U Beogradu se postavlja spomenik srpskoj heroini

Da će spomenik Milunki biti ba&scaron; na tom prostoru moglo je da se nasluti prethodnih nedelja, kada su radnici započeli veliko sređivanje.Pre nego &scaron;to je na mestu nekada&scaron;nje česme postavljen postament, uređeno je zelenilo, posađene su tuje i postavljena nova rasveta, a na banderama su i reflektori koji će, verovatno, biti usmereni u spomenik. Tako da će memorijal, kako i zaslužuje ova ratnica, biti osvetljen i noću, pi&scaron;u Novosti.Potez na kojem će biti postavljeno obeležje Milunki Savić nalazi se između dve ulice - Braće Jerković i Me&scaron;trovićeve. To je i sada veoma prometna tačka za većinu žitelja tog dela Voždovca, jer se preko parkića ukr&scaron;taju staze koje vode od obližnje pijace do doma zdravlja, velikog marketa, po&scaron;te, zanatskih i trgovinskih radnji.A, &scaron;to je najvažnije, tuda prolaze i mnogobrojni đaci koju idu u dve osnovne &scaron;kole, &quot;Jovan Jovanović Zmaj&quot; i &quot;Đura Daničić&quot;, pa će se oni svakodnevno &quot;susretati&quot; sa srpskom Jovankom Orleankom, kako su Savićevu prozvali Francuzi.Ideja da Milunka Savić dobije spomenik na Voždovcu, gde je provela veliki deo života, postojala je i 2019. godine, dodu&scaron;e malo nespretno plasirana.Tada&scaron;nji predsednik op&scaron;tine Voždovac Aleksandar Savić, predložio je da se postojeće figure &quot;Borba&quot; vajara Sretena Stojanovića i &quot;Obnova&quot; Lojze Dolinara, koji čine celinu sa zgradom GO Voždovac, uklone i da na njihovo mesto postave obeležja posvećena Milunki Savić, Karađorđu, vojvodi Stepi Stepanoviću i Vasi Čarapiću. O ovoj inicijativi građani Voždovca bili su pozvani da se izjasne posredstvom internet-ankete plasirane na op&scaron;tinskom sajtu. Kako predlog nije nai&scaron;ao na odobravanje velikog dela javnosti, tada&scaron;nje rukovodstvo Op&scaron;tine je od njega odustao.Milunka Savić rođena je u selu Koprivnica kod Jo&scaron;aničke Banje, u op&scaron;tini Ra&scaron;ka. Po objavljenoj mobilizaciji, u oktobru 1912, Milunka se prijavila na jednom od mobilizacionih zbori&scaron;ta u Beogradu i registrovala se pod imenom Milun Savić.Pod tim mu&scaron;kim imenom borila se u balkanskim ratovima 1912. i 1913, jer kao žena nije mogla biti vojnik. Njen stvarni identitet otkriven je posle ranjavanja, u bici na Bregalnici, 1913.Kao dobrovoljac javila se i kada je počeo Prvi svetski rat. Bila je borac-bomba&scaron; legendarnog Gvozdenog puka, najelitnijeg Drugog puka srpske vojske &quot;Knjaz Mihailo&quot;. U jesen 1915, u Makedoniji, te&scaron;ko je ranjena u glavu i, tako povređena, zajedno sa ostalim borcima povlačila se preko Albanije.Ranjavana je u borbama devet puta, a na njenom &scaron;injelu svoje mesto su, pored ostalih odlikovanja, na&scaron;li i Karađorđeva zvezda s mačevima i medalja &quot;Milo&scaron; Obilić&quot;. Dobila je mnoga odlikovanja, među kojima su dva francuska ordena Legije časti, a do danas je ostala jedina žena na svetu koja je odlikovana francuskim ordenom Ratni krst sa zlatnom palmom.

U Beogradu se postavlja spomenik srpskoj heroini

0 Komentari