Sahrana tvorca modernog Egipta smatra se najvećom koju je istorija zabeležila

Naser je bio prva ličnost prevrata, Egipatske revolucije, čime je započela su&scaron;tinka promena u toj zemlji, da bi zatim predvodio dugogodi&scaron;nji preobražaj s ciljem modernizacije.Jedan je od prvaka procesa dekolonizacije, dugogodi&scaron;nji lider arapskog sveta, jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih i predsedavajući te grupacije.Naser je rođen januara 1918. u Aleksandriji. Bio je to sticaj okolnosti, otac koji je bio po&scaron;tanski službenik često se selio &scaron;irom Egipta.U to vreme Egipat je bio britanski protektorat. Do 1914, formalno, on je bio sastavni deo Osmanske Turske, iako već decenijama, od osamdesetih 19. veka, pod presudnim uticajem Britanaca. Na čelu zemlje nalazila se dinastija Muhamed Ali, od prvih godina 19, pa do obaranja kralja Fuada II, kada je monarhija konačno ukinuta juna 1953. Njegova kratkotrajna vladavina bila je sasvim simbolična, posebno &scaron;to je bio dete, a obaranjem kralja Faruka, jula 1952, dinastija Muhamed Ali je razvla&scaron;ćena.Iako je zvanično 1922. Egipat postao suverena država, sve vreme do 1952. poslednju reč u toj zemlji imali su Britanci. Vojni i ekonomski interesi Londona ne da nisu naru&scaron;eni nego su i nagla&scaron;eni sporazumom iz 1936. pre svega zbog strate&scaron;ke važnosti Sueckog kanala.Bila je to neobična situacija, i Britanci i vladajuća dinastija bili su sve vreme sasvim nepopularni, suočeni sa gotovo otvorenim revoltom. Pri čemu su Britanci zamalo oborili kralja Faruka tokom Drugog svetskog rata, u vreme invazije Italijana i Nemaca na Egipat, iz Libije.Ilustracija odnosa dinastije Muhamed Ali prema zemlji kojom su vladali gotovo 150 godina, izvesno jeste i činjenica da niko od vladara te kuće osim Faruka (na tronu od 1936. do 1952.) nije čak ni govorio arapski. I prethodno, vekovima, do Napoleonove invazije na samom kraju 18. veka, Egiptom su vladali stranci, mameluci, vojna kasta slična janičarima. Uglavnom su porekom bili sa Kavkaza, najče&scaron;će čečenskog ili gruzijskog porekla.Potonji biografi uočili su da je Naser jo&scaron; kao srednjo&scaron;kolac pokazivao nesumnjivu političku opredeljenost, protivnu onda&scaron;njem porektu. Predvodio je i Komitet učenika Kaira, koji se vi&scaron;e bavio politikom nego &scaron;kolskom problematikom. Kada je marta 1937. primljen u vojnu akademiju primirio se na tu temu. Diplomirao je 1939.Tokom Drugog svetskog rata, u čemu nije bio usamljen, bio je sklon Italijanima i Nemcima. Imali su nadu da će se tim putem re&scaron;iti britanskog prisustva. Otuda se u to vreme na&scaron;ao pod nekom vrstom konfinacije. Upravo iz tog kruga izrasla je oficirska grupa koje će postati poznata kao Slobodni oficiri i koja će izvesti Egipatsku revoluciju jula 1952, i obaranje monarhije. Po okončanju rata Naser se na&scaron;ao na poziciji instruktora u Vojnoj akademiji, u Kairu.Prelom u Egiptu dogodio se porazom u ratu sa Izraelom 1948. To je doživljeno kao te&scaron;ko poniženje, i su&scaron;tinski je uru&scaron;ilo položaj kralja Faruka, inače omraženog zbog razuzdanog i neodgovornog načina života.Po&scaron;to se dogodio državni udar kojim su Slobodni oficiri preuzeli vlast kralju je dozvoljeno da napusti zemlju, da bi monarhija bila formalno ukinuta godinu dana potom, juna 1953. Promenu su inače pomogle tajne službe SAD, čiji je u prvo vreme Naser bio favorit. U Va&scaron;ingtonu su imali veoma lo&scaron;e mi&scaron;ljenje o kralju Faruku.Prvih godina unutar grupe prevratnika trajalo je nadmetanje za prevlast. Naseru je posle izvesnog vremena uspelo da razvlasti prvog predsednika Muhamada Nagiba. Na čelu Egipta Naser će se, i zvanično, nalaziti od oktobra 1954. tokom narednih 15 godina.Ubrzo je donesen novi ustav. Predviđeni su demokratski izbori. Garantovana sloboda govora i medija. Kako je nagla&scaron;eno, cilj je bio iskorenjivanje nasleđa imperijalizma, feudalizma, obećavana je dru&scaron;tvena pravde, demokratija.Iako je Naser na izborima dobio ogromnu većinu glasova, ipak se praktično sve vreme suočavao sa ozbiljnom