Usvojila devojčicu sa Daunovim sindromom: Veliko srce žene iz Jagodine

Njih dve, zapravo, mogu sve: Una i njena usvojiteljka i sama usvojena pre vi&scaron;e od pola veka. Njih dve: žena i devojčica, obe velikog, čistog srca.Silvanina priča počela je u selu Braljina kod Stalaća. Kada je imala samo pet meseci, nju i njenog osam godina starijeg brata, usvojila je porodica iz Jagodine.&quot;Zato sam uvek želela da usrećim neko dete&quot;, kaže nam.&quot;Una je oplemenila, preporodila, restartovala moju du&scaron;u. Naučila me je da pra&scaron;tam i onima koji su mene i mog brata davno ostavili. Ona je smisao i kompas mog života i &quot;vetar u leđa&quot;. Nikad mi nije bila teret, već zadovoljstvo. Uživam sa njom. Una je moja kćerka na koju sam ponosna. Ona iskreno voli, bez manipulacija i laži, pruža najčistiju ljubav, jer su to večita deca, koja vas uvek grle i ljube&quot;, kaže Silvana Veselinović.Ova hrabra, veoma emotivna žena, puna ljubavi, uložila je mnogo truda da je nauči da sama brine o sebi. Kada ju je 2012. uzela iz Zvečanske Una je imala je samo osam kilograma. Silvana je sa njom pet godina živela u Francuskoj da bi devojčica mogla da pohađa specijalnu &scaron;kolu za decu sa Daunovim sindromom. Tamo ju je i krstila kuma Ana Vodinelić.&quot;Najteži trenutak bio je prvog dana kada sam je dovela kući. Spremila sam &quot;brdo&quot; hrane, Una je počela da je stavlja u usta, ali joj je ispadala, jer nije umela da žvaće. Osam meseci sam je učila da žvaće hranu, sedam godina da ide u toalet. Naučila sam je da sama ide u &Scaron;kolu za decu o&scaron;tećenog sluha i govora &quot;11. maj&quot;, u kojoj je odličan đak, da samostalno obavlja higijenske potrebe i da sama jede. Učinila sam sve da se izleči od virusne leukemije. Učim je da uživa u životu, vodim je na javna mesta, a za rođendan je sa drugarima i&scaron;la na večeru. Čak je konobaru dala bak&scaron;i&scaron;. Presrećna sam&quot;, iskrena je Silvana.Za sve ove godine bilo je mnogo izazova, ali i mnogo obostrane ljubavi. Na&scaron;a sagovornica kaže da joj je najemotivnije bilo kada je posle osam meseci Una sela u njeno krilo i počela da peva, a onda ju je oslovila sa &quot;mama&quot;, a njenog supruga Nenada sa &quot;tata&quot;. Brata, Silvaninog i Nenadovog sina Danijela oslovljava sa Daki, a sestru Danijelu sa Dada.&quot;Sa suprugom Nenadom sam 35 godina u srećnom braku, imamo sina Danijela (32) i kćerku Danijelu (28) i četvoro unučadi. Porodica mi je velika moralna i finansijska podr&scaron;ka, a veoma sam zahvalna onda&scaron;njem ministru Aleksandru Vulinu i Biserki Jakovljević, direktoru Centra za socijalni rad u Jagodoni, koji su mi pomogli da najpre Uni budem hraniteljica, a potom i da je usvojim. Proces usvajanja trajao je četiri godine. Žao mi je &scaron;to njeni biolo&scaron;ki roditelji nisu želeli da je vide, niti su dozvolili da ona ima kontakt sa biolo&scaron;kim bratom&quot;, kaže nam Silvana i dodaje da bi najvi&scaron;e volela da Una zavr&scaron;i frizerski zanat kako bi joj otvorili frizerski salon.

Usvojila devojčicu sa Daunovim sindromom: Veliko srce žene iz Jagodine

1 Komentari