Evropa vodi novi rat: Uzalud je?

U prvom tromesečju 2024. u sme&scaron;taju namenjenom za kraći boravak koji je rezervisan preko četiri online platforme ostvareno je 123,7 miliona noćenja, &scaron;to je povećanje od 28,3 odsto u odnosu na isti period godinu dana ranije. Kada se uzme u obzir da se najveće posete tradicionalno beleže tokom letnjih meseci, i ova godina će sigurno doneti nove rekorde.Eurostat u svojim izve&scaron;tajima ovakav vid poseta naziva &quot;platformski turizam&quot;, a najveći rast broja posetilaca krajem pro&scaron;le i početkom ove godine beležile su &Scaron;panija, Italija i Francuska, dok u letnjim mesecima u sam vrh destinacija ulazi i Hrvatska.Tokom cele 2023. godine turisti su proveli 719 miliona noćenja u kratkoročnim sme&scaron;tajnim jedinicama u EU rezervisanim preko Airbnba, Bookinga, Expedia Groupa ili TripAdvisora. Ovo odgovara povećanju od 20,5 odsto u poređenju sa godinu dana ranije (596,5 miliona).Ipak, najveće svetske platforme za popularno izdavanje &quot;stana na dan&quot;, a posebno Airbnb i Booking, na evropskom tlu se suočavaju sa sve o&scaron;trijom regulativom i negodovanjem lokalnih (finansijskih) autoriteta.Ponuda ogromna, kontrola delimičnaAirbnb i Booking.com igraju značajnu ulogu u velikim evropskim gradskim centrima jer &ndash; osim &scaron;to putnicima pomažu da brzo pronađu različite opcije sme&scaron;taja &ndash; vlasnicima nekretnina omogućavaju da dodatno zarađuju vi&scaron;estrukim iznajmljivanjem svojih stanova. Ovo može biti posebno korisno u gradovima sa visokom cenom nekretnina.Povećanje turističkog prometa svakako ima pozitivan uticaj na ekonomiju, jer gosti tro&scaron;e novac na restorane, prodavnice i druge usluge, ali lokalne vlasti godinama unazad traže bolju regulaciju i uvođenje ovakvih poseta u zvanične sisteme poreza i naknada. Regulaciju kratkoročnog iznajmljivanja, za&scaron;titu lokalnog stambenog fonda i upravljanje uticajem na kom&scaron;ijske zajednice, Evropska komisija poku&scaron;ala je da standardizuje ove godine, mada su pojedine članice EU imale posebne &quot;amandmane&quot;, ba&scaron; kao i neki od najvećih gradskih turističkih centara.Prema poslednjoj dostupnoj statistici samo za platformu Airbnb, na evropskom kontinentu prednjači London sa vi&scaron;e od 90.000 listiranih oglasa za kratkotrajni sme&scaron;taj. Daleko iza glavnog grada Ujedinjenog Kraljevstva su Rim, Pariz i Madrid. Međutim, Amsterdam i Pariz su u nedavno postavili ograničenja na dužinu iznajmljivanja stanova, a drugi, poput Barselone, uveli su stroge propise za domaćine.Evropski parlament je u februaru usvojio pravni akt, od milo&scaron;te nazvan &quot;Airbnb zakon&quot;, kako bi pobolj&scaron;ao transparentnost kratkoročnog zakupa sa lokalnim samoupravama.Najveće platforme za kratkoročno iznajmljivanje sada moraju mesečno da dele podatke sa lokalnim vlastima, a one koje imaju manji promet oglasa i turista u obavezi su to da rade na svaka tri meseca. Pored toga, sprovodiće se i nasumične provere, u cilju borbe protiv nelegalnog iznajmljivanja.Ove mere trebalo bi za posledicu da imaju značajno smanjivanje nelegalnog, odnosno kod poreskih službi neregistrovanog izdavanja nekretnina. Sigurno je da to neće imati stoprocentnog uspeha, ali će se udeo registracija svakako povećati.Druga strana medalje je &ndash; kako govore zagovornici povećanja privatnog turističkog kapaciteta &ndash; da će uvođenjem u zvanične poreske kanale i cena zakupa da raste, pa će umesto da iznajmljivanje bude pristupačno velikom broju ljudi, ono zapravo postati skuplje.Grčke vlasti su to, recimo, re&scaron;ile tako &scaron;to jednostavno ni&scaron;ta nisu dirale, nego su samo rekle izdavaocima sme&scaron;taja da skupljaju boravi&scaron;nu taksu za turiste, i sve platforme su za sada podjednako dozvoljene i otvorene. Obja&scaron;njenje je da se ovako podstiče turizam.Najrestriktivniji model ima Barselona, sa idejom da postepeno ukine ogla&scaron;avanje kratkoročnog turističkog sme&scaron;taja putem Airbnba do kraja decenije, kao odgovor na stambenu krizu i zabrinutost lokalne zajednice koja proističe iz negativnog (ekolo&scaron;kog) uticaja turizma. Vlasnici nekretnina u ovom gradu moraju da dobiju posebnu turističku licencu da bi legalno iznajmili svoju imovinu za kratkoročni boravak (manje od 31 dana).Izdavanje novih dozvola je zaustavljeno od 2014. godine, zbog čega je neophodno nabaviti nekretnine koje već imaju važeće dozvole, koje se sada smatraju retkim i prodaju se uz premiju. Cene za ove licence kreću se od 60.000 evra pa navi&scaron;e, tolika je tražnja za njima. Dodatno, potrebno je nabaviti i sertifikat koji dokazuje da nekretnina ispunjava bezbednosne i životne standarde, kao i registracioni broj u Katalonskom turističkom registru, koji mora biti jasno vidljiv u svim oglasima.

Evropa vodi novi rat: Uzalud je?

3 Komentari