Profesor Pravnog fakulteta Petrov: Za pojedine političare principi vladavine prava ne važe

takvi političari nedostatak politike, a s tim neretko i radnih kvaliteta, zamenjuju već godinama možda i jedinom svojom &quot;kreacijom&quot;, a to je pravo na, neprekidni i neograničeni, protest, odnosno &quot;protest povodom bilo čega, bilo kada i bilo gde&quot;.Petrov je u autorskom tekstu za Politiku istakao da se takav protest neretko pretvara u otvoreno fizičko nasilje, uni&scaron;tavanje javne imovine i objekata koji imaju posebnu, ne samo materijalnu vrednost za dru&scaron;tvo i državu.&quot;To je izgleda i &#39;pravo&#39; na psihičko maltretiranje ne samo onih koji drugačije misle, nego i onih koji bi se u nekim stvarima možda složili sa njima, dakle, nisu, da tako kažemo, &#39;pro-režimski orijentisani&#39;, ali se ne slažu sa načinom koji ne preza od prizivanja i izazivanja nereda i haosa&quot;, navodi Petrov.On ističe da u Srbiji najveći broj ljudi želi da ostvaruje svoja prava, pa i politička, ne vređajući prava istog kvaliteta drugih ljudi i da ima mnogo onih koji nisu zadovoljni načinom ostvarivanja svojih prava, ali zbog toga ne odustaju da ta prava traže pred nadležnim institucijama ili u njima.Petrov dodaje da su u svakom slučaju, protesti i tzv. pravo na protest izgovor političara koji nemaju politiku i kojima, stoga, odgovara da se stvara stanje neredovnosti i neuređenosti, kako navodi, jedno &quot;redovno vanredno stanje&quot;, u kojem se tvrdi da institucije ne funkcioni&scaron;u, jer ne rade po pravilima koje su oni zamislili.&quot;Među njima, važi samo jedno pravilo: pravo obavezuje samo vlast; njih ne, jer nisu vlast, a da bi to postali, imaju pravo da ne po&scaron;tuju pravo. Rečju, oni su umislili da su vrhovni &#39;žreci&#39;, koji dele lekcije o inteligenciji, moralu, o nekim vi&scaron;im &#39;evropskim&#39; vrednostima, ali ih sami nisu naučili, jer, čak i kad imaju, a mnogima nedostaje, formalno obrazovanje, nemaju ono &scaron;to je su&scaron;tinski važno: po&scaron;tovanje prema drugima i njihovim pravima &ndash; da misle i govore različito ili da prosto žele da žive jedan normalan život&quot;, nagla&scaron;ava Petrov.On ukazuje da svaka moderna država ima ustav koji garantuje prava svojim građanima, pojedincima i kolektivitetima.Kako navodi, politička prava, među kojima su izborno pravo, sloboda izražavanja mi&scaron;ljenja, sloboda okupljanja, sloboda udruživanja itd. služe da omoguće građanima da se, sami ili udruženi sa drugima, uključe u javni život, učestvuju u njemu, manifestujući svoje zadovoljstvo ili nezadovoljstvo nosiocima državne vlasti, ali i da, neposredno ili posredno, utiču na njeno vr&scaron;enje i dono&scaron;enje najvažnijih političkih odluka.Petrov nagla&scaron;ava da politička prava nikada nisu apsolutna niti neograničena i da njih svaki demokratski ustav omeđuje, pre svega, za&scaron;titom prava drugih, njihovog fizičkog i psihičkog integriteta, njihove lične slobode i prava na dostojanstvo, na zdravlje, slobodu kretanja itd.On ukazuje da sve rečeno jesu &quot;op&scaron;ta mesta&quot;, ali da ipak, postoje, među nama, političari koji se prave da to ne znaju ili drže da kad su oni u pitanju ta fundamentalna pravila i principi vladavine prava jednostavno ne važe, a da su razlozi uvek trivijalni, populistički.