"Kako god da se osećaš, uvek možeš da slušaš Priju"

Pada ki&scaron;a i hladno je, ali pred najvećom koncertnom halom Nemačke odjekuju visoke potpetice i smeh. Me&scaron;aju se &bdquo;na&scaron;ki&quot; i nemački dok Lankses Arena u Kelnu čeka nastup Aleksandre Prijović.&bdquo;Ona ima i tužne i srećne pesme. Kako god da se oseća&scaron;, uvek može&scaron; Priju da slu&scaron;a&scaron;&quot;, kaže nam jedna devojka iz Hrvatske koja živi u Oberhauzenu.Žena sa 14-godi&scaron;njom ćerkom kaže da su iz Skoplja, a do Kelna su zapucali iz Belgije sa jo&scaron; nekim prijateljicama. &bdquo;Pesme, sam njen lik, mladost, lepota, sve ima. Mi nemamo prilike da slu&scaron;amo na&scaron;e zvezde poslednjih godina. Zato smo i do&scaron;li ovde u Keln.&quot;Vi&scaron;e je žena, razume se. Ali tu je i Mesid Karja&scaron;ević koji živi u tridesetak kilometara udaljenom Bonu, a rodom je iz Janje u BiH. &bdquo;Ja sam do&scaron;ao jer je žena htela doći, bio sam primoran&quot;, kaže iskreno.&bdquo;Ali, generalno, ona je jedna od najvećih balkanskih zvezda, ima dobre pesme, dobro peva, za&scaron;to da ne dođem? Ima harizmu. Mnogi misle da je popularna zbog Brene, ali ima ne&scaron;to svoje i mislim da je zato popularna i zato je ovde gde je trenutno&quot;, priča on reporterki DW. Priča o &bdquo;svekrvi&quot; Lepoj Breni prati Aleksandru Prijović, ba&scaron; kao &scaron;to mnogi zasluge pripisuju njenom mužu, Filipu Živojinoviću. To nju tek ponekad naljuti.Ali, do&scaron;la je do najveće arene u Nemačkoj, a to ne biva tek tako. Mnogo je koja turbo-folk zvezda &ndash; posprdno nazvana &bdquo;cajka&quot; &ndash; punila diskoteke od Ciriha do Hamburga.Ali, ako kod Aleksandre Prijović (29) nije jasno da li je to uop&scaron;te jo&scaron; turbo-folk, ono je jasno da njena popularnost daleko nadilazi memljive klubove čije gazde znaju da je dobar posao dovesti gastarbajterima cajke.Pa, &scaron;ta je ova mlada žena raspuklog glasa i spektakularnog nastupa? I za&scaron;to je popularna toliko da se neki stariji i tobože kulturniji če&scaron;kaju po glavi i nikako ne mogu da shvate &scaron;ta se zbiva?Da li je Prija, kako je zovu, glas nove generacije žena ili svojevrsna nadoknada za Svetlanu Cecu Ražnatović onima u regionu koji Cecu iz, hm, razumljivih razloga nisu mogli tako javno da slu&scaron;aju?Generacija &bdquo;pozitive&quot;Pisac Muharem Bazdulj u &scaron;ali kaže da je o fenomenu Aleksandre Prijović napisao priču jo&scaron; pre pet godina &ndash; &bdquo;before it was cool&quot;.To ga je toliko zanimalo, kaže, da je oti&scaron;ao na koncert u beogradsku Arenu kao na istraživačku ekspediciju. Za oko mu je zapao najveći broj mladih žena &ndash; ne tinejdžerki, nego onih koje se vrte oko pevačicinog &bdquo;dejtonskog godi&scaron;ta&quot; (1995).&bdquo;Po stajlingu, odeći, stavu, delovale su kao one relativno uspe&scaron;ne žene na početku karijere koje rade po bankama i osiguravajućim kućama, čitaju knjige po preporukama uticajnih bukstagramerki i generalno su u fazonu urednog i ugodnog života&quot;, navodi Bazdulj za DW.U njegovoj generaciji, kaže on, pa sve do možda onih koji su rođeni sredinom osamdesetih, romantizovana je &bdquo;boemija&quot;, ljude je vuklo &bdquo;crnilo&quot; iz pesama Džeja ili Sinana Sakića, autodestruktivni životi pevača i pevačica, dim kafane i &bdquo;tama na rubu grada&quot;.