opozicijom. Obračun sa Muslimanskom braćom bio je vrlo odlučan. Kao i sa uglednim prvacima islamskog univerziteta Al Azhar, čiji je autoritet bio ogroman.Zvučna obećanja demokratije ispostaviće se kao prazne parole.Oficirska grupacija čija je najistaknutija ličnost bio Gamal Abdel Naser, nasuprot ranijem panislamizmu zastupaće arapski nacionalizam. Ranije, antirežimski pokreti su se pre svega pozivali na pravoverni islam. Tako nastaje politička organizacija Mladi muslimani. Pokret koji će imati ogroman uticaj &scaron;irom islamskog sveta, od Bosne do Indonezije.To je nadalje značilo da je upućen poziv svim Arapima na oslobođenje, dekolonizaciju, modernizaciju. Egipatska revolucija donela je u tom smislu brojne plodove. Razbuđeni su oslobodilački pokreti u nizu zemalja, od Maroka, preko Alžira, Tunisa, sve do juga Arabije.Jedna od te&scaron;kih posledica novog, službenog, panarapskog nacionalizma, bilo je masovno iseljavanje stranaca, od kojih su mnogi generacijama živeli u Egiptu. Destine hiljade Grka, Libanca, Jevreja, raznih Evropljana i Levantinaca, napustilo je tada brže bolje Egipat. Upravo oni su držali ogroman deo ekonomije zemlje pa su posledice bile veoma te&scaron;ke. Aleksandrija je tada definitivno izgubila kosmopolitski karakter velikog poslovnog centra, kakav je imala od 19. veka.Sa druge strane, agrarna reforma, određivanje zemlji&scaron;nog maksimuma, rasterećivanje seljaka, &scaron;irenje irigacione mreže, doneli su novim vlastima ogromnu popularnost, makar na selu.Paralelno je uspe&scaron;no sprovođena industrijalizacija, rasla je pamučna industrija, energetika. Porasle su i strane investicije. Približno polovina privrede nalazila se u vlasni&scaron;tvu države. Modernizovan je prosvetni sistem, &scaron;to se smatra trajnom tekovinom Naserove uprave. Izda&scaron;no je finansirana i kultura, kao film, književna produkcija.Posebno će nova Asuanska brana drastično povećati energetsku stabilnost zemlje.Gradnja Asuanske brane, dove&scaron;će do niza međunarodnih komplikacija, pa u krajnjem zbog odluke da se nacionalizuje Suecki kanal, i do rata 1956. poznatog kao Suecka kriza.Iz tog rata Egipat je iza&scaron;ao kao politički pobednik, najvi&scaron;e zbog činjenice da zvanični Va&scaron;ington nije podržao kolonijalnu vojnu intervenciju Britanije, Francuske i Izraela. Sukob sa Francuskom bio je znatnim delom uzrokovan Naserom izda&scaron;nom podr&scaron;kom ustanicima u Alžiru.Suecki kanal je od tada u vlasni&scaron;tvu Egipta, a trupe Britanije su definitivno napustile Egipat, odnosno zonu kanala. Bio je to ogroman uspeh.U spoljnoj politici Naser je ubrzo priznat za svojevrsnog lidera arapskog sveta. Učesnik je oblikovanja Pokreta nesvrstanih, jula 1956, Brionskom deklaracijom, sa Jugoslavjom i Indijom. Vodio je Nesvrstane od 1964. do 1970. počev od Druge konferencije Pokreta, oktobra 1964. u Kairu.Po&scaron;to su odnosi sa SAD poremećeni, Sovjetski Savez je finansirao Asuansku branu trećinom tro&scaron;kova. Poslao je takođe 400 stručnjaka koji su presudno pomogli. Gradnja je započela 1960. a okončana je 1970.Posle Suecke krize najteži period Naserove vladavine bio je &Scaron;estodnevni rat 1967. Egipat je ponovo bio strahovito poražen. U stanju te&scaron;ke depresije ponudio je ostavku. Javnost je međutim bila na njegovoj strani. Vojno prisustvo Egipta u Jemenu početkom &scaron;ezdesetih takođe se ispostavilo se kao fijasko.U skladu sa njegovim osnovnim načelom panarabizma, Naser februara 1958. osniva Ujedinjenu arapsku republiku, sa Sirijom. U prvo vreme vi&scaron;e arapskih zemlja je nagove&scaron;tavalo ili obećalo priključenje. Raspad se međutim dogodio već septembra 1961, posle prevrata u Damasku. Egipat je ipak zadržao to ime jo&scaron; izvesno vreme.Gamal Abdel Naser umro je 28. septembra 1970. od srčanog udara. Bio je zapravo ozbiljno bolestan godinama. Njegova sahrana smatra se najvećom koju je istorija zabeležila. Procesiji je prisustvovalo čak pet miliona Egipćana. Bila je to kolona duga desetak kilometara.

Sahrana tvorca modernog Egipta smatra se najvećom koju je istorija zabeležila

1 Komentari