Mamigriz, spljeskavica, babinstvo: Mogu li nove reči postati deo svakodnevnog govora? VIDEO/ANKETA

Mamigriz &ndash; umesto apetajzer, spljeskavica &ndash; umesto smash burger... Za opstanak na&scaron;eg jezika moramo ga unapređivati a ne apdejtovati.Zato je veliku pažnju privuklo takmičenje za najbolju srpsku reč. Gost Du&scaron;ko Babić, direktor Srpske književne zadruge. Za opstanak na&scaron;eg jezika moramo ga unapređivati a ne apdejtovati. Zato je veliku pažnju privuklo takmičenje za najbolju srpsku reč.Gost 150 minuta na TV Prva bio je Du&scaron;ko Babić, direktor Srpske književne zadruge.Naime, jedan sajt iz Londona, koji neguje srpski jezik, pokrenuo je inicijativu za očuvanje istog.Du&scaron;ko Babić, direktor Srpske književne zadruge obja&scaron;njava kako on na to gleda.&quot;Ove reči koje su ve&scaron;tačke, koje apsolutno ne odgovaraju duhu srpskog jezika. Ove navedene reči iz va&scaron;e ankete su apsolutno nepotrebne&quot;, navodi on.Za&scaron;to zapravo ima ovoliko anglicizama koji su trenutno prisutni u srpskom jeziku, pitaju se svi.Gost 150 minuta, Du&scaron;ko Babić, obja&scaron;njava ovu pojavu.&quot;Tu su dva pola jedne priče. S jedne strane, u pitanju je trend nekontrolisanog uno&scaron;enja stranih reči, mahom anglicizama u na&scaron; jezik, &scaron;to svakako nije dobro, i čemu se jedno smi&scaron;ljenom i etičkom politikom, &scaron;kolom, porodicom i nekim smi&scaron;ljenim akcijama treba suprostaviti, ali nikako na silu i nikako ovakvim inžinjeringom i ve&scaron;tačkim pravljenjem reči koje bi trebalo da poprave jezik&quot;, nagla&scaron;ava on.Takođe dodaje da on nije za to.&quot;Nekontrolisano uno&scaron;enje stranih reći i popravljanje jezika su zapravo dva lica jedne iste zablude. Da se jezik može popraviti, ve&scaron;tačkim inžinjeringom, sa strane, da se na jedan način, nasilan, unose strane reči, koje će on sam da stvori. Ako postoji ne&scaron;to savr&scaron;eno, &scaron;to čovek stvara i &scaron;to je stvarao, onda je to ljudski jezik. To je sistem koji se neprestano iz sebe obnavlja, dopunjuje, i sam nađe ono &scaron;to mu treba&quot;, ističe direktor Srpske književne zadruge.&quot;Jezik uvek prati život, i uvek će pronaći neku reč spontano. Nisu mu potrebni nikakvi inžinjeri.&quot;&Scaron;ta je govorio o rečima duhoklonuće, kao i ostalim pozajmljenicama, poslu&scaron;ajte u video-prilogu.U anketi ispod odgovorite da li ste koristili neku od novih reči u svakodnevnom govoru tokom prethodnog perioda.

Mamigriz, spljeskavica, babinstvo: Mogu li nove reči postati deo svakodnevnog govora? VIDEO/ANKETA

2 Komentari