Austrijski profesor: U Jadru neće padati sumporne kiše

Profesor Mihael Tost je &scaron;ef katedre za inženjerstvo u rudarstvu i ekonomiju mineralnih resursa na Univerzitetu Montan u Leobenu u Austriji. Govoreći u emisiji Demostata o projektu &bdquo;Jadar&ldquo; odgovarao je na pitanja u vezi sa načinom na koji će se realizovati ovaj projekat.Tost je na pitanje da li tehnologije iskopavanja i prerade rude zaista garantuju očuvanje životne sredine rekao da je uticaj na životnu sredinu neminovan.On obja&scaron;njava, međutim, upotrebom novih tehnologija možemo da ublažimo taj uticaj, prenosi Vreme.Kada je reč o poverenju u konkretan projekat, zbog kog je javnost u Srbiji zbunjena, Tost preporučuje da se oslonimo na podatke.Nagla&scaron;ava i da bi se u ovom slučaju pravio podzemni rudnik, na dubini od 400 do 700 metara, &scaron;to bi smanjilo uticaj na zemlji&scaron;te na povr&scaron;ini.&quot;Voda za piće se neće me&scaron;ati sa vodom gde se odvijaju rudarske aktivnosti&quot;Građani sumnjaju i kakve posledice može da ostavi rudarenje, a jedna od najvećih pretnji je zagađenje vode.Tost pak, smatra da ne bi do&scaron;lo do me&scaron;anja vode za piće i vode koja se nalazi na dubini gde će se odvijati rudarske aktivnosti.Po pitanju potencijalnih rizika curenja &scaron;ternih materija, Tost obja&scaron;njava da kada se ovakvi projekti planiraju, ne oslanjamo se samo na jedan za&scaron;titni sloj.&quot;Postoje tri, četiri, pet za&scaron;titnih slojeva koji su predviđeni projektnim re&scaron;enjima&quot;, kaže.&quot;Neće padati sumporne ki&scaron;e&quot;Profesor Tost govorio je o ra&scaron;irenoj teoriji da zbog projekta &quot;Jadar&rdquo; dođe do pojave sumpornih ki&scaron;a.On obja&scaron;njava da, ukoliko bi se tako ne&scaron;to dogovodilo, ba&scaron; mnogo toga bi moralo da pođe naopako, te se, kako kaže, usuđuje da tvrdi da se to neće desiti.Nagla&scaron;ava i da je upotreba sumporne kiseline rasprostranjena, te da nije eksperimentalna primena na projektu &bdquo;Jadar&rdquo;.&quot;Srbija nije jedina&quot;Brojni aktivisti brinu se zbog realizacije ovog projekta u Srbiji jer veruju da se nigde u Evropi ne otvaraju slični rudnici.Tost tvrdi da Srbija nije jedina.&quot;Jo&scaron; jednom bih želeo da naglasim da ako želimo da ostvarimo ciljeve energetske tranzicije, da smanjimo upotrebu fosilnih goriva kako bismo izbegli katastrofalne posledice klimatskih promena, nama će biti potrebne sirovine, u ovom slučaju i iz Srbije ali i iz drugih evropskih zemalja kako bismo postigli taj geopolitički minimum, 10 odsto ili vi&scaron;e proizvodnje sa evropskog tla&rdquo;, kaže Tost.Dodaje i da ukoliko Evropa želi da smanji svoju trenutnu zavisnost od uvoza kritičnih sirovina iz drugih zemaja, posebno Kine, mora da ima vi&scaron;e rudarstva, vi&scaron;e prerade i vi&scaron;e reciklaže unutar svojih granica.Profesor Tost ima doktorat iz rudarstva i master u oblasti inženjerstva i za&scaron;tite životne sredine sa Univerziteta Montan u Leobenu. Poseduje i iskustvo u rudarskoj industriji, a bio je i na čelu Sektora za rudarstvo i metale pri Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.

Austrijski profesor: U Jadru neće padati sumporne kiše

13 Komentari