Šta je aktuelna nemačka litijumska strategija?

Taj se detalj preko decenije nije menjao, jer prema nemačkoj agenciji za mineralne resurse (DERA), Nemačka je samo 2022. uvezla metale i minerale u vrednosti od 121,7 milijardi evra i taj trend nastavlja sa rastom. S obzirom da se ekonomija značajno promenila od prvog dokumenta iz 2010, tokom 2019. objavljen je ažurirani dokument, kao i brojni prateći strate&scaron;ki dokumenti koji se tiču ovog pitanja. Navedena strategija i drugi dokumenti ukazivali su da postoji velika zavisnost od stranih lanaca snabdevanja kada se radi o bakru, retkim elementima Zemlje, litijumu i drugim važnim sirovinama za nemačku privredu, te da je potrebno napraviti promene &scaron;to pre.Kada se radi o litijumu, koji je u međuvremenu postao važna tema, on je stupio u centar zbivanja sa intenziviranjem elektrifikacije voznog parka &scaron;irom sveta. Nemačka automobilska industrija, kao najvažnija izvozna grana nemačke privrede, trenutno se nalazi u problemima. Moćna kineska konkurencija, novoizglasani Bajdenovi zeleni programi podr&scaron;ke američkoj industriji i manjak odmah dostupnog litijumskog resursa u Evropi, ukazali su da Nemačka mora hitno da deluje u ovom smeru. U tom smislu se nemačka strategija može definisati i kroz nekoliko jasnih tačaka, a to su: podizanje kapaciteta obrade sirovine, intenziviranje domaćih rudarskih operacija i diversifikacija partnerstava u oblasti kritičnih sirovina sa &scaron;tovi&scaron;e država.U sve tri oblasti Nemačka trenutno zavisi od nekolicine partnera po pitanju vi&scaron;e važnih ruda, gde je po pitanju retkih elemenata Zemlje i litijuma to Kina. Zbog toga su nemački lanci snabdevanja ranjiviji na geopolitičke promene, te ova nemačka strategija liči na strategiju Japana sa početka 2010-ih, koji je u strahu od Kine do danas uspe&scaron;no diversifikovao svoje lance snabdevanja kada se radi o recimo retkim elementima koje Kina u velikoj meri kontroli&scaron;e. Može se reći da je nemačko delovanje bilo uspe&scaron;no samo u određenim sferama,ali da je važno &scaron;to je kroz Zakon o kritičnim sirovinama iz 2023. Evropske unije, ovo pitanje podignuto sa nivoa pojedinačnih država na celokupnu Uniju.Kada se radi o tački obrade litijuma, deluje da nemačka strategija konačno daje prve rezultate. Kompanija AMG Lithium je u nemačkom gradu Biterfeld-Volfenu otvorila prvu litijumsku rafineriju u Evropi. Izgradnja rafinerije trajala je ne&scaron;to vi&scaron;e od dve godine i ko&scaron;tala približno 140 miliona evra. Ona će u svom radu koristiti rudu koja dolazi iz Brazila i obrađivaće je za potrebe domaće industrije, a sa trenutnim kapacitetima obrade litijumske rude ona bi mogla da snabdeva oko 500 000 električnih vozila. U tom smislu, ruda obrađenana nemačkoj teritoriji, uskoro će biti dostupna i domaćoj industriji koja ima deficite ove vrste.Određeni progres postoji i kada se radi o nemačko-kanadskoj kompaniji Rock Tech i njenim planovima da otvori najveću evropsku fabriku litijuma u Brandenburgu, a za to je dobila čak i 200 miliona evra subvencija od savezne vlade. Iako je savezna subvencija u međuvremenu prenamenjena za druge projekte, kompanija je obezbedila finansijsku podr&scaron;ku od regionalne vlade Brandenburga kojoj je ovaj projekat strate&scaron;ki bitan.Rock Tech Lithium je dobila u junu ove godine i konačno odobrenje od regionalne vlade Brandenburga za svoju rafineriju litijum hidroksida koja se trenutno gradi u Gubenu. Ona bi trebalo da snabdeva u velikoj meri postrojenja Mercedesa za proizvodnju električnih vozila, a izvesno i gigafabriku Ilona Maska u istoj državi u gradiću Grinhajde. Ovaj region biv&scaron;eg DDR-a ima za cilj da pretvori sebe od deindustrijalizovanog regiona u giganta za elektromobilnosti, odnosno da bude prvak kada se radi o proizvodnji baterija i električnih vozila. To naravno nije moguće bez potrebnih sirovina.Kada se radi o samom rudarenju litijuma na teritoriji ove države, u Nemačkoj postoje dva projekta u različitim fazama implementacije i sa različitim tehnologijama. Australijsko- nemački Vulcan Energy Resources otvorio je prvo postrojenje za obradu litijuma u ovoj državi u novembru 2023. u oblasti Gornje Rajne sa ciljem proizvodnje ovog materijala za potrebe automobilske industrije.U ovom regionu, održiva ekspolatacija litijuma trebalo bi da se obavlja kroz upotrebu geotermalne energije i prvi pilot projekti vađenja litijuma iz vode su uspe&scaron;no realizovani. Proizvodnja ovog resursa se danas obavlja u niskom intenzitetu pred odobrenje veće proizvodnje. Spomenuti kapaciteti Vulcan ER postrojenja bi trebalo da uskoro snabdevaju proizvodnjom litijuma na godi&scaron;njem nivou potrebu od 500.000 električnih vozila, gde danas postoje ugovori sa kompanijama kao &scaron;to su Stelantis, Folksvagen, Reno i drugima o snabdevanju.Osim ovog projekta koji je bliži realizaciji, u državi Saksoniji postoji i takozvani Cinvald projekat, koji je u skora&scaron;njoj kampanji za regionalne izbore posetio kancelar Olaf &Scaron;olc. U ovom tradicionalnom rudarskom kraju Ercebirge, projekat rudarenja iz tvrde stene dobio je dozvolu za istraživanje i testiranje od strane vlade. &Scaron;olc je naveo da će ovaj rudnik na oko 30 kilometara od Drezdena izvesno biti pu&scaron;ten u rad do 2030. godine i da bi trebalo da obezbedi dovoljno litijuma za 600 000 baterija za električna vozila. U celom procesu dosta zavisi od brzine ispunjavanja procedura, dok bi sama obrada rude po planu trebalo da se obavlja u postrojenju Metso u Finskoj.Na nivou Evropske unije, Nemačka je uložila dosta napora da se partnerstva u oblasti kritičnih sirovina diversifikuju na različite načine. Poseta kancelara Olafa &Scaron;olca Srbiji se može interpretirati u tom smeru, jer je Srbija jedna od 13 država koja je sa Evropskom unijom potpisala neki vid sporazuma koji se tiču kritičnih sirovima. Pre Srbije slične sporazume potpisale su i Kanada, Australija, Norve&scaron;ka, oblast Grenlanda, Čile, Ukrajina i druge države. Međutim, ukupno gledano deluje da je nemačko delovanje presporo, jer giganti iz ove države poput Folksvagena se suočavaju sa velikim problemima, poput zatvaranja nekoliko fabrika u samoj državi. U tom smislu, tek 2030. će moći da se napravi presek da li je Berlin bio uspe&scaron;an u adaptiranju na nove privredne trendove ili nije kroz navedene strategije. Trenutno deluje da zaostaje u toj trci, mada se nikada nije pokazalo kao pametno prerano otpisivati nemačke industrijske ve&scaron;tine i kapacitete.

Šta je aktuelna nemačka litijumska strategija?

3 Komentari