Država koja je "dobila na lotou": Svuda se gradi, dijaspora se vraća

Naime, Gvajana je južnoamerička zemlja koja trenutno beleži najveći ekonomski rast. Otkako su pre devet godina otkrivena velika nalazi&scaron;ta nafte, Gvajanu je &quot;pogodio&quot; privredni bum neslućenih razmera.Sudeći po navodima američkog koncerna Exxona, količina nafte koju bi se moglo eksploatisati s do sada poznatih područja u kojima su otkrivene rezerve crnog zlata procenjuje se na oko jedanaest milijardi barela. A to sve ima uticaj na lokalnu ekonomiju, pi&scaron;e Deutsche Welle.Statistički portal Statista, koji se oslanja na brojke Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke, objavio je kako bi se bruto domaći proizvod (BDP) s 4,62 milijardi evra u 2019. godini mogao učetvorostručiti do 2029., na 29,3 milijardi evra.Zemlja koja graniči s Venecuelom, Brazilom i Surinamom, tako pripada u red država koje imaju najsnažniju ekonomsku dinamiku u celom svetu, preneo je Poslovni.hr.&quot;To je kao da je zemlja dobila na lotou&quot;, kazala je u intervjuu za BBC Dileta Doreti, predstavnica Svetske banke za Gvajanu i Surinam.Posledice buma su svuda vidljive. U glavnom gradu Džordžtaunu se svuda gradi, realizuju se brojni infrastrukturni projekti. Ali nedostaje (stručna) radna snaga. I to na sve strane.Zato Gvajana planira da motivi&scaron;e iseljene zemljake na povratak u zemlju. Do otkrića zaliha nafte u 2015., Gvajana je beležila talas iseljavanja, pogotovo mladih ljudi koji nisu videli perspektive u svojoj domovini, te su sreću tražili u inostranstvu.Već četiri godine nakon otkrića prvog velikog nalazi&scaron;ta nafte, u Gvajanu se vratilo oko 50.000 migranata, javlja portal Newsroom, pozivajući se na navode Ministarstva finansija.&quot;Ne &scaron;aljite novac kući&quot;Nafta je bila prekretnica: u 2016. po prvi put se u novijoj istoriji Gvajane u tu zemlju doselilo vi&scaron;e ljudi nego &scaron;to ju je napustilo (pozitivni saldo od 1.510 ljudi), stoji u izve&scaron;taju Međunarodne organizacije za migracije (IOM). U 2018. je neto migracija iznosila već 18.150 osoba.Upravo se te godine gvajanski ministar spoljnih poslova prilikom jedne posete Kanadi ofanzivno založio za povratak svojih zemljaka u južnoameričku zemlju:&quot;Ne &scaron;aljite novac kući, vratite se i investirajte&quot;, poručio je.U protekle dve godine saldo je bio u plusu za jo&scaron; 32.000 ljudi. To su enormne brojke kad znamo da Gvajana ima samo ne&scaron;to malo vi&scaron;e od 800.000 stanovnika.Ministarstvo spoljnih poslova Gvajane je u odgovoru na upit Deutsche Wellea istaklo vladin program remigracije. Radi se o programu kojim vlasti nude pomoć i podr&scaron;ku onim ljudima koji su spremni na povratak kući ili o tome razmi&scaron;ljaju.&quot;Vlada Gvajane teži održivom privrednom razvoju te je svesna potencijala dijaspore u podr&scaron;ci tog procesa. Program povratka iseljenika je jedna od brojnih vladinih inicijativa, s ciljem da se Gvajance koji žive u drugim zemljama motivi&scaron;e na povratak, odnosno na davanje doprinosa razvoju njihove domovine&quot;, naveli su.Instrumenti koji bi trebalo da olak&scaron;aju dono&scaron;enje odluke o povratku su na primer oslobađanje od plaćanja poreza za kvalifikovanu, odnosno stručnu radnu snagu. &ldquo;Kancelarija za povratak iseljenika&rdquo; svoje ciljeve defini&scaron;e na vrlo jasan način: tu se radi o &ldquo;podr&scaron;ci građanima koji su zainteresovani za povratkom u Gvajanu&rdquo; pa sve do &ldquo;reintegracije Gvajanaca koji se vrate kući te kori&scaron;ćenje njihovih sposobnosti i resursa&rdquo;.&quot;Već dve godine živim ovde. I svaki put kad napustim zemlju, primetim razliku kada se vratim&quot;, kaže menadžerka Svetske banke Dileta Doreti.Taj utisak potvrđuju brojke: u 2019. investicije u infrastrukturne projekte (na primjer puteve ili luke) iznosile su 167 miliona evra, a od tada su se popele na 582 miliona evra u 2023.Tamna stranaNo, uspe&scaron;na priča o Gvajani ima i svoju tamnu stranu. Susedna Venecuela u kojoj je na vlasti socijalistički diktator Nikolas Maduro, na pronalaženje naftnih rezervi u Gvajani reagovala je proklamiranjem svojih zahteva prema toj zemlji.Venecuela naime polaže pravo na neke gvajanske regije. Na krajnje spornom i prilično netransparentnom referendum, Maduro je dobio ono &scaron;to je tražio &ndash; narod je &ldquo;blagoslovio&rdquo; njegove teritorijalne pretenzije prema Gvajani. To opravdava istorijskim sporom s nekada&scaron;njom britanskom kolonijalnom silom oko načina na koji je povučena granica.Već godinama je na dnevnom redu pretnja Venezuele da će svoje teritorijalne pretenzije realizovati, ako bude trebalo, uz pomoć vojske. Maduro je već dao da se &scaron;tampaju geografske karte na kojima je dobar deo gvajanske teritorije s direktnim pristupom naftnim poljima pripojen Venecueli.Činjenica je da se u Gvajani već sad nalaze brojni Venecuelanci. To su ljudi koji su iz svoje domovine pobegli u Gvajanu &ndash; od represije i krize, zaključuje DW.

Država koja je "dobila na lotou": Svuda se gradi, dijaspora se vraća

7 Komentari