Socijalistička grdosija: Najveća eks-Ju zgrada izgrađena u danas nezamislivom roku

Stambeni mastodont dugačak 240 metara, visok 19 spratova i &scaron;ezdeset metara, u kojem u 1.169 stanova živi oko pet hiljada ljudi, retkost je i za evropske norme.Tek je nekoliko građevina na Starom kontinentu veće od zagrebačke Mamutice &ndash; koja je po zamislima građevinaca trebalo da se zove &ndash; Tratinčica.Kamen temeljac za Mamuticu postavljen je 1974. godine, a prvi stanari uselili su se dve godine kasnije, &scaron;to je za dana&scaron;nje pojmove neviđeno kratak rok, pi&scaron;e Index.hr.&quot;Herojsko dostignuće izgradnje u socijalizmu&quot;&ldquo;Mamutica u Travnom predstavlja jedno od &lsquo;herojskih&rsquo; dostignuća dru&scaron;tvene stambene izgradnje u socijalizmu i bitno je uslovljena dru&scaron;tvenim okolnostima kraja 1960-ih i prve polovine 1970-ih. To je vreme obeleženo rastom standarda i jačanjem trži&scaron;nih ekonomskih odnosa, ali je uprkos svim naporima i dalje prisutna stambena kriza i manjak stanova. Utoliko se kao dru&scaron;tveni prioritet traži daljnja &quot;industrijalizacija&quot; i ubrzanje izgradnje.Od 1966. nosioci investicija u stanogradnji postaju moćne građevinske kompanije koje imaju i svoje projektantske biroe, pa je osovina projektovanje &ndash; izgradnja direktna. Povećavaju se i preporučeni standardi za stanovanje, pa Generalni urbanistički plan Zagreba iz 1971. prioritet stavlja na veće stanove povr&scaron;ina 73-85 kvadrata. Ti parametri utiču na fizionomiju naselja Travno u kojem arhitektura drastično raste, obja&scaron;njava za Indeks dr. Maroje Mrdulja&scaron;, arhitekta i urbanista, profesor na zagrebačkom Arhitektonskom fakultetu, i nastavlja:&quot;Urbanistički plan izrađuje Miroslav Kolenz 197., koji svoji koncept bazira na velikom centralnom parku, &scaron;to je pak zahtevalo i povećanje merila izgradnje kako bi se postigao optimalni odnos između broja stanova, javnog prostora i zelenila. Iako su prva asocijacija na Travno gigantske zgrade, Kolenz je kombinovao različite tipologije, od megastruktura pa sve do porodičnih kuća u nizu.&quot;Travno je podeljeno između vodećih građevinskih kompanija, pa svaki blok izrađuje drugi projektni biro, &scaron;to je dovelo i do polifonije arhitektonskih jezika. Blokovi 3A i 3B, koje je projektovao tim Ljubomir Perić, Emil Ser&scaron;ić, Benedeto Tardoći, Neda Morsan i Ivana Zorić, te Blok 4, koji je projektovao Hrvoje Davidovski, vredni su doprinosi stanogradnji. U tim blokovima koncipiranim pod uticajem brutalističkih tendencija vrlo je važna razigrana struktura loža. Kada bi stanari poklonili prikladnu pažnju tim prostorima, te velike zgrade vizuelno bi gotovo nestale pod zelenilom&quot;, kaže on.Najveća stambena zgrada u HrvatskojGolemu zgradu u Travnom projektovali su Đuro Mirković i Nevenka Postružnik i proteže se kroz Ulicu Božidara Magovca od kućnih brojeva 1 do 15 te od 23 do 63. Preciznije, reč je o dve zgrade, velikoj i maloj Mamutici, koje su spojene pe&scaron;ačkim platoom i garažama. Sagradila ih je Industrogradnja, jedan od građevinskih divova nestalih u tranziciji nakon 1990. godine.U sklopu Mamutice dograđen je prema projektu Hrvojke Paljan 1984. godine Dom kulture &ndash; dana&scaron;nji Kulturni centar Travno.Uz 1.169 stanova zgrada ima i 256 garaža te 24 lokala. Sličnu arhitekturu &ndash; poznatiju kao brutalističku &ndash; u Zagrebu jo&scaron; jedino ima zgrada nazvana Super Andrija.