&quot;To su pozivi na za&scaron;titu neodređenih vi&scaron;ih interesa, za&scaron;titu od zloupotreba i ekscesa vlasti (koji, ne sporimo, postoje svuda, pa i kod nas), borbu protiv korupcije, za&scaron;titu životne sredine (koja je od nesumnjivog značaja odjednom iskočila kao jedina i najvi&scaron;a ustavna vrednost) i, naravno, na odgovornost za povredu Ustava jednog čoveka, predsednika Republike, &#39;gospodara neba i zemlje&#39;, koji je takav u njihovim glavama, jer najče&scaron;će polaze od sebe i onog kako oni zami&scaron;ljaju da bi vr&scaron;ili vlast ili se, ako su na toj vlasti bili, prisećaju &#39;(ne)slavnih dana svoje pro&scaron;losti&#39;&quot;, navodi Petrov.Ističe da je pročitao mnoge ustave sveta, ali nigde nije video da ustav poznaje pravo na protest bez obzira na vreme, mesto, način i slično. Petrov dodaje da takvo &quot;pravo, izmi&scaron;ljeno od na&scaron;ih pojedinih opozicionara&quot; koji, kako ističe, ne umeju da se bore &bdquo;kroz institucije&ldquo;, pa se zbog toga pozivaju na &quot;zarobljene&quot; ili &quot;nepostojeće&quot; institucije, ima svoj pandan u jednom drugom pravu.Kako navodi, ni to pravo nije izričito navedeno u ustavu, ali ga svaki demokratski ustav pretpostavlja, ono se nalazi u njegovom fundamentumu, a to je pravo na normalan, pristojan i slobodan život. Ističe da mnogi demokratski ustavi, na primer, Osnovni zakon Nemačke iz 1949, ali i na&scaron; Ustav iz 2006, govore o ljudskom dostojanstvu kao osnovnoj pretpostavci za uživanje svih drugih ustavom zajemčenih prava. Petrov nagla&scaron;ava da zato &scaron;to sve vi&scaron;e ljudi živi ili se barem svakodnevno bori da normalno živi, protesti gube snagu, kao &scaron;to su odavno izgubili i smisao.&quot;Političari s vizijom nemaju vremena da se bave protestima. Oni se bave rezultatima, ostvarenim i predstojećim, koji treba da ostanu i budućim generacijama&quot;, ističe Petrov.Dodaje da &quot;političarima bez politike, ali i bez realno veće podr&scaron;ke u biračkom telu, ostaju protesti&quot; i da će oni, &scaron;to se pokazalo i na primeru nekih političara ili političara u poku&scaron;aju, bez pravog &quot;terenskog&quot; rada i rada s ljudima, ostati samo u virtuelnom svetu dru&scaron;tvenih mreža, u kojima svako svakog može da podržava, a jo&scaron; vi&scaron;e da kritikuje i vređa.Petrov ukazuje da to već nije pitanje &quot;prava na protest&quot;, odnosno ustavom zajemčenog prava na slobodu okupljanja, već je pitanje iznalaženja delotvornih mehanizama ograničenja slobode izražavanja misli u digitalno doba i izražava sumnju da ta tematika mnogo interesuje ove, kako navodi, &quot;profesionalne protestante političare&quot;.Prema rečima Petrova, u stvarnosti su se protesti kao redovni oblik &quot;vođenja politike&quot; i supstitut za nepostojanje politike potro&scaron;ili.&quot;Ostaje jo&scaron; da se viče, mlatara rukama i drugim telovima tela, &scaron;to svakako otežava život i rad institucijama, a vodi neretko opstrukciji&quot;, navodi Petrov.Ističe da je sigurno gde ne vodi - ne vodi sticanju vlasti, &scaron;to je, kako navodi, &quot;protestantima&quot;, a običan narod to dobro zna, i jedini cilj i kredo. On nagla&scaron;ava da u tom smislu, aktuelni nosioci vlasti, ali i svi budući, treba prema ovakvim &quot;profesionalnim političarima protestantima&quot; da se odnose kako Ustav i zakon nalažu i da u cilju prevencije imovine i prava drugih, treba primenjivati dosledno pravom propisane sankcije i druge mere.Petrov ukazuje da vidimo da tako rade sve zapadne evropske demokratije, a da smo &quot;mi valjda na evropskom putu&quot;.&quot;U svemu ostalom, ove protestante treba ignorisati. Uostalom, kao &scaron;to će ih ignorisati i zaboraviti i politička istorija, kad ova na&scaron;a sada&scaron;njost jednom to postane&quot;, zaključuje Petrov.

Profesor Pravnog fakulteta Petrov: Za pojedine političare principi vladavine prava ne važe

0 Komentari