Al Paćino otkrio potresne detalje: "Drugovi su mi se predozirali heroinom, zašto i ja nisam tako završio"

U memoarima su otkriveni i posebeno potresni momenat iz njegovog detinjstva, a tiču se njegove majke Rouz Đerardi Paćino koju je opisao kao &quot;emocionalno krhu&quot;.Bolni trenuci s majkom&quot;Bili smo napolju oko sat vremena kada smo videli kome&scaron;anje na ulici&quot;, priseća se Paćino u knjizi, koju je napisao Dejv Ickof.&quot;Ljudi su trčali prema stanu moje bake i dede. Neko mi je rekao: &#39;Mislim da ti je majka&#39;. Nisam verovao, ali sam počeo da trčim sa njima. Ispred zgrade je bilo vozilo hitne pomoći, a tamo je na ulazna vrata, no&scaron;ena na nosilima, bila moja majka. Poku&scaron;ala je samoubistvo&quot;, otkriveno je u knjizi.&quot;Sonny Boy&quot; je bio Rouzin nadimak za Paćina &ndash; uzela ga je iz hit pesme Ala Džolsona, koju mu je često pevala &ndash; i Paćino dodaje da su filmovi &quot;bili mesto gde je moja samohrana majka mogla da se sakrije u mraku i ne mora da deli svog Sonny Boy-a ni sa kim drugim.&quot;Njegovu majku je napustio njen mlađi muž Salvatore Paćino, kada je glumac imao samo dve godine.Paćino je nazvao dezerterstvo svog oca &quot;karikom koja nedostaje&quot; u njegovom životu.Posledice su bile stra&scaron;ne. Rouz, koja je patila od hronične depresije, nije imala novca. Pre nego &scaron;to je poku&scaron;ala samoubistvo, pribegla je i terapiji elektro&scaron;okovima i na kraju postala zavisna od barbiturata.Imala je samo 43 godine kada je umrla 1962.&quot;Siroma&scaron;tvo ju je sru&scaron;ilo&quot;, rekao je Paćino.Njegov voljeni deda po majci, Vinćenzo, umro je godinu dana nakon Rouz.Paćino je ovo opisao kao svoj &quot;najmračniji period&quot;.&quot;Pro&scaron;ao sam kroz neke stvari. Imao sam terapiju pet dana u nedelji 25 godina&quot;, rekao je za The Hollywood Reporter 2019.Važne životne lekcijeU memoarima, Paćino takođe ističe da je naučio mnogo o životnim kodovima od Vinćenza, koji je emigrirao u Ameriku iz starog sicilijanskog grada čije je ime, kako će Paćino kasnije saznati, bilo Korleone.On ga naziva &quot;očinskom figurom&quot; u svom životu, a glumac se jasno seća onoga &scaron;to se dogodilo jednog dana kada je sa &scaron;est godina do&scaron;ao iz &scaron;kole.&quot;Deda, ovo dete u &scaron;koli je uradilo veoma lo&scaron;u stvar. Oti&scaron;ao sam i rekao učiteljici, a ona je kaznila to dete&quot;, priseća se on u knjizi.EPA/ETTORE FERRARI&quot;Ne propu&scaron;tajući ni jedan potez, moj deda je rekao: &#39;Znači, ti si pacov, a?&#39; Bilo je to slučajno zapažanje, kao da je rekao: &#39;Voli&scaron; klavir? Nisam to znao.&#39; Njegove reči su me pogodile pravo u solarni pleksus. Nikada vi&scaron;e nisam nikoga u životu kritikovao. (Iako trenutno, dok ovo pi&scaron;em, pretpostavljam da to radim sam sebi)&quot;, navodi glumac.Jasno je da su neizbrisiva sećanja na odrastanje u Južnom Bronksu i na &quot;likove&quot; koji su mu pomogli da se formira, jo&scaron; uvek u prvom planu Paćinovog uma.Kaže da je bilo te&scaron;ko biti siroma&scaron;an, i uveren je da je &quot;i dalje postojala stigma protiv&quot; Italijana-Amerikanaca u posleratnoj eri.Bio je deo ulične bandePočeo je da pu&scaron;i sa samo devet godina, a pio je žestoka pića sa 13 godina. Bio je deo ulične bande zvane The Red Vings.U &quot;Sonny Boy&quot; memoarima on svoju malu ekipu naziva &quot;čoporom divljih, pubertetskih vukova sa lukavim osmesima&quot; i opisuje kako su njegova tri najbolja prijatelja &ndash; Klifi, Brus i Piti &ndash; na kraju umrla od predoziranja heroinom.Paćino otkriva: &quot;Za&scaron;to ja nisam tako zavr&scaron;io? Za&scaron;to sam jo&scaron; uvek ovde? Da li je sve bila sreća? Da li je to bio Čehov? Da li je to bio &Scaron;ekspir?