Ultimatum nemačkoj vladi: Preti raspad?

Nedavni pokrajinski izbori u Brandenburgu, Tiringiji i Saksoniji bili su umnogome značajni. Rezultati tih izbora, naime, oslikavaju raspoloženje koje vlada u čitavoj zemlji. Aktuelna nemačka vlada, takozvana &bdquo;semafor-koalicija&ldquo;, toliko je nepopularna kao &scaron;to nije bila nijedna dosada&scaron;nja vlada u istoriji Savezne Republike Nemačke.Kako dalje? Nedugo nakon pokrajinskih izbora, Zeleni najavljuju kadrovske promene u vrhu i žele sadržajno da se preorijenti&scaron;u, a kod socijaldemokrata (SPD) vlada olak&scaron;anje zbog toga &scaron;to stanje nije jo&scaron; gore, pa žele po mogućnosti da i dalje u ti&scaron;ini rade kao i do sada &ndash; ali s ne&scaron;to izo&scaron;trenijim socijaldemokratskim profilom.Ali i treća članica koalicije, liberali (FDP), želi da izo&scaron;tre svoj profil. I to je započela pretnjom da će istupiti iz koalicije. Prevremeni izbori bi, međutim, za sve tri stranke bili katastrofa. U aktuelnim istraživanjima javnog mnjenja, tri vladajuće stranke imaju manju podr&scaron;ku u stanovni&scaron;tvu od najveće opozicione snage &ndash; demohri&scaron;ćana (CDU i CSU).I uprkos takvim rezultatima istraživanja, FDP preti koalicionim partnerima nadajući se da će doći do sadržajnih ustupaka. Budžet, ekonomija, migracije, penzije&hellip; Vladajućima predstoje brojne zakonske odluke, pri čemu dve stranke levog spektra, SPD i Zeleni, drugačije na to gledaju od ekonomski liberalnog FDP-a. &Scaron;ef liberala Kristijan Lindner, koji je ujedno i nemački ministar finansija, upozorava da će se semafor-koalicija meriti po tome koje rezultate je postigla za vreme svoga mandata, a da će i sam FDP koaliciju prema tome da ocenjuje.Lindner je aktuelna događanja sažeo u nazivu &bdquo;jesen odluka&ldquo;. Time je postavio ultimatum. Može li to da funkcioni&scaron;e i ima li semafor-koalicija uop&scaron;te jo&scaron; ikakve &scaron;anse?Vladajuća koalicija se svađa oko penzijaManje od nedelju dana nakon poslednjih od triju pokrajinskih izbora na istoku zemlje, već je do&scaron;lo do svađe. U petak, 27. septembra u Bundestagu se vodila rasprava o penzionom paketu. To je jedna od ključnih tema socijaldemokrata koji žele da do 2039. nivo penzija ostane na 48 odsto prosečne plate. U Nemačkoj trenutno ima 21 milion ljudi koji primaju penziju. Demografske promene, međutim, dovode do toga da će sve manje poreskih obveznika morati da finansira sve vi&scaron;e penzionera.FDP zato želi vi&scaron;e mogućnosti za privatne penzione usluge i rekonstrukciju penzionog sistema u smeru svojevrsne &bdquo;deoničarske penzije&ldquo;, nalik &scaron;vedskom uzoru. Ali, put do toga je dug i SPD želi da obezbedi da za to vreme svaka penzionerka i svaki penzioner može da živi od svoje penzije. &bdquo;Za većinu ljudi u ovoj zemlji je najvažnije, a za mnoge i jedino osiguranje za starost &ndash; državna penzija&ldquo;, naglasio je u Bundestagu socijaldemokratski ministar za rad i socijalna pitanja Hubertus Hajl. Vlada po tom pitanju mora ljudima pruži sigurnost, dodao je.&Scaron;ef FDP-a Lindner je u stvari početkom ove godine, nakon dugih rasprava odobrio penzioni paket koji predviđa i uvođenje penzije bazirane na dobicima iz ulaganja u deonice. Njegovoj partiji, međutim, to sada nije dovoljno. &bdquo;Stabilizacija penzija ne može da se ostvaruje time &scaron;to jednostavno stalno podižemo doprinose ljudi koji rade i mladih&ldquo;, kritikovao je zamenik predsednika poslaničke grupe FDP-a u Bundestagu, Johanes Fogel.Poreski i socijalni doprinosi u Nemačkoj već sada iznose oko 40 odsto od bruto plate, dodaje Fogel ističući da je za atraktivnost Nemačke već danas problem to &scaron;to je ta zemlja svetski prvak po pitanju plaćanja poreza i doprinosa. Za SPD su te izjave iz redova FDP-a &ndash; uvreda. &Scaron;ef socijaldemokrata Lars Klingbajl insistira na tome da partneri u vladi &bdquo;ostanu verni koalicionom ugovoru&ldquo;.Najveća svađa oko novcaI ne svađaju se vladajući samo po pitanju penzija &ndash; postoji jo&scaron; čitav niz drugih tema koje savezna nemačka vlada jo&scaron; želi ili mora da odradi. Najveći izazov je pritom budžet za iduću godinu. Rok za dogovor o budžetu u Bundestagu je kraj novembra. U aktuelnom predlogu budžeta zjapi rupa u finansiranju od dvanaest milijardi evra. Kako bi se ta rupa zatvorila, ministarstva bi iduće godine morala da &bdquo;u hodu&ldquo; nekako u&scaron;tede taj iznos. Stručnjaci su inače ocenjivali da je takav postupak protivustavan.Pritom bi ta rupa u budžetu mogla da bude jo&scaron; i veća. Krajem oktobra će, nakon procene poreskih prihoda, biti jasno s kojim prihodima se može računati iduće godine. S obzirom na ne ba&scaron; najbolje ekonomsko stanje u Nemačkoj, vlada bi mogla da doživi neugodno iznenađenje.Kako bi se rasteretila preduzeća, vlada planira da sprovede tzv. &bdquo;inicijativu rasta&ldquo; u okviru koje je predvidela sprovođenje 49 mera. Ali i po tim pitanjima se razilaze vladajući: SPD i Zeleni žele državne intervencije i finansijsku pomoć, dok FDP ni po koju cenu ne želi da se uzimaju novi krediti. Ekonomski stručnjaci sumnjaju da bi ta inicijativa mogla da ostvari željeni efekat i smatraju da je procena da će nemačka privreda u idućoj godini da poraste za 0,5 odsto &ndash; suvi&scaron;e optimistična.Ako FDP ostane pri ultimatumu moguća i manjinska vladaSemafor-koalicija, dakle, posvađana ulazi u &bdquo;jesen odluka&ldquo;. Kao &scaron;to je posvađana okončala i ovo leto. Videćemo da li će ultimatum FDP-a ostati na snazi do početka zime. Za 14. novembar zakazana je konačna sednica Odbora za budžet Bundestaga gde će se doneti konačne finansijske odluke. Ako FDP ne bude zadovoljan tim odlukama i u skladu sa svojim ultimatumom bude napustio koaliciju, to neće automatski da znači kraj aktuelne vlade i raspisivanje prevremenih izbora. Kancelar Olaf &Scaron;olc bi sa svojim socijaldemokratama i Zelenima i dalje mogao da ima manjinsku vladu. U tom slučaju ne bi imali većinu za dono&scaron;enje zakona u parlamentu, ali bi stranke imale vremena do idućih redovnih izbora za Bundestag u septembru 2025. I da se nadaju da će do tada povratiti poverenje birača.

Ultimatum nemačkoj vladi: Preti raspad?

3 Komentari