Reagovanje kompanije Rio Tinto na navode poslanice Danijele Nestorović

Reagovanje kompanije prenosimo u celosti:&quot;Kompanija Rio Tinto prinuđena je da konstatuje da je poslanica Ekolo&scaron;kog ustanka, kao predstavnik predlagača zakona gotovo u potpunosti ignorisala navode na osnovu kojih se u Predlogu zakona traži zabrana ekspolatacije i prerade litijuma i bora, budući da je predlog i sam zasnovan na netačnim i naučno neutemljenim tvrdnjima koje su pretežno prenete iz nekredibilnih ili anonimnih izvora. Umesto da poku&scaron;a da argumentuje dokazano netačne navode koji su izneti u obrazloženju predloga Zakona, &scaron;to je lako proverljivo, poslanica Nestorović je iznosila netačne i pau&scaron;alne stavove koje je kompanija Rio Tinto već demantovala u vi&scaron;e navrata, a koji su većinom preneti iz medija.&quot;Tako je Nestorović na primer citirala demantovanu tvrdnju da &quot;zastra&scaron;ujuće zvuči najava da će planirani rudnik u Jadru u nekim situacijama morati da ispu&scaron;ta nepreči&scaron;ćene (toksične) jamske vode u okolinu, uz obrazloženje da bi drugačije projektovanje kr&scaron;ilo princip inženjerske racionalizacije.&quot;&quot;Kompanija Rio Tinto je ovu tvrdnju već argumentovano demantovala navodeći da se ovaj slučaj može odnositi isključivo na udesni scenario koji podrazumeva padavine kakve se mogu dogoditi jednom u deset hiljada godina koijm se i ne naru&scaron;ava stanje životne sredine po&scaron;to je u tim padavinskim uslovima razblaživanje voda u lagunama toliko da koncentracije ne mogu naru&scaron;iti stanje okolne životne sredine.&quot;Kompanija je prethodno argumentovano demantovala i tvrdnju da se &bdquo;treba kloniti investitora za koje je vi&scaron;i stepen za&scaron;tite životne sredine neracionalan&ldquo;, kao neosnovane, nenaučne i u osnovi zlonamerne. Projektom Jadar predviđena je primena svih mera za&scaron;tite životne sredine u skladu sa najvi&scaron;im standardima kako bi svi parametri tokom svih faza razvoja projekta bili u okviru ili značajno ispod granica koje propisuju zakoni Republike Srbije i najvi&scaron;i standardi EU.&quot;Poslanica Ekolo&scaron;kog ustanka Danijela Nestorović je kao primer odgovornog rudarstva navela tehnologiju kori&scaron;ćenja rudarskog otpada za takozvano zapunjavanje rudarskih okana, implicirajući da takva tehnologija neće biti primenjena u Projektu &bdquo;Jadar&ldquo; jer je to &bdquo;skupo&ldquo;. Time je Nestorović pokazala da, kao predstavnik predlagača zakona elementarno nije upoznata sa Projektom &bdquo;Jadar&ldquo; koji upravo podrazumeva primenu inovativne tehnologije upravljanja otpadom uz krori&scaron;ćenje do 50 odsto otpada za zapunjavanje podzemnih tunela u rudniku, čime bi bila prepolovljena ukupna povr&scaron;ina koju bi deponija zauzimala.&quot;Nestorović je takođe prilikom obrazlaganja Predloga zakona iznela i brojne netačne navode koji se odnose na poslovanje kompanije Rio Tinto. Tako Nestorović netačno navodi, između ostalog, da je &bdquo;Norve&scaron;ka 2008. godine eliminisala Rio Tinto iz svog državnog penzionog fonda&ldquo;. Ne samo da je kompanija Rio Tinto i dalje deo državnog penzionog fonda Norve&scaron;ke, već je državni penzioni fond Norve&scaron;ke među deset najvećih akcionara Rio Tinta.&quot;Nestorović je takođe u potpuno pogre&scaron;nom kontekstu navela i primer rudnika Flambo u Viskonsinu, navodeći da je &bdquo;organizacija za za&scaron;titu prirode 2009. godine objavila nameru da tuži kompaniju i Odeljenje za prirodne resurse Viskonsina&ldquo; zbog navodne ekolo&scaron;ke &scaron;tete. Pomenuta organizacija je pokrenula tužbu protiv kompanije, ali je ona ne samo odbačena kao neosnovana, već je sud naložio ekolo&scaron;koj organizaciji i Savetu za za&scaron;titu resursa Viskonsina da nadoknade Rio Tintu tro&scaron;kove pravnog postupka u vezi sa tužbom.&quot;Kada su u pitanju navodi koje Nestorović iznela u vezi sa poslovanjem kompanije u Papua Novoj Gvineji, Rio Tinto nije radio u ovoj zemlji od 1989. godine. Tvrdnja da je Rio Tinto odgovoran za građanski rat je pogre&scaron;no predstavljanje situacije. Po&scaron;to nismo mogli da pristupimo rudniku vi&scaron;e od 30 godina, 2016. godinesmo preneli vlasni&scaron;tvo na vladu Papua Nove Gvineje. Od tada, zainteresovane strane su nastavile da izražavaju zabrinutosti u vezi sa uticajem na vodu, zemlji&scaron;te i zdravlje, pa smo 2021. godine postigli dogovor sa članovima zajednice da uradimo detaljnu nezavisnu procenu rudnika Panguna kako bi se utvrdili stvarni uticaji na ljudska prava i životnu sredinu.&quot;Nestorović je u Skup&scaron;tini netačno navela i da &bdquo;Rio Tinto poseduje oko 69 odsto rudnika koji je 2009. proizveo vi&scaron;e od 4 miliona kilograma uranijuma&ldquo;, navodeći u oktobru 2024. godine &bdquo;da će rudnik ostati u funkciji najmanje do 2023. godine&ldquo;. Rudnik R&ouml;ssing nije u vlasni&scaron;tvu kompanije Rio Tinto od 2019. godine. Vi&scaron;e od 40 godina rudnik R&ouml;ssing je od strane nezavisne stručne javnosti priznat kao jedan od najbezbednijih rudnika uranijuma na svetu i njegova za&scaron;tita od radijacije, bezbednosti, zdravlja na radu i medicinskih programa kori&scaron;ćeni su za postavljanje globalno priznatih standarda za ovaj tip rudnika. Nalazi studije,koja je objavljena od strane rudnika R&ouml;ssing u januaru 2021. godine, a koju je sproveo nezavisni tim stručnjaka sa Univerziteta u Mančesteru, pokazali su da nema dokaza da je radijacija ili druga izloženost rudniku R&ouml;ssing izazvala veću učestalost raka među radno angažovanima. Sa rezultatima studije upoznate su sve zainteresovane strane, uključujući zaposlene, vladina ministarstva, regulatorna tela i medije.&quot;Kompanija Rio Tinto je na raspolaganju za dijalog sa svim zainteresovanim stranama koji zaista žele da vode razgovor zasnovan na činjenicama kako bi u potpunosti razumele projekat, mere za&scaron;tite životne sredine i koristi koje bi mogao doneti&quot;, saop&scaron;tila je kompanija Rio Tinto.

Reagovanje kompanije Rio Tinto na navode poslanice Danijele Nestorović

4 Komentari