&bdquo;Kod ovih rođenih od sredine osamdesetih i mlađih, vidim zaokret ka pozitivi. Čak i kod umetničkih tipova, to su neki skroz strejt životni izbori: ceđeni sokovi, teretana, dobra odeća, siti-brejk turizam. Mislim da je Aleksandra Prijović njihova generacijska pevačica&quot;, navodi Bazdulj.&bdquo;Nisam ti bila dovoljno lo&scaron;a&quot;Aleksandra Prijović bila bi danas najpopularnije dete Sombora da nije izvesnog ko&scaron;arka&scaron;a Nikole Jokića.Ali, rasla je u hrvatskom Belom Manastiru, nedaleko od Osijeka, gde je pohađala osnovnu &scaron;kolu koja se danas zove &bdquo;Dr. Franjo Tuđman&quot;.Onde se preselila sa majkom nakon razvoda roditelja. Slučajno je rođena posle samog kraja rata 1995. i maltretman od strane vr&scaron;njaka nikad nije pripisivala svom poreklu.&Scaron;kolu je batalila da se pridruži ponekad surovom cirkusu Zvezda Granda, ali je bljesnula posebno posle prvog (2017) i jo&scaron; jače drugog od tri studijska albuma &bdquo;Zvuk ti&scaron;ine&quot; (2022).Za Bazdulja, sve staje u njen stih &bdquo;nisam ti bila dovoljno lo&scaron;a da bih ti dobra bila&quot;. On je iz pesme &bdquo;Telo&quot; koja kreće kao balada, ali ubrzo dobija turbo-melos. &bdquo;Telo&quot; jer je pevačica, odnosno lirski lik, spoznala da je svom dragom bila samo telo i da mu dobro stoji uz odelo.O sličnome je pisao i Miljenko Jergović na svom blogu kad je pro&scaron;le godine Prijović, na nevericu mnogih, rasprodala pet zagrebačkih Arena zaredom.Za Jergovića, ona je inkarnacija Cece za nove generacije. &bdquo;Snažna, ali duboko ranjena žena, suprotstavljena vlastitoj hudoj sudbini, ulozi koja joj je u dru&scaron;tvu namijenjena, mu&scaron;karcu koji ju je izdao, ili vlastitoj suparnici &ndash; iz Cecinih turbofolk epova, u Prijinoj je inkarnaciji dodatno emancipirana, samostalna, slobodna.&quot;I tako, prema Jergoviću, Prijović biva modernija nadoknada za Cecu. Koja se, da ne bude zabune, u Hrvatskoj takođe masovno slu&scaron;a, ali nikad u životu ne bi mogla da dođe u Zagreb.&bdquo;Nevjesta rata, Arkanova udovica ima to neotklonjivo simboličko opterećenje za one Hrvate koji je obožavaju, koje stvara gotovo frojdovsku situaciju istovremenog svenarodnog privlačenja i odbijanja&quot;, pi&scaron;e Jergović.Svetska, a balkanskaDodu&scaron;e, možda je nefer Priju stalno meriti Cecom. Obe su do&scaron;le niotkuda, ali je velika razlika u načinu na koji su stekle popularnost, a i drugo je vreme.Pa opet, ne može da se ne primeti sličnost u modernoj produkciji i bogatstvu žanrova. Recimo, u hitu &bdquo;Dam, dam, dam&quot;, Prijović peva o mu&scaron;karcima koji traže neobavezne veze na jednu noć i kaže: &bdquo;Tebi je logično, a meni toksično&quot;.Ritam podseća na američki pop i na ono &bdquo;&scaron;to je sad popularno u svetu&quot;. Tek, glas je balkanski, vibrira, daleko je od idealnog, ali je ba&scaron; kako treba da privuče publiku.