Bogatstvo u vojsku: "Rizik od napada nije isključen – Rusija glavna pretnja"

Mnoge zemlje, posebno one koje su u neposrednoj blizini Rusije, krenule su sa svojim povećanjem budžeta za vojsku. Jedna od njih je &Scaron;vedska koja je napravila drastični zaokret i odrekla se svoje vojne neutralnosti 2022. godine nakon ruske invazije na Ukrajinu. U maju te godine predala je zahtev za članstvo u NATO-u, a godinu dana kasnije u julu je i postala članica. &Scaron;vedska je predstavila predlog zakona o odbrani koji povećava vojnu potro&scaron;nju na 2,4 posto BDP-a sledeće godine, a jo&scaron; i vi&scaron;e nakon toga &mdash; kao odgovor na pretnju iz Rusije, izjavio je ministar obrane Pal Jonson za Politiko.&quot;Rizik od napada ne može se isključiti&quot;, rekao je Jonson u telefonskom razgovoru i objasnio: &quot;Rusija je glavna pretnja &Scaron;vedskoj, a predstavlja pretnju celom NATO savezu. Trenutno je sloboda delovanja Rusije ograničena jer su njene kopnene snage zaglavljene na boji&scaron;tu, ali primećujemo da je Rusija spremna da preuzeti velike vojne i političke rizike&quot;.Ovaj potez &scaron;vedske vlade znači da će se vojna potro&scaron;nja u 2025. godini povećati 10 posto, kao deo dugoročnog povećanja. Naime, &Scaron;vedska planira dodatno da uloži u vojnu potro&scaron;nju. Zemlja planira dodatno da uloži 170 milijardi kruna (15 milijardi evra) u vojni budžet plus 35,7 milijardi kruna za civilnu odbranu do 2030. &ndash; &scaron;to dolazi povrh postojećeg budžeta. To znači da će &Scaron;vedska izdvajati za odbranu 2,6 posto svog BDP-a, &scaron;to je znatno iznad NATO-ovog cilja od najmanje dva posto. Povećana vojna i civilna odbrambena potro&scaron;nja predstavlja povratak na fokus iz 1980-ih kad su se pripremali na to da budu spremni na sve &scaron;to se može dogoditi.Međutim, &Scaron;vedska je postala članica NATO-a, dok je tokom sukoba sa Sovjetskim Savezom bila ipak tehnički neutralna. &quot;Tokom Hladnog rata imali smo snažnu civilnu odbranu. Nakon 2015. reaktivirali smo je, a u ovom predlogu zakona o odbrani stavljamo na raspolaganje potrebna finansijska sredstva kako bismo je učinili verodostojnom&quot;, rekao je &scaron;vedski ministar, dodav&scaron;i kako je cilj omogućiti &Scaron;veđanima da se nose s &quot;ratnom situacijom&quot;.&Scaron;vedska, sa svojih gotovo 3.300 kilometara obale i retko naseljenim arktičkim područjima, mora da se osigura da nije &quot;privlačna meta&quot; za Moskvu, &scaron;to znači jačanje svega, od energetskih i saobraćajnih mreža do zdravstvenog i finansijskog sistema, rekao je Jonson.&quot;Civilna i vojna odbrana dve su strane iste medalje&quot;, dodao je.Govoreći o jačanju vojnih sposobnosti, sredstva se ulažu u sve, od oklopnih vozila do novih obalnih raketnih sposobnosti, raketne artiljerije, tri S106 Globaleye izviđačka aviona, Black Hawk HK16 vi&scaron;enamenskih helikoptera i najnovijih borbenih aviona Saab Gripen 39E. Pet korveta klase Visby biće modernizovano, dok će mornarica kupiti tri povr&scaron;inska borbena broda klase Lulea. Broj godi&scaron;njih regruta povećaće se na 10.000 do 2030, a ukupna veličina vojske nara&scaron;će za oko 27.000 mu&scaron;karaca i žena na oko 115.000. Do 2030. godine biće uspostavljene četiri nove brigade.&quot;Godinama se premalo ulagalo. Teret mora biti ravnomernije raspoređen između Amerike i Evrope&quot;, naveo je ministar.

Bogatstvo u vojsku: "Rizik od napada nije isključen – Rusija glavna pretnja"

1 Komentari