&quot;Možda je instinktivno znao da je gluma uvek bila njegov izlaz i put za bekstvo, a Rouz je uvek davala sve od sebe da podstakne Paćinove mladalačke glumačke ambicije.Sastanak koji mu je promenio životGodine 1967, sa 27 godina, Paćino je upoznao Čarlsa Lotona u baru u Grinič Vilidžu. Sastanak mu je promenio život. Loton je bio profesor glume u studiju Herbert Berghof i nagovorio ga je da se upi&scaron;e. Postao je Paćinov mentor, upoznav&scaron;i ga sa velikim piscima kao &scaron;to su Džojs i Rembo.&quot;U tim neuobičajenim godinama, niste me mogli naći bez knjige&quot;, rekao je Paćino.Iako je noću uvek bio u barovima, Paćino je žestoko radio na svom zanatu tokom dana, upijajući sve &scaron;to je mogao u Studiju glumaca.EPA-EFE/DAVID SWANSONNjegova prva ulgoa bila je pojavljivanje u regionalnom pozori&scaron;tu u Bostonu. Njegov debi na Brodveju dogodio se 1969. godine, iste godine kada je debitovao na filmu.&Scaron;to je najvažnije, prona&scaron;ao je svoju svrhu.&quot;Gluma je ono &scaron;to treba da radim&quot;, rekao je Paćino za The New Yorker. Traume su ga jo&scaron; uvek pratilePaćino je potražio utoči&scaron;te u piću kada su ga preplavili lični problemi i sećanja iz detinjstva. Zaista, Pacino je veći deo sedamdesetih proveo u izmaglici prouzrokovanoj pijanstvom.Njegovo važno dostignuće je i to &scaron;to je trezan već skoro pet decenija. Proslavio je svoj 80. rođendan 2020. uz bezalkoholno piće.Ali u mlađim danima je toliko pio da mu je mozak, prema sopstvenim rečima, bio &quot;pokvaren&quot;.Ispijao bi pivo zajedno sa martinijem, a alkohol je služio kao protivotrov njegovoj prirodnoj stidljivosti, način da se nosi sa intenzivnim teretom da bude u očima javnosti.Piće je bilo deo kulture njegovog zanata u to vreme, kasnije će objasniti, podsećajući da je čak i eminentni glumac kao &scaron;to je ser Lorens Olivije naveo &quot;piće posle predstave&quot; kao svoj omiljeni deo glume. Konačno, KumDok je Pacino imao 31 godinu, alkohol je počeo da ugrožava njegovu karijeru u usponu. Napravio je nekoliko zapaženih uloga kada ga je primetio Frensis Ford Kopola, koji je insistirao da je Paćino savr&scaron;en za glavnu ulogu u Kumu iz 1972.Paramount Pictures je tražio da Robert Redford ili Voren Biti igraju Majkla Korleonea, ali je reditelj ostao pri svom izboru.&quot;Nisam mogao da izbacim Ala iz glave&quot;, rekao je.Paćino je umalo sve uprskao.Profimedia/filmstillNa dan svog prvog testa na ekranu, bio je mamuran i nije zapamtio svoje replike. Poku&scaron;ao je da osvetli scenu, &scaron;to je razbesnelo Marija Puza, autora krimi romana po kome je film zasnovan. Paćinu je trebalo mnogo ubeđivanja da dobije ulogu.Na kraju, bio je sjajan kao mafija&scaron;ki bos, za dlaku mu je nedostajao Oskar za najboljeg glumca, koji je umesto njega pripao njegovom kolegi Marlonu Brandu, koji je igrao njegovog oca Vita Korleonea.Ali iznenadna slava i priznanje gurnuli su Paćina u jo&scaron; teži alkoholizam.Veliki