&bdquo;Njen uspeh je spajanje popularnosti cajki kao balkanskog fenomena sa izuzetno visokom produkcijom i kvalitetnim marketingom. Skupi spotovi je približavaju pop mejnstrimu, čime privlači mlađu publiku, dok narodnjačkim prizvukom pridobija folkere&quot;, kaže nam sociolog Dario Hajrić.&bdquo;Negde između ta dva, gubi se i onaj osećaj stigme koji slu&scaron;anje cajki obično nosi sa sobom, jer je pakovanje previ&scaron;e kvalitetno da se posmatra kao prosta pučka zabava, a i dalje dovoljno autentično da se ne doživljava kao generičko&quot;, navodi on za DW.Nikakve kontroverzeNefer bi bilo Aleksandru Prijović gledati i samo kao proizvod njene produkcije, mada bez toga ne može. Ona je fina, vaspitana, od nje se nikada neće čuti izjave koje dele ili, daleko bilo, nekoga vređaju.Moguće da Priji posao donekle olak&scaron;ava to &scaron;to su &ndash; osim i&scaron;čuđavanja nekih starijih generacija kako tolika zvezda može da nikne, a da oni za nju nisu ni čuli &ndash; pro&scaron;la vremena iznurujućeg Kulturkriega između rokera i narodnjaka gde je ono drugo uvek bilo &bdquo;fuj i bljak&quot;.&bdquo;Ne vuče za sobom bagaž i kontraverze estrade devedesetih&quot;, priča Hajrić koji se sam svakako broji u rokere. &bdquo;Možda vas njena muzika ne zanima, ali nećete se ni podsmevati prijatelju koji ide na njen koncert.&quot;Prijović je tokom aktuelne turneje rasprodavala po vi&scaron;e puta dvorane u celoj biv&scaron;oj Jugoslaviji i zemljama gastarbajtera, ali je najveći r&scaron;um napravila u Zagrebu. Pre toga niko nije rasprodao pet Arena zaredom.Tu stvar su pratila i rutinska sablažnjavanja, ankete u kojima čitaoci portala većinski takvu muziku smatraju bezvrednom. U Hrvatskoj je čak bilo, tu i tamo, poku&scaron;aja, uspe&scaron;nih i neuspe&scaron;nih, da se zabrane nastupi &bdquo;cajki&quot; iz Srbije.O tome je Jergović pisao: &bdquo;Nemaju oni s Prijom estetskih nesporazuma, niti sami imaju ikakvih estetskih nazora i kulturnih potreba. Njima ona je ono &scaron;to zapravo i nije: cajka, srpska pevaljka, Srpkinja, Srbijanka&hellip;&quot;Pa opet, takve pridike za Prijović nisu bile nikakva smetnja. Naprotiv, svako sablažnjavanje je samo dodatno privlačilo pažnju, a to za posao ne može biti lo&scaron;e.Od pevača koji su karijeru počeli posle Jugoslavije, te&scaron;ko da ima veće zvezde. Dodu&scaron;e, Aleksandru Prijović tek čeka test vremena.U kelnskoj Areni &scaron;timung je bio na nivou, dijaspora je dala sve od sebe. No, hala nije bila puna &ndash; možda oko sedam hiljada ljudi. Gornji prstenovi dvorane nisu ni bili predviđeni za prodaju.Može biti da je sedamdesetak evra za kartu bilo previ&scaron;e, a i na zapadu Nemačke je počeo jesenji &scaron;kolski raspust.Prijović turneju &bdquo;Od istoka do zapada&quot; nastavlja u Čikagu, opet Sarajevu i Zagrebu i na kraju, u decembru, zavr&scaron;ava u beogradskoj Areni. Karte za taj poslednji koncert planule su jo&scaron; krajem septembra &ndash; u roku od jednog dana.

"Kako god da se osećaš, uvek možeš da slušaš Priju"

8 Komentari