrisanje suočeni s turbulencijama&rdquo;, dodaje se.Analiza MMF-a, koja uzima u obzir rizike specifične za zemlju u vezi sa izgledima duga, sugeri&scaron;e da trenutna fiskalna prilagođavanja &ndash; u proseku od 1 odsto BDP-a tokom &scaron;est godina do 2029. &ndash; čak i ako se sprovedu u potpunosti, nisu dovoljna da značajno smanje ili stabilizuju dug sa velikom verovatnoćom.&ldquo;Kumulativno zao&scaron;travanje od oko 3,8 posto BDP-a u istom periodu bilo bi potrebno da bi prosečna ekonomija osigurala visoku verovatnoću stabilizacije duga. U zemljama u kojima se ne predviđa stabilizacija duga, kao &scaron;to su Kina i Sjedinjene Države, potrebni napori su znatno veći. Ali ove dve najveće ekonomije imaju mnogo bogatiji skup političkih izbora od drugih zemalja&rdquo;, ocenjuje MMF.&quot;Fokusirajte se na ljude&quot;Takva velika fiskalna prilagođavanja, ako nisu dobro kalibrisana, dove&scaron;će do velikih gubitaka proizvodnje jer agregatna tražnja pada i mogu na&scaron;tetiti ranjivim grupama i dovesti do veće nejednakosti, upozorio je MMF. Stoga je, kako dodaju, potreban pažljiv dizajn kako bi se ublažili tro&scaron;kovi prilagođavanja i prikupila podr&scaron;ka javnosti za potrebno fiskalno prilagođavanje.&ldquo;Izbor fiskalnih mjera je bitan jer uticaji nisu isti i uključuju kompromise. Na primer, smanjenje javnih investicija ima najveće gubitke proizvodnje i &scaron;teti dugoročnim izgledima za rast, dok smanjenje socijalnih transfera &scaron;teti ugroženim domaćinstvima i povećava nejednakost&rdquo;, ističe se u saop&scaron;tenju.&ldquo;Potrebna je razumna me&scaron;avina fiskalnih mjera usmerenih na ljude i rast i ona će se razlikovati od zemlje do zemlje. Napredne ekonomije trebalo bi da unaprede reforme prava, preispitaju prioritete u rashodima i povećaju prihode tamo gdje je oporezivanje nisko. Trži&scaron;ta u nastajanju i ekonomije u razvoju imaju veći potencijal za mobilizaciju poreskih prihoda &ndash; &scaron;irenjem poreske osnovice i jačanjem kapaciteta administracije prihoda &ndash; uz jačanje mreža socijalne sigurnosti i očuvanje javnih investicija kako bi se podržao dugoročni rast&rdquo;, smernice su MMF-a.Brzina je, kako kažu, takođe bitna.&ldquo;Na&scaron;a analiza sugeri&scaron;e da bi odmeren i održiv tempo prilagođavanja ublažio fiskalne rizike, dok bi ograničio negativan uticaj na proizvodnju i nejednakost za oko 40 odsto manje od naglih poo&scaron;travanja. Uz to, nekim zemljama sa visokim rizikom od dugova će biti potrebna prilagođavanja unapred&rdquo;, ističu.Prilagođavanja bi, prema njima, trebalo da budu praćena snažnijim fiskalnim upravljanjem, uključujući kredibilne srednjoročne okvire, nezavisna fiskalna tela i dobro upravljanje rizicima. Pobolj&scaron;anje procene fiskalnog rizika, pomno praćenje potencijalnih obaveza u državnim preduzećima i objavljivanje detaljnih i pravovremenih statističkih podataka o dugu mogu smanjiti neidentifikovani dug, navode iz MMF-a.&ldquo;Visok javni dug izaziva zabrinutost. Čak i za neke zemlje u kojima se čini da se nivoi javnog duga mogu upravljati, Fiskalni monitor tvrdi da su rizici povi&scaron;eni, a stvarni ishodi duga u narednim godinama mogu biti gori od projektovanih. Sada&scaron;nji planovi prilagođavanja nisu dovoljni za stabilizaciju ili pouzdano smanjenje duga. Izve&scaron;taj takođe pokazuje da dobro osmi&scaron;ljena fiskalna prilagođavanja mogu pomoći u smanjenju rizika duga, pobolj&scaron;ati izglede za javni dug i ublažiti negativan uticaj na dru&scaron;tvo&rdquo;, poručuje MMF.

I dalje otkucava: Globalna tempirana bomba od 100 biliona dolara

2 Komentari