&ldquo;Ekstrem te faze istraživanja stambenih tipologija u Travnom je blok 6, kolokvijalno nazvan Mamutica, koja je i danas najveća stambena zgrada u Hrvatskoj. Te zgrade postavljene su na pe&scaron;ačku platformu uzdignutu iznad garaža. Plato između dveju zgrada okuplja različite javne sadržaje, a kasnije je na njemu relizovan i kulturni i dru&scaron;tveni centar, nažalost s improviziranom arhitekturom. Kada bi se taj plato ozelenio, bio bi ugodniji za život, a možda bi se smanjio i uticaj snažnih vetrova koji nastaju u klancu između dveju zgrada&rdquo;, obja&scaron;njava profesor Mrdulja&scaron;.Stanari obožavaju da žive u njojU medijima nije retko pronaći izjave stanara Mamutice koji tvrde da im je dobro da žive u takvoj megastrukturi, osmi&scaron;ljenoj kao &ldquo;grad u malom&rdquo;. Razlog tome su prostrani i dobro projektovani stanovi koji su i po dana&scaron;njim standardima vrlo kvalitetni, pa i luksuzni.&ldquo;Prema autorima, fokus projekta bio je optimizovanje odnosa bruto povr&scaron;ine zgrade i neto povr&scaron;ine stanova unutar velikog programa. Funkcionalni nacrti u Mamutici su vrlo dobri, sa &scaron;est tipova stanova povr&scaron;ine od 40, 45 do 130 kvadratnih metara, pri čemu su najveći i dvoetažni. Arhitektonska forma je vođena pragmatičnim odlukama, no kroz jednostavne pomake u gabaritima zgrade gigantski volumeni deluju dinamično. Vredi naglasiti kako su stanovi u punoj &scaron;irini fasade ostakljeni: kontinuirana traka prozora i loža proteže se uzduž čitave zgrade, &scaron;to je iz savremene perspektive luksuz.Takav standard koji garantuje otvorenost stanova prema eksterijeru u stanogradnji vi&scaron;e praktično ne postoji. Kombinacija betona i cigle takođe doprinosi raznolikosti arhitekture, unutar parametara stroge racionalizacije izgradnje. Kada se pogledaju detalji zgrade, vidi se srazmerno visoka kompetencija tada&scaron;nje građevinske industrije, koja je vladala različitim tehnikama gradnje i koristila solidne materijale, pa je &scaron;teta &scaron;to zgrada nije sistemski bolje održavana, &scaron;to vredi za praktično svu stanogradnju iz socijalističkog perioda&rdquo;, kaže Mrdulja&scaron;.Turistička atrakcijaMamutica je, zahvaljujući dru&scaron;tvenim mrežama i interesu za arhitekturu iz socijalističkog razdoblja, postala i turistička destinacija. Često je razgledaju grupe mladih arhitekata i studenata, a nedavno je članak o toj zagrebačkoj megastrukturi objavio i jedan ugledan stručni časopis iz &Scaron;vajcarske.U Mamutici su živele i brojne poznate osobe, poput preminulih glumaca Mustafe Nadarevića, Ivice Vidovića i Božidara Ore&scaron;kovića i pevača Danijela Popovića, koji danas živi u Sloveniji.Na tom mestu snimljeno je i nekoliko filmova i serija, a poslednja je bila krimi serija Mamutica iz 2008. godine.&Scaron;ta Mamutica, građevina nastala pre pola veka, znači u istoriji domaće građevine?&quot;U su&scaron;tini, Mamutica je poku&scaron;aj pomirenja &lsquo;projektovanja za velike brojeve&rsquo; i osiguravanja stambenog kvaliteta koji uključuje i pažnju posvećenu javnom domenu. Radi se o vremenima kada se stanogradnja praktikovala integralno i kada se posvećivala pažnja svim onim temama koje su izvan samog stana kao osnovne komercijalne kategorije. Pristup stanovanju bio je postavljen na racionalnim i naučno utemeljenim osnovama i ulagani su znatni napori da se iz razumnih investicija izvuče maksimum za stanare. Uporediv pristup socijalnoj stanogradnji primenjivan je i u drugim sredinama, na primer u Zapadnoj Evropi, a Hrvatska i Jugoslavija su dale vredne doprinose&quot;, odgovara na to pitanje Maroje Mrdulja&scaron;.

Socijalistička grdosija: Najveća eks-Ju zgrada izgrađena u danas nezamislivom roku

23 Komentari