Nemački mediji oštri: Licemerno, idu ka EU brzinom kornjače

U izve&scaron;taju sa ;samita Berlinskog procesa ;održanog juče, Frankfurter algemajne cajtung ističe izjave nemačkog kancelara Olafa &Scaron;olca i &scaron;efice Evropske komisije Ursule fon der Lajen o tome da bi trebalo ubrzati put država Zapadnog Balkana ka EU.&quot;Evropska unija je potpuna jedino sa zemljama Zapadnog Balkana&quot;, rekao je &Scaron;olc, dok je Fon der Lajen tvrdila da je pro&scaron;irenje EU &quot;sasvim u vrhu dnevnog reda&quot; u Briselu, prenosi FAZ.&quot;Dodu&scaron;e&quot;, dodaje frankfurtski list, &quot;primećuje se i nestrpljenje pri nastupima &Scaron;olca i Fon der Lajen nakon sastanka Berlinskog procesa. &Scaron;olc je rekao da se nada da &rsquo;neće trajati jo&scaron; deset godina&rsquo; dok &scaron;est država Zapadnog Balkana ne postanu članice EU&quot;.Nemački kancelar je naglasio da dijalog Srbije i Kosova &quot;ne teče zadovoljavajuće&quot;.U Berlinu je, prenosi list, potpisan akcioni plan za zajedničko trži&scaron;te, kao i za razmenu studenata. Dogovoren je i zajednički nastup u borbi protiv ilegalnih migracija i tretiranju plastičnog otpada.List jo&scaron; pi&scaron;e da se u &quot;vladinim krugovima u Berlinu&quot; smatra da je tokom Berlinskog procesa &scaron;to&scaron;ta ipak postignuto, poput kancelarije za saradnju mladih RYCO i zelenih linija za bržu carinsku obradu robe.Drugi vodeći dnevni list ;Zidojče cajtung ;pi&scaron;e pod naslovom &quot;&Scaron;olc želi da doda gas&quot; kako nemački kancelar navija za brže pro&scaron;irenje EU. U tekstu se dodaje: &quot;Ideja Berlinskog procesa je da se na tehničkom nivou načine pomaci kao članstvu u EU iako i dalje postoje nere&scaron;ena statusna pitanja, recimo između Srbije i Kosova&quot;.Rajni&scaron;e post, list iz Diseldorfa, navodi da je &quot;frustracija u balkanskim državama velika, posebno jer su Ukrajina i Moldavija, u jeku ruske agresije, u rekordnom roku načinjene kandidatima za pristupanje EU&quot;.U berlinskom listu Tagescajtung ;svoje viđenje dao je Ulf Brunbauer, koji se na Univerzitetu u Regenzburgu bavi istorijom Balkana.Brunbauer kaže da su ovakve konferencije za većinu zemalja samo &quot;obavezna praksa&quot; kako bi se privuklo ne&scaron;to međunarodne pažnje. On kritikuje &scaron;to EU primenjuje dvostruke standarde, od balkanskih kandidata se očekuju reforme u pravcu vi&scaron;e demokratije, dok usred EU, u Mađarskoj, takve demokratije nema.&quot;Za&scaron;to prema Zapadnom Balkanu postoji toliko visok stepen očekivanja, kad čak i članice EU razgrađuju demokratiju?&quot;, pita profesor.Tagescajtung ;navodi da se kancelar &Scaron;olc zalaže za zajednički prijem &scaron;est balkanskih država u EU, kako bi se izbegle kasnije međusobne blokade. Drugi pak zagovaraju postupni prijem, recimo da države regiona prvo budu primljene u zajedničko trži&scaron;te, a ne odmah u punopravno članstvo.U tekstu se dodaje da je &Scaron;olc posebno zainteresovan za srpski litijum, &scaron;to profesor Brunbauer kritikuje. &quot;Olaf &Scaron;olc izvozi negativne posledice klimatske transformacije u poluautokratske zemlje. To podseća na nemačke naftne dilove sa državama poput Saudijske Arabije&quot;, rekao je.Dodu&scaron;e, dodaje berlinski list, &Scaron;olc u ponedeljak nije nagla&scaron;avao litijum već projekte koji bi mogli biti bliži građanima &ndash; ukidanje naknada za roming u regionu ili priznanje diploma.Kelnski list &Scaron;tat ancajger ocenjuje da su u Berlinu primećeni &quot;tračci svetla&quot;, ali da ostaju veći problemi poput &quot;etničkih sukoba, nacionalnih konflikata, korupcije, siroma&scaron;tva i izbegličke rute iz Sirije i Afrike preko Zapadnog Balkana&quot;.To &scaron;to &Scaron;olc i Fon der Lajen &scaron;ire optimizam je &quot;ritual u ovom mučnom procesu&quot;, komentari&scaron;e list, podsećajući da zemlje regiona pune dve decenije čekaju na prijem u EU. I Berlinski proces postoji već deset godina.&quot;Ali, napredak je spor poput kornjače. Uvek se iznova zemlje Zapadnog Balkana odbijaju jer im je životni standard nizak, stanje demokratije sporno, a nacionalni konflikti među njima previ&scaron;e &scaron;kakljivi. Uzgred, ni EU nije spremna&quot;, pi&scaron;e kelnski list.Ocenjuje se da, dok u Briselu vlada princip jednoglasnog odlučivanja, niko neće pro&scaron;iriti krug članica sa 27 na 33, primajući nove komplikovane partnere.&quot;Tako je i dalje 3.500 vojnika NATO na Kosovu zbog za&scaron;tite od Srbije. I nisu sve članice EU priznale Kosovo. Tako ne može da funkcioni&scaron;e pod zajedničkim krovom EU&quot;, navodi se.Komentar se zaključuje time da je ipak dobro &scaron;to je perspektiva pristupa EU i dalje otvorena. &quot;Jer alternativa je da ove države slede zov Rusije. To bi bila katastrofa za EU&quot;, dodaje list.&quot;Vreme je da obe strane zaigraju otvorenim kartama. Umesto da rade na punopravnom članstvu, kao da grade čardak ni na nebu ni na zemlji, treba razviti realne alternative. Balkanskim državama valja ponuditi privilegovano partnerstvo sa uče&scaron;ćem na zajedničkom trži&scaron;tu, ali bez prava glasa i punog političkog uče&scaron;ća u EU&quot;, pi&scaron;e list.Od toga bi, pi&scaron;e berlinski list, obe strane pone&scaron;to dobile. &quot;Držanje za proces pro&scaron;irenja, koji nakon decenija ne donosi uspeh, samo će stvarati razočaranje i &scaron;tetiti verodostojnosti EU&quot;, dodaje se u tekstu.

Nemački mediji oštri: Licemerno, idu ka EU brzinom kornjače

0 Komentari