Kirije "luduju", a nema mesta za sve u domovima: Šta kažu studenti?

&quot;Živeti sam u Beogradu postalo je nezamislivo, pogotovo ako ste student. To je moguće ukoliko dolazite iz bogate porodice ili ukoliko vam roditelji &scaron;alju novac iz Zapadne Evrope, treće opcije nema&quot;, ovako iscrpljujuću potragu za stanom u Beogradu opisuje Dimitrije iz Sremske Mitrovice, master student Pravnog fakulteta.Nakon osnovnih studija odlučio je da je vreme za samostalni život van studentskog doma. Tada je počeo da pretražuje sajtove za iznajmljivanje stanova i, kako kaže, ostao u čudu, pi&scaron;e DW.&quot;U poređenju sa 2019. godinom kada sam prvi put do&scaron;ao u Beograd, stanarine su skočile za pedeset odsto, neke i za sto odsto. Kirije idu i do 500 evra za jednosoban stan&quot;, kaže ovaj mladić.On je ubeđen da će kroz par godina &quot;postati normalno da u stanu živi po petoro ljudi, kao &scaron;to je svakodnevnica u Parizu, Londonu i Berlinu&quot;.Premalo mesta u domovimaIako su studentski domovi mnogo pristupačnija opcija &ndash; ko&scaron;taju između 15 i 35 evra mesečno, u zavisnosti od kategorije &ndash; ograničen broj mesta primorava veliki broj studenata u Beogradu da budu podstanari, a cena kirija već godinama se ne smanjuje.Univerzitet u Beogradu broji gotovo 90.000 aktivnih studenata, dok je kapacitet domskog sme&scaron;taja dovoljan tek za njih 10.500.Manjak mesta u studentskim domovima problem je i ostalih univerzitetskih gradova u Srbiji. Univerzitet u Novom Sadu trenutno pohađa vi&scaron;e od 50.000 studenata, dok sme&scaron;taj u novosadskim domovima može naći malo vi&scaron;e od 2.700 akademaca.U domovima u Ni&scaron;u sme&scaron;taj je dostupan za manje od 960 studenata, iako ni&scaron;ki Univerzitet broji njih skoro 30.000, dok od gotovo 40.000 studenata koji pohađaju Univerzitet u Kragujevcu krov nad glavom u studentskom domu može naći ne&scaron;to vi&scaron;e od njih 600.Mnogo studenata u Beogradu, u potrazi za stanom, ni ne razmatra centralne delove prestonice, jer ne mogu da ih priu&scaron;te, a u potragu se najče&scaron;će uključuju i poznanici, po čijoj preporuci mnogi i pronalaze stanove.&quot;Tako je bezbednije, i mi se osećamo sigurnije, a i oni znaju sa kime imaju posla&quot;, kaže Milica iz Aleksandrovca, koja je upravo na taj način i na&scaron;la sme&scaron;taj, nakon vi&scaron;e od mesec dana potrage.Kad te visoka kirija vrati kućiManjak malih stanova kakve studenti traže, odsustvo ponude takvih stanova u novogradnji, konstantan priliv novih ljudi, uz već dovoljno visoke stanarine &ndash; bum se pojačao zbog doseljavanja velikog broja imućnijih Rusa &ndash; sve su to faktori koji mnoge studente ostavljaju bez krova nad glavom.Analitičarka za trži&scaron;te nekretnina Katarina Lazarević ističe da su gotovo nestali stanovi koji ko&scaron;taju 200-300 evra. Kada se pojavi neki iole pristojan za 400 evra mesečno, kaže ona, prava je muka odlučiti kome ga izdati, jer ima mnogo zainteresovanih.Kada se dodaju režije i tro&scaron;kovi održavanja, dođe se do cene od 500 evra &scaron;to je, kako kaže, ogroman iznos za roditelje većine studenata. Zbog toga život u prestonici za mnoge ostaje san.&quot;Nama fale studentski domovi. Dolaze deca koja polože te&scaron;ke prijemne ispite i vrate se u rodno mesto jer nema adekvatnog stana u kome bi živeli, to je tuga&quot;, priča Lazarević za DW.&quot;Mi nemamo praksu, kao na zapadu, da jedan stan iznajme tri studenta, jer to vlasnicima ne odgovara, a ni roditeljima, jer misle da bi se u takvoj atmosferi deca družila, a ne učila&quot;, smatra ona.Uverena je da je potrebna veća uključenost države u re&scaron;avanje stambenog pitanja za studente, te da država treba da zida stanove za mlade i daje ih u dugoročni zakup.&quot;Dok studira&scaron; zakupi&scaron; stan, pa kad zavr&scaron;i&scaron;, vrati&scaron; ga, kao &scaron;to je slučaj u Beču&quot;, kaže ona.Svetla velikog grada često nedostižnaVisoki tro&scaron;kovi života &ndash; počev od osnovnih životnih namirnica, preko struje, do visokih &scaron;kolarina &ndash; stvaraju sve nepovoljnije uslove za život u srpskoj prestonici i postaju gotovo nedostižne za mlade akademce.Iako je visina studentskih stipendija i kredita pre dve godine sa 8.400 povećana na 13.000 dinara, ona jedva da je dovoljna da pokrije tro&scaron;kove stanarine za dom i bonova za studentske menze.Onima koji nisu dobili mesto u studentskim sme&scaron;tajima ova suma, sudeći po trenutnim cenama kirija, ne pokriva čak ni trećinu mesečne stanarine.

Kirije "luduju", a nema mesta za sve u domovima: Šta kažu studenti?

18 Komentari