uspeh &quot;Pasjeg popodneva&quot;Prava krizna tačka do&scaron;la je u Londonu 1974. godine, nakon uspeha Serpika, kada je Paćino odseo u hotelu Dorčester. Bio je iscrpljen nakon &scaron;est meseci snimanja Kuma II i već se prijavio da igra Sonija Vorcika u filmu &quot;Pasje popodne&quot;, koji je režirao Sidni Lumet.Dramatizovao je priču o nesposobnom pljačka&scaron;u koji drži banku u Bruklinu da bi dobio novac za operaciju potvrđivanja pola svog partnera.Paćino je počeo da razmi&scaron;lja o ulozi. Nakon vremena u pabu u londonskom Vest Endu, odustao je od filma, a Lumet je nevoljno prihvatio glumčevu promenu mi&scaron;ljenja i poslao scenario Dastinu Hofmanu.ProfimediaProducent Martin Bregman je, međutim, gnjavio Paćina da ponovo razmisli.Rekao je: &quot;Može&scaron; li da prestane&scaron; da pije&scaron; na neko vreme i pročita&scaron; scenario?&quot;, priseća se Paćino.&quot;Nisam pio nekoliko dana i pročitao sam scenario. Bilo je jasno. Rekao sam: &#39;Za&scaron;to to ne radim? Trebalo bi da radim ovo.&#39; Imao sam sreće &scaron;to sam ga imao tamo&quot;, ističe glumac.Film &quot;Pasje popdne&quot; je doživeo veliki uspeh. Pravi Vorcik (Džon Vojtović), koji je služio kaznu u saveznom zatvoru u Luizburgu, u Pensilvaniji, čak je pisao Njujork tajmsu izjavljujući da Paćino zaslužuje Oskara.Na kraju je dobio nagradu za najboljeg glumca.&quot;Dozvolili bi mi da glumim bilo &scaron;ta&quot;Paćino je iskoristio sva iskustva i previranja u svom životu da bi postao jedan od najempatičnijih glumaca modernog doba.Uneo je sopstvenu magiju u portrete nekih od najupečatljivijih likova iz bioskopa. Bilo je i uloga koje je odbio.Kako se priseća u svojim memoarima: &quot;Posle Kuma bi mi dozvolili da igram bilo &scaron;ta. Ponudili su mi ulogu Hana Soloa u Ratovima zvezda. Evo me, čitam Ratove zvezda. Dao sam ga Čarliju. Rekao sam: &#39;Čarli, ne mogu ni&scaron;ta da napravim od ovoga.&#39; Zove me. &#39;Ne mogu ni ja.&#39; Dakle, nisam to uradio.&quot;Ipak, pobeda u njegovoj bitci sa pićem mora se svrstati u jedno od najvećih dostignuća izuzetnog života.Paćino pripisuje Lotonu &scaron;to ga je naterao da &quot;prepozna&quot; svoju zavisnost.&quot;Bio je to moćan trenutak&hellip; Ne bih uspeo bez Čarlija&quot;, rekao je Paćino za Plejboj.On se u svojim memoarima &scaron;ali o tome da je često &quot;pijan kao tvor&quot; i kaže da je poku&scaron;ao da ide na sastanke anonimnih alkoholičara, ali da &quot;jednostavno nije imao veze sa tim okruženjem&quot;.Paćino, koji uvek nosi naočare za sunce na otvorenom da ostane neprepoznat, stalno se žalio na pažnju javnosti koju je donela njegova karijera. Sa čežnjom je pričao o tome da ne može da radi normalne stvari poput vožnje podzemnom železnicom ili izlaska u javnost sa svoje troje dece.Pre svoje smrti u 82. godini 2022. godine, Džejms Kan je rekao da je njegov kolega u filmu Kum uvek bio &quot;prilično složen&quot;.Kaže da je Holivud 1972. znao da se na sceni pojavio poseban talenat.&quot;Iako je Paćino bio čudan momak u ćo&scaron;ku, mislim da smo svi znali u to vreme da se momak u ćo&scaron;ku razvija u verovatno jednog od najvećih talenata svih vremena u na&scaron;oj industriji&quot;, istakao je Kan, pi&scaron;e Martin Čilton za Independent.

Al Paćino otkrio potresne detalje: "Drugovi su mi se predozirali heroinom, zašto i ja nisam tako završio"

3 Komentari