Kinezi grade i drugu deonicu auto-puta u Crnoj Gori?

Iz vlade u Podgorici poručuju da se tender obavlja po pravilima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), koja će delom i finansirati projekat.&bdquo;Na tender se prijavila kompanija CCC, krovna firma ili kako je nazivaju majka-firma CRBC. Ali, ko će biti izabran, zavisi od toga da li su ispunili uslove. Moguće da pravo na izgradnju druge deonice auto-puta ponovo dobije kineski CRBC&ldquo;, najavljuje ministarka saobraćaja Maja Vukićević. Ujedno nagla&scaron;ava da je državna kompanija &bdquo;Monteput&ldquo; raspisala tender za izvođača pre nego &scaron;to je ona izabrana u julu ove godine, kada su partije biv&scaron;eg Demokratskog fronta u&scaron;le u crnogorsku vladu.Poslanici tog prosrpskog saveza u medijima otvoreno favorizuju kineske kompanije. Nedavno je tako, govoreći o investicijama iz Kine u Crnoj Gori, poslanik Nove srpske demokratije, Dejan Đurović, rekao da bi &bdquo;potencijalni kineski investitori za drugu deonicu auto-puta mogli da dobiju taj posao, jer su se pokazali kao korektni izvođači radova&ldquo;.Crna Gora je 2014. godine sklopila ugovor s kineskom kompanijom CRBC o izgradnji prve deonice puta Bar-Boljare i od kineske Eksim banke uzela kredit od 944 miliona dolara. Taj kredit uzela je biv&scaron;a crnogorska vlast, s predsednikom Milom Đukanovićem na čelu, i to uprkos kritikama zbog visokog zaduženja, netransparentnosti tenderskog procesa, moguće korupcije i rizika da bi Kinezi mogli da kao zalog prisvoje državnu imovinu.Prva deonica auto-puta je, nakon vi&scaron;e odlaganja i povećanja tro&scaron;kova izgradnje, otvorena za saobraćaj 2022. godine. U izve&scaron;taju koji je početkom oktobra objavila američka nevladina organizacija, Međunarodni forum za demokratske studije, a u čijoj izradi je učestvovala i crnogorska nevladina organizacija MANS, navodi se da Kina u Crnoj Gori vr&scaron;i uticaj uglavnom kroz ekonomske kanale, &bdquo;često koristeći korupciju među političkim elitama&ldquo;.Da li Kinezi ispunjavaju evropske kriterijume?Iz državnog &bdquo;Monteputa&ldquo; poručuju da strogi kriterijumi EU elimini&scaron;u svaku mogućnost favorizovanja određenih kompanija, a to su pravna i finansijska sposobnost ponuđača, dokazano iskustvo na sličnim projektima, kao i usklađenost s međunarodnim standardima za&scaron;tite životne sredine, dru&scaron;tvenih, zdravstvenih i bezbednosnih normi.Na pitanje da li će Evropska banka za obnovu i razvoj imati &bdquo;posebne&ldquo; zahteve zbog sve snažnijeg ekonomskog uticaja Kine na zemlje Balkana, direktor državnog &bdquo;Monteputa&ldquo; Milan Ljiljanić kaže da EBRD ima jasno definisane kriterijume koji se moraju po&scaron;tovati. &bdquo;Dosada&scaron;nje iskustvo s kompanijom CRBC je pozitivno. Na tenderima za izgradnju budućih deonica neka pobedi najbolja kompanija&ldquo;, poručuje Ljiljanić.Međutim, iako je od zavr&scaron;etka izgradnje i svečanog otvaranja deonice auto-puta Podgorica&ndash;Mate&scaron;evo pro&scaron;lo dve godine, jo&scaron; nije re&scaron;en spor između CRBC i države Crne Gore kao investitora o tome ko je kriv za trogodi&scaron;nje ka&scaron;njenje radova i ko kome treba da plati penale. A oni mogu da iznose i pedesetak miliona evra po godini ka&scaron;njenja. Konačnu odluku u tom sporu trebalo bi da donese Arbitražni sud Trgovinske komore u Cirihu.Funkcioner opozicione Demokratske partije socijalista (DPS) i docent na Ma&scaron;inskom fakultetu Univerziteta Crne Gore, Stefan Ćulafić, smatra da Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj neće praviti problem ako opet kineskim kompanijama bude povereno izvođenje radova.&bdquo;Kineskim izvođačima prednost daje lako dostupno finansiranje putem državnih banaka, kao &scaron;to su Eksim banka, Banka Kine i Kineska razvojna banka. Dosada&scaron;nji primeri izgradnje dela auto-puta između Var&scaron;ave i Lođa u Poljskoj 2009. godine, projekat izgradnje Pelje&scaron;kog mosta u Hrvatskoj, kao i dela mađarske železničke infrastrukture na delu pruge Budimpe&scaron;ta-Beograd pokazuju da kineske građevinske kompanije postaju sve aktivnije na te&scaron;kom trži&scaron;tu EU&ldquo;, ističe Ćulafić.Novi putevi do 2030?Deonica Mate&scaron;evo-Andrijevica duga je oko 22 kilometra, &scaron;to je blizu 14 odsto ukupne trase auto-puta Bar-Boljare. EBRD je saop&scaron;tila da će tro&scaron;kovi izgradnje druge deonice iznositi oko 530 miliona evra, a ona je već obezbedila kredit od 200 miliona.Direktor &bdquo;Monteputa&ldquo; Milan Ljiljanić kaže da je potpisivanje Ugovora o projektovaju i izgradnji planirano u prvoj polovini 2025, a zavr&scaron;etak radova očekuje se 2030. godine.Opozicionar Stefan Ćulafić smatra da nije realno da radovi počnu u prvoj polovini naredne godine, a razloge za prolongiranje rokova vidi u geodetskim radovima i eksproprijaciji, a paralelno s tim se, kaže, mogu javiti i drugi problemi.

Kinezi grade i drugu deonicu auto-puta u Crnoj Gori?

1 Komentari