Zarada i 2.000 evra mesečno: Fakultet nije potreban

Zanatske &scaron;kole poslednjih godina na sve načine poku&scaron;avaju da privuku mlade, pa tako i Građevinska &scaron;kola Beograd. To je jedina &scaron;kola u Srbiji takve vrste, kompletno građevinska, a jedna od tri najstarije u Evropi. Ove godine u odeljenje za dekoratere upisala je 20 đaka. Iz prethodne generacije, međutim, na trži&scaron;te ih je iza&scaron;lo svega pet. Ova molerska struka, čak i nije najmanje tražena.Prema rečima direktora &scaron;kole Radeta Zejaka, duže od pet godina, nisu upisali nijednog đaka na smer &ndash; zidar, tesar i armirač, iako ove zanatlije plaćaju &quot;suvim zlatom&quot; i kod nas i u inostranstvu. Najtraženiji je smer rukovalac građevinskom mehanizacijom, jer je u ovoj bran&scaron;i svakako najkomforniji posao.Majstori sve bolje zarađuju&Scaron;kolovanje za molere traje tri godine i ovaj smer za građevinske dekoratere za nijansu je traženiji u odnosu na ranije godine.&quot;Trudimo se da promovi&scaron;emo ove poslove i važnost &scaron;kolovanja i za ove struke, jer su sve vi&scaron;e cenjeni i odlično plaćeni. Operatere osnovnih građevinskih radova koji objedinjuju tri oblasti već godinama ne upisujemo, iako tesar koji zna posao, može da zaradi oko 2.000 evra mesečno i ovde i u svetu. I druge oblasti se dobro plaćaju, ali ostala je predrasuda da je majstor prljav i pocepan, bedan. Daleko je to od istine. Majstor je danas gospodin čovek&quot;, kaže Zejak za Infostud.Prema podacima APR u Srbiji je registrovano 534 aktivnih privrednih dru&scaron;tava i 4.744 preduzetnika čija je pretežna delatnost zavr&scaron;ni građevinski radovi. Većina iskusnih molera u ovom poslu ipak nije &scaron;kolovana. U ovom pozivu na&scaron;li su se slučajno, dopunjavajući budžet, pa se privremeno zaposlenje pretvorilo u trajni izvor prihoda. Sudeći po listama čekanja, potražnja za molerima je velika, a ponuda sve manja. Oni koji rade, priznaju da od četki i valjka mogu lepo da zarade.Traže se najvi&scaron;e u Beogradu, dnevnice su oko 7.000 dinara, a plate od 100.000 dinara pa navi&scaron;e. Samostalno, ipak, mogu mnogo vi&scaron;e da zarade nego radeći kod nekog. Prema podacima Infostuda, prosečna plata za molere u 2023. je bila 120.772 dinara, a do avgusta meseca ove godine, prosečna zarada molera je iznosila 122.900 dinara.Aleksandar Savić iz okoline Kragujevca, već 18 godina radi ovaj posao u prestonici u kojoj živi sa porodicom. Posla ima zakazanog nedeljama unapred, ima i stalne mu&scaron;terije i to bez reklame, samo po preporuci.Počeo je kao mladić, bez namere da mu to bude profesija, ali je vremenom kaže moleraj iskreno zavoleo, pa je danas vlasnik svoje firme i zadovoljan je kako mu ide. Okrečio je kaže na hiljade stanova u Beogradu, prebojio kilometre zidova, osvežio, ulep&scaron;ao kuće i stanove, a osećaj sreće kada učini da prostor koji je bio zapu&scaron;ten i u lo&scaron;em stanju, postane predivno mesto za život, najlep&scaron;i je deo njegovog posla.&quot;Svrha je da mu&scaron;terija bude zadovoljna, da se ispune očekivanja, a najče&scaron;ća je reakcija kada dođu posle obavljenog posla, da ostaju bez daha. Iznenade se kada vide da nema ni jedne tačkice okolo, da je sve bilo perfektno za&scaron;tićeno, a sav name&scaron;taj vraćen na svoje mesto&quot;, priča Aleksandar za Infostud i dodaje da nema ni&scaron;ta protiv varijanti &quot;uradi sam&quot;, ali da je u karijeri imao mnogo slučajeva da je ispravljao tuđe gre&scaron;ke, &scaron;to je za mu&scaron;teriju najskuplje.&quot;Na prvi pogled može da deluje jednostavno, ali danas ima toliko raznovrsnih molerskih proizvoda, namenjenih za različite povr&scaron;ine i isto toliko tehnika, pa je važno znati &scaron;ta sa čim može, a &scaron;ta nikako ne&quot;, priča on.Krečenje u Beogradu u proseku o 3,5 do 10 evra po kvadratuCene krečenja u Beogradu u proseku su od 3,5 do 10 evra po kvadratu, a određuje je kvalitet proizvoda i zahtevnost tehnike. Postoje i dekorativne tehnike koje su sve modernije i traženije u glavnom gradu. Za krečenje name&scaron;tenog stana od 50 kvadrata, bez previ&scaron;e popravki, potrebno je dva do tri dana posla, a može da ko&scaron;ta od 350 do 1.000 evra.&quot;Pre nekoliko godina popularne su bile boje, pa pamtim slučaj da sam četiri zida krečio u osam različitih boja. Nema boje koju nisam me&scaron;ao, ali je u poslednje vreme najtraženija bela, a tapete se vraćaju u modu na velika vrata. Dobar majstor mora da poznaje ceo proces, od priprema zidova, gletovanja, krečenja, dekorativne tehnike, gipsane radove, da shvati konkretan problem, sa recimo vlagom i kako da ga re&scaron;i. Da stekne to iskustvo, potrebno je najmanje četiri godine rada&quot;, smatra Aleksandar i dodaje da najvi&scaron;e posla iziskuje kada prvo ide gletovanje pa krečenje, &scaron;to podiže i cenu.

Zarada i 2.000 evra mesečno: Fakultet nije potreban

4 Komentari