Hoće li poskupeti rata za stan? Ovo je detaljna računica

Građani i stručna javnost i svi oni koji su zainteresovani mogu da u okviru javne rasprave dostave svoje sugestije. Pitanje svih pitanja - da li će nam to poskupeti i rate za stan, pi&scaron;e Blic.Narodna banka Srbije menja dva važna zakona kojima se reguli&scaron;e poslovanje bankarskog sektora i po svemu sudeći zateže odnos sa bankama. Prvi, koji garantuje za&scaron;titu korisnika, i&scaron;čekuju klijenti, ali ne i bankari. Drugi se bavi samim poslovanjem, akcionarima i poveriocima banaka.Plafoniranje kamatnih stopaOno &scaron;to najvi&scaron;e interesuje građane jesu predložena re&scaron;enja u pogledu ograničavanja maksimalnih iznosa kamatnih stopa i novi Nacrt zakona o za&scaron;titi korisnika finansijskih usluga to i sadrži. Najpre, zanima ih uticaj na stambene kredite.Kada je reč o stambenim kreditima na novoodobrene kredite sa fiksnom i promenljivom kamatnom stopom primenjivalo bi se ograničenje koje odgovara prosečnoj ponderisanoj kamatnoj stopi za te kredite uvećanoj za 1/5 (20 odsto, 0,2 procentna poena).&quot;Budući da je zahvaljujući privremenoj meri NBS prosečna ponderisana kamata stopa na evro indeksirane stambene kredite oborena na 4,53 odsto (stanje u julu ove godine), to znači da prilikom odobravanja novih stambenih kredita nominalna kamatna stopa ne bi mogla da bude veća od 5,44 odsto&quot;, ističu iz NBS.Kada je reč o postojećim kreditima sa promenljivom kamatnom stopom, na koje se odnosi privremena mera koja ističe u decembru ove godine, predloženo je da za njih važi ograničenje kamatne stope od pet odsto sve do 31. decembra 2026. godine (prelazna odredba Nacrta zakona), nakon čega bi i za ove kredite važilo ograničenje koje važi i za novoodobrene &ndash; prosečna ponderisana stopa uvećana za 20 odsto (0,2 procentna poena).Da li će onda ova razlika u promilima uticati na rate?&quot;NBS, za jo&scaron; dve godine, praktično do kraja 2026. godine, produžava administriranje kamatnih stopa. Kakav će biti uticaj u tom trenutku, kada istekne ograničenje, to će zavisiti od preovladavajuće referentne kamatne stope u tom trenutku.Znači, kolika će biti referentna kamatna stopa, koliki će biti tromesečni ili &scaron;estomesečni euribor od toga će zavisiti kolika će biti rata kredita. Ako je pretpostavka da idemo u pravcu smanjivanja kamatnih stopa, tendencija je, i centralna banka je verovatno to proračunala, da u momentu kada istekne ograničenje, da će trži&scaron;ta ili generalno ekonomija u celini biti na tom nivou, gde će kamatne stope se vratiti u neki prihvatljiv nivo za zdrave ekonomije, a to su vrednosti od oko 1,5-2%&quot;, rekao je za &quot;Blic Biznis&quot; Nikola Stakić, profesor Univerziteta Singidunum.Prema njegovim rečima, u ovom trenutku, dve godine unapred je te&scaron;ko proceniti.&quot;Moratorijum ističe krajem ove godine i NBS je to predvidela, zbog toga u pravom trenutku uvodi i ograničenje. Dakle, sa ovih negde 4,5 odsto, postojao bi značajan prelazak sa administrativne na trži&scaron;nu stopu i to bi zaista uticalo na novčanike građana koji su uzeli stambene kredite. Donesena je zbog toga ta dodatna mera da se napravi vrsta tranzicije, da bi se građani eventualno na kraju lak&scaron;e prilagodili trži&scaron;nim kamatama&quot;, kaže na&scaron; sagovornik. On dodaje, da će i ova razlika u promilima uticati na to da dođe do blagog povećanja tro&scaron;kova kredita.&quot;To povećanje će opet biti manje nego kada bi bilo da smo direktno pre&scaron;li na trži&scaron;ne kamatne stope. Koliko tačno, zavisi od toga kakav je kome kredit. Može značajno da napravi razliku, naročito ako je na početku otplate kredita jer je udeo kamate u tom celokupnom procesu tada najveći&quot;, rekao je Stakić.Gruba računica je da bi to, u zavisnosti od kredita moglo da bude do 12 odsto, odnosno oko 40 evra (na primeru kredita od 50.000 evra i uticaja na ratu, na period otplate od 25 godina i ako je klijent na početku otplate).

Hoće li poskupeti rata za stan? Ovo je detaljna računica

3 Komentari