RZS objavio koliki je BDP Srbije

Kako je saop&scaron;teno, RZS je sproveo redovnu, petogodi&scaron;nju veliku ili benčmark reviziju obračuna BDP-a i svih domena sistema nacionalnih računa u skladu sa Evrostatovim programom tj. ciklusom velike revizije i zajedno sa svim zemljama članicama EU koje će, takođe, publikovati revidiranu seriju podataka o BDP-u za period 1995-2022.Prethodna velika revizija obračuna BDP-a sprovedena je 2018. i 2019. godine, kao i u svim zemljama članicama Evropske unije, predstavlja redovan, regularan proces kojim se sistem nacionalnih računa i obračun makroekonomskih indikatora unapređuje i usavr&scaron;ava usvajajući nove metode i pobolj&scaron;anja izvora statističkih podataka.RZS je obavestio javnost o početku procesa revizije u svom saop&scaron;tenju 2. oktobra 2023 godine. O početku i toku revizije obave&scaron;teni su i predstavnici Evrostata, Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke. U Velikoj reviziji u 2024. godini, u sklopu usklađivanja metodologije obračuna BDP-a sa Evropskim sistemom nacionalnih računa, implementirana su brojna unapređenja metodologije nacionalnih računa koja su plod kontinuirane podr&scaron;ke EU u okviru regionalnih i nacionalnih IPA projekata u periodu nakon prethodne Velike revizije iz 2019. godine. Takođe, u reviziji iz 2024. godine primenjeni su i novi i pobolj&scaron;ani postojeći izvori podataka kako administrativnih tako i statističkih. Tu pre svega treba spomenuti rezultate Popisa stanovni&scaron;tva, domaćinstava i stanova iz 2022. godine i Popisa poljoprivrede iz 2023. godine. Takođe, pobolj&scaron;ani su izvori podataka o preduzetnicima, o lokalnim jedinicama (pogonima) privrednih dru&scaron;tava koje prikuplja Statisički poslovni registar, uvedeno je novo istraživanje o subvencijama i unapređena analitika zaposlenosti.Kada je reč o metodolo&scaron;kim unapređenjima, implementiran je obračun potro&scaron;nje fiksnog kapitala pomoću metode permanentnog inventara - PIM metoda (eng. Perpetual Inventory Method) za značajnim efektima na BDP. Takođe, prelazak na tzv. &quot;accrual&quot; princip procene finalne potro&scaron;nje države (umesto dosada&scaron;njeg &bdquo;cash&ldquo; principa) doveo je do značajne revizije ove komponente BDP-a i sledstveno samog BDP-a.Na osnovu unapređenih i novih metoda i izvora podataka, BDP za 2022. godinu kao tzv. benčmark godinu uvećan je za 5,1 odsto, a u godinama unazad od 2021. do 1995. godine, nominalni BDP je povećan za oko pet odsto. Kada je reč o realnim stopama rasta BDP-a one su ostale na prethodno publikovanim nivoima uz manje korekcije u zavisnosti od godine. Tako je u 2022. godini, realna stopa rasta korigovana sa 2,5 na 2,6 odsto. RZS daje obja&scaron;njenja za najvažnije promene tj. unapređenja metodlogije i izvora podataka i njihov efekat na prethodno publikovane iznose nominalnog BDP-a.Efekti revizije na BDP su prikazani za 2022. godinu, a efekti korekcije za period 1995 - 2021. godine su na nivou bliskom onom iz 2022. godine: Primena PIM metoda u obračunu potro&scaron;nje osnovnih sredstava (amortizacije) kao i primena &quot;accrual&quot; principa u obračunu finalne potro&scaron;nje države doveli su do revizije navi&scaron;e finalne potro&scaron;nje države za 19,2 odsto i BDP-a za 3,1 odsto. Na osnovu podataka Popisa stanovni&scaron;tva, domaćinstava i stanova iz 2022. godine kao i Popisa poljoprivrede 2023. godone, revidirana je procena investicija u osnovna sredstva (stambeni prostor i investicije u poljoprivredi) sa efektom povećanja nominalnog BDP-a od oko jedan odsto u 2022. godini a sličan efekat je zabeležen i ostatku vremenske serije 1995-2021. godine.Revizija podataka o stambenom prostoru uzrokovala je i rezviju procene imputirane rente za oko 56 mlrd. dinara ili za 1,2 odsto &scaron;to je dovelo do korekcije nominalnog BDP-a za 2022. godinu navi&scaron;e za oko 0,8 odsto. Na osnovu promene metode obračuna neobuhvaćene ekonomije izvr&scaron;ena je korekcija naniže finalne potro&scaron;nje neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima (NPID) za oko 6,5 odsto (5,5 mlrd dinara) &scaron;to je rezultiralo u korekciji BDP-a naniže za oko 0,1 odsto. Pored toga izvr&scaron;ena je i manja korekcija po osnovu primene PIM metode obračuna potro&scaron;nje fiksnog kapitala.Na osnovu podataka Uprave carina izvr&scaron;ena je korekcija podataka o izvozu i uvozu struje za period 2016-2020. godine koja je uzrokovala korekciju BDP-a između -0,1 i -0,2 odsto u ovom periodu. Po osnovu implementacije PIM metoda u obračunu potro&scaron;nje fiksnog kapitala, revidiran je obračun autputa i bruto dodate vrednosti za sektor države &scaron;to je dovelo do povećanja BDP-a za 1,8 odsto u 2022. godini sa sličnim efektima i u ostatku vremenske serije BDP-a za period 1995-2021. godine. Kada je reč o obračunu BDP-a po proizvodnom pristupu, najznačajnija promena se odnosi na obračun bruto dodate vrednosti (BDV) po delatnostima koji se sada vr&scaron;i na nivou pogona ili lokalnih jedinica istovrsne delatnosti (eng. Local Kind of Activity Units), ne na nivou preduzeća.To znači da se BDP preduzeća razdvaja na njegovu primarnu i sekundarne delatnosti &scaron;to omogućava veću preciznost obračuna i bolju konzistentnost sa granskim statistikama koje su takođe zasnovane na podacima pogona preduzeća. Takođe, pobolj&scaron;an je obračun BDV-a za preduzetničke radnje za koje su od 2019. godine raspoloživi finansijski izve&scaron;taji za sve tzv. preduzetnike knjiga&scaron;e.Takođe, na osnovu podataka Statističkog poslovnog registra, iz obračuna BDV-a za preduzetničke radnje, isključeni svi preduzetnici koji nisu podneli zavr&scaron;ne račune i koji se nalaze u stanju mirovanja aktivnosti kao neaktivni. To je dovelo do značajnog smanjenja broja preduzetnika koji se smatraju ekonomski aktivnim kao i korekcije BDP-a naniže za oko jedan odsto. Pored navedenog, promene BDV-a na nivou pojedinih delatnosti su rezultat usklađivanja sa izvornim podacima iz finansijskih izve&scaron;taja preduzeća i statističkih istraživanja u procesu balansiranja proizvodnog i rashodnog pristupa obračuna BDP-a putem tzv. commodity flow analize koja se sprovodi u procesu kompilacije tabela ponude i upotrebe.

RZS objavio koliki je BDP Srbije

0 Komentari