Objavljena prosečna plata u Srbiji: Najveći rast u ovoj oblasti

Najveći realni rast neto plata u ovom periodu u odnosu na isti pro&scaron;logodi&scaron;nji period ostvaren u obrazovanju i iznosio je 12,5 odsto.Po visini rasta sledi prerađivačka industrija, sa 10,8 odsto zatim administrativne i pomoćne uslužne delatnosti gde je zabeležen rast od 10,5 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku u publikaciji Trendovi, II kvartal 2024.Najveće zarade bez poreza i doprinosa u prva dva ovogodi&scaron;nja kvartala obračunate su u računarskom programiranju i konsultantskim delatnostima, 283.440 dinara, vazdu&scaron;nom saobraćaju, 201.366 dinara, naučnom istraživanju i razvoju, 195.216 dinara i proizvodnji duvanskih proizvoda, 178.044 dinara.U ostalim oblastima zarade su se kretale u rasponu od 54.384 dinara, u delatnosti pripremanja i posluživanja hrane i pića, do 164.900 dinara u upravljačkim delatnostima.Posmatrano po regionima, najveća prosečna zarada bez poreza i doprinosa u prvoj polovini 2024. godine obračunata je u Beogradskom regionu - 121.928 dinara, sledi Vojvodina sa 91.199 dinara, Južna i Istočna Srbija sa 83.240 dinara dok je najmanji prosek zabeležen u &Scaron;umadiji i Zapadnoj Srbiji, 80.931 dinar.Iz RZS navode da odnos prosečne potro&scaron;ačke korpe i zarade bez poreza i doprinosa u drugom kvartalu ukazuje na porast kupovne moći stanovni&scaron;tva u odnosu na prethodni kvartal.Za pokriće prosečne potro&scaron;ačke korpe u drugom kvartalu bilo je potrebno izdvojiti 1,06 prosečnih zarada, a u prvom je trebalo 1,07, dok je za pokriće minimalne potro&scaron;ačke korpe bilo dovoljno 0,55 prosečnih zarada, kao i u prethodnom kvartalu.U poređenju sa istim kvartalom prethodne godine, odnos prosečne potro&scaron;ačke korpe i zarade bez poreza i doprinosa od 1,06 ukazuje, takođe, na rast kupovne moći, u drugom kvartalu 2023. godine, 1,16, pri čemu je minimalna potro&scaron;ačka korpa iznosila 0,55 prosečne zarade, dok je u istom kvartalu prethodne godine ovaj odnos bio ne&scaron;to nepovoljniji, 0,61.Posmatrano po gradovima, u drugom kvartalu 2024. godine, kupovnu moć, tj. odnos prosečne potro&scaron;ačke korpe i prosečne zarade, iznad republičkog proseka (1,06) imali su Beograd (0,88), Novi Sad i Ni&scaron; (1,03), kao i Kragujevac i Smederevo sa po 1,05.U ostalim gradovima, koji se statistički prate, prosečne zarade pokrivale su minimalnu, ali ne i prosečnu potro&scaron;ačku korpu.

Objavljena prosečna plata u Srbiji: Najveći rast u ovoj oblasti

5 Komentari