Država izuzela svoje stanove iz poreza na nekretnine: Ne zna koliko ih ima

Od plaćanja su izuzete i op&scaron;tine te gradovi, ali samo za nekretnine koje se nalaze na njihovoj vlastitoj teritoriji. Država je sasvim izuzeta od poreza na nekretnine iako ih ima nekoliko hiljada.Oslobođenje op&scaron;tina i gradova od plaćanja poreza na nekretnine na vlastitoj teritoriji može se opravdati time &scaron;to bi se proizveo efekt &quot;iz &scaron;upljeg u prazno&quot;, tj. plaćali bi porez sami sebi. Ali država se ne može pozivati na to, jer bi porez na nekretnine trebalo da bude isključivo prihod jedinica lokalne samouprave (20 posto koje uzima država će se preraspodeliti prema načelu fiskalnog poravnanja). Državni stanovi i rezidencije su izuzeti, bez obzira na to koriste li se ili ne, dok će firme i građani plaćati porez i na prazne stanove.Koliko bi država plaćala poreza na nekretnine?Prema podacima hrvatske Državne nekretnine d.o.o, koja upravlja državnim nekretninama, Hrvatska ima vi&scaron;e od 7.000 stanova u svom vlasni&scaron;tvu. Ukupna povr&scaron;ina im iznosi 321.775 kvadrata. Hipotetički, kada bi svi bili pogodni za stanovanje i u potpunom vlasni&scaron;tvu države, godi&scaron;nje bi država morala da plaća između 193 hiljade i 2,6 miliona eura poreza na nekretnine, zavisno od toga kolika će biti prosečna cena poreza na nekretnine.Treba naglasiti da se radi o računu na temelju idealne situacije, potpunog vlasni&scaron;tva i dovoljnog nivoa uređenosti za stanovanje. U stvarnosti je situacija drugačija, jer je država zapravo samo suvlasnik u nekim od nekretnina, mnoge nisu useljive, a neke su u zakupu.S obzirom na prihode državnog budžeta, par miliona evra godi&scaron;nje ne bi bio prevelik izdatak. Ali radi se o principu pravednosti. Ako je građanima uveden porez na nekretnine da ih se podstakne na prodaju ili stavljanje u dugoročni najam, za&scaron;to se na isti način ne podstiče država?Najveći deo nekretnina kojima upravljaju Državne nekretnine d.o.o. odnosi se na stanove. Osim stanovima, upravljaju i državnim rezidencijama, za koje bi se potencijalno moglo tvrditi da takođe treba da budu predmet oporezivanja.Zapravo, država trenutno daleko vi&scaron;e plaća održavanje za sve stanove koje poseduje nego &scaron;to bi plaćala porez na nekretnine. Ali kada se govori o &quot;državnim stanovima&quot;, to uključuje različite nekretnine. Stanovi sa za&scaron;tićenom najamninom, stanovi s pravom kori&scaron;ćenja, stanovi za službene potrebe, stanovi s ekonomskom najamninom, stanovi bez pravne osnove i stanovi za privremeno zbrinjavanje.Neki od tih stanova se koriste, neki su prazni ili neuseljivi, a neki se koriste povremeno. Poenta je da među tim stanovima, kojih ima vi&scaron;e od 7.000, sigurno postoje neki koji ispunjavaju uslove za plaćanje poreza na nekretnine, od kojeg se država izuzela.Slab interes za kupovinu državnih stanova, većinom zapu&scaron;teniPrema podacima Ministarstva prostornog uređenja, graditeljstva i državne imovine, od početka 2021. je održano osam konkursa za prodaju 117 državnih stanova. Najče&scaron;će se radi o prodaji suvlasničkog udela, ali ima i celih stanova.Na zadnjem, održanom u novembru pro&scaron;le godine, pristiglo je 79 ponuda za 12 stanova, a za 7 nije iskazan interes. Od 19 prodaja, 15 ih se odnosilo na prodaju suvlasničkog udela s neodređenim udjelom. Primarno se radi o malim stanovima kojima treba obnova, najvi&scaron;e u gradovima poput Osijeka, Rijeke, Karlovca i Zagreba.Država ne zna koliko ima stanova pa ne može ni da razreže porez na njihU stvarnosti država uop&scaron;te ne zna koliko nekretnina ima ni koliko vrede, zbog čega proces prodaje teče jako sporo. Pre nekoliko godina je broj navedenih stanova u državnom vlasni&scaron;tvu bio manji nego danas, pa se može dobiti dojam da država zapravo stalno kupuje nekretnine. U stvarnosti ih samo &quot;pronalazi&quot; i jo&scaron; se ne zna konačan broj.Centralni registar državne imovine navodi 1.292 stana u vlasni&scaron;tvu Republike Hrvatske, nekoliko puta manje od Državnih nekretnina d.o.o, koje upravljaju tim stanovima. Prema registru, najvi&scaron;e ih se nalazi u Osječko-baranjskoj županiji (268), Sisačko-moslavačkoj županiji (169) i Zagrebu (138).U većini županija jo&scaron; nije ni procenjena vrednost, ali tamo gde jeste iznosi su sme&scaron;no mali. Tako prema Centralnom registru državne imovine 138 stanova u Zagrebu vredi ukupno 550 hiljada evra, 4 hiljade evra po stanu u proseku.A 1.298 državnih stanova u Hrvatskoj se procenjuje na ne&scaron;to vi&scaron;e od milion evra, &scaron;to je sme&scaron;an iznos. Jedino obja&scaron;njenje može biti da se u registar stalno ubacuju nove procene i većina stanova jo&scaron; nema utvrđenu cenu, ali onda nije ni&scaron;ta trebalo ni objavljivati pre nego &scaron;to je ceo posao gotov.Sumirano, Hrvatska nema pojma koliko ima stanova, koliko vrede, u kakvom su stanju, a ponekad ni gde se nalaze. Različiti službeni izvori imaju različite podatke, a iz godine u godinu se &quot;pronalaze&quot; stanovi za koje se nije znalo da su u vlasni&scaron;tvu države. Država govori ljudima kako da koriste nekretnine, a sama je lo&scaron; gazdaRazlog za&scaron;to je država izuzela samu sebe od plaćanja poreza na nekretnine nije finansijske, nego tehničke prirode. Jednostavno ni sama ne zna, niti različite državne institucije mogu međusobno da se dogovore, koliko nekretnina ima i gde se nalaze.Zapravo je ironično da država, koja katastrofalno upravlja sa svojim nekretninama, poreskom politikom usmerava građane kako da koriste svoje nekretnine. Izuzećem same sebe iz poreza na nekretnine država želi da izbegne tužnu istinu, a to je da ne bi znala koliko ni na &scaron;ta da plati porez koji sama uvodi.

Država izuzela svoje stanove iz poreza na nekretnine: Ne zna koliko ih ima